nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 28.07.2020. u 19:00 Ivan Cvetković
DEVEDESET GODINA OD PRVOG SVETSKOG PRVENSTVA U FUDBALU

Nisam hteo da igram u drugom poluvremenu

Blagoje Moša Marjanović je ispričao da je „vođstvo moralo da uloži sav svoj autoritet da nas zadrži i da nas natera da ponovo iziđemo na teren” u polufinalu protiv Urugvaja. – „Pokajao sam se što nisam uzeo ponuđeni fetiš”
Полуфиналисти Првог светског првенства: Михаиловић, Стефановић, Ђокић, Вујадиновић, Арсенијевић, Секулић, Ивковић, Јакшић (стоје), Тирнанић, Марјановић и Бек (Фото: из збирке Соколке Јакшић)

Kada je na Olimpijskim igrama u Parizu 1924. Jugoslavija za prvog protivnika dobila Urugvaj smatralo se da joj je put u osminu finala otvoren. Zbog toga je poraz, i to sa 7:0, doživljen kao bruka nad brukama. Ocena je iz temelja promenjena kada su ti „Indijanci”, kako su ih neki u našoj štampi najavili, postali olimpijski pobednici.

Šest godina kasnije, u polufinalu Svetskog prvenstva u Montevideu, opet je postignuto sedam golova, ali i pored poraza sa 6:1 od tog istog Urugvaja naši fudbaleri su slavljeni. Domaćin, osvajač olimpijskog zlata i 1928. u Amsterdamu, bio je već strah i trepet za ceo svet, a imao je i zadatak, koji je morao da ispuni – da titulom svetskog prvaka ukrasi stogodišnjicu svoje države.

Blagoje Marjanović je o tim utakmicama govorio novinaru „Politike“ Ljubomiru Vukadinović, koji je feljton o životu tada našeg najslavnijeg fudbalera pretočio u knjigu „1000 golova Moše Marjanovića” (1936). Bitka za ulazak u finale vodila se u nedelju, 27. jula 1930.

„Pri izlasku iz hotela prišao mi je jedan naš iseljenik i ponudio jedan mali fetiš od drveta. Bila je to čudna stvarčica. Uz malo telo od crnog drveta nalepljena je velika glava sa strašno buljavim očima. Figura nije imala ruke, a mesto nosa stajala je duboka rupa. Odbio sam ga grubo, jer sam bio vrlo nervozan. Ušao sam u omnibus i ne okrenuvši se više. Video sam još kroz staklo od automobila kako čovek stoji na trotoaru i tužno gleda u omnibus koji je već polazio. Pokajao sam se što nisam uzeo taj mali fetiš, ali je sve već bilo dockan”, vajkao se Moša.

Igralo se na džinovskom „Sentenariju”, nazvanom u čast jubileja urugvajske države:

„Naša utakmica odigrana je na novom stadionu, koji je mogao da primi sto hiljada gledalaca. Još nekoliko dana pre utakmice ceo stadion je bio rasprodan. Publika nas je srdačno pozdravila pri izlasku na teren. Napravili smo jedan mali krug i pozdravili gledaoce s jednom rukom podignutom uvis. Odmah zatim pojavili su se naši protivnici. Bila je to paklena graja. Mislio sam da će mi bubne opne prsnuti od grmljavine koja je odjekivala sa svih strana. Pre početka utakmice svi smo se skupili na centru. Nekoliko ljupkih urugvajskih devojaka predali su nam veliki buket cveća. Među nama bio je i kapiten urugvajskog tima Nazaci”.

Naši su odvažno ušli u meč:

„Mi smo odmah od početka navalili silovito i prinudili domaći tim na odbranu. Posle nekoliko naših navala, Tirnanić dobija od mene dugačak for, izbija napred kao zec, juri strelovito i u punom trku vraća loptu pred gol pravo na nogu Vujadinoviću, koji je odmah produžuje po zemlji u sam ugao. Na stadionu grobna tišina”.

Gosti se nisu zaustavili:

„Tehnika Urugvajaca sve više je bila nemoćna pred našim požrtvovanjem i silovitim napadima. Videći da gube sve više igru iz ruku Urugvajci su počeli sa grubim faulima. U jednom momentu bek Urugvaja udario me po kolenu iako lopta nije bila kod mene. Sudija je video faul, ali nije svirao ništa. Protestovao sam, ali mi je on zapretio da će me izbaciti iz igre. Bilo mi je jasno: sudija je podlegao publici”.

Potvrda je brzo usledila:

„Malo zatim Urugvaj prodire preko desne strane. Skarone je tri metra u ofsajdu, dobija loptu i puca neodbranjivo. Sudija svira gol”.

To još nije poremetilo naše:

„Naš tim ipak lako dominira terenom. Iz jedne brze navale, lopta dolazi do Sekulića, on nosi i puca sa krila ka golu. Lopta se odbija od beka i ide ka aut liniji.  Stižem loptu i ubacujem u gol. Sudija svira gol i pokazuje na centar”.

Publika to nije mogla da „svari”:

„Kao da se kakva golema planina ruši odjeknuo je urlik mase. Policija je s mukom zadržavala masu da ne uleti u teren. Činilo mi se da smo u paklu, a ne na futbalskom terenu”.

Brazilac Rego je izgubio glavu:

„Sudija je neočekivano promenio svoju odluku. Zahtevao je uporno da se igra počne od golmana. Poništio nam je potpuno pravilan gol. Silno ogorčen pritrčao sam sudiji. Tresao sam se od besa i bio sam zaista spreman da napravim najveći incident. Kad sam prišao bliže, sudija je zastao kao ukopan. Bio je bled i drhtao je sav kao da ga je tresla groznica. Oči su mu ludački igrale a ruke se tresle. Bio je toliko bedan, toliko jadan u svom ogromnom strahu, da je moje ogorčenje nestalo kao rukom odneseno. Nasmejao sam mu se u lice i vratio se na centar”.

A onda nešto nezamislivo:

„Posle deset minuta Urugvaj lepom kombinacijom dolazi do našeg gola. Sa šesnaest metara Iriarte puca oštro po zemlji. Na dva metra od gola lopta odlazi u aut. Međutim, neki žandarm, koji je stajao nedaleko od aut linije, udario je loptu nogom i vratio je u igru. Jedan urugvajski igrač zahvata loptu špicom i daje gol. Na naše ogromno iznenađenje sudija svira gol. Mikicu je to sve toliko uzbudilo da je pojurio ka žandarmu, uhvatio ga za gušu i počeo da ga drmusa. Za čas je bio opkoljen stražarima. Hteli su da ga uhapse i jedva su ga pustili u igru”.

Milorad Arsenijević, a ni ostali igrači, nije se smirio ni kad se otišlo na odmor:

„U svlačionici za vreme poluvremena nastao je lom. Ja nisam hteo više da igram, a Mikica takođe. Vođstvo je moralo da uloži sav svoj autoritet da nas zadrži i da nas natera da ponovo iziđemo na teren. Kako je to bila bedna igra u drugom poluvremenu. Potpuno demoralisani, bez malo požrtvovanja, igrali smo drugo poluvreme samo zato što smo morali da igramo. Pa, ipak, i pored tri gola koje smo primili, bili smo ravnopravni protivnici i u nekoliko mahova stvarali smo veoma opasne situacije pred urugvajskim golom. Najviše je izgleda izgubio samopouzdanje u sebe golman Jakšić, koji je propustio tri lako odbranjiva gola. Da je nešto branio kao protiv Brazilije, pored svih nepravilnosti izgubili bi utakmicu jedva s rezultatom 3:1. Ali, ko može da igra kako treba kad je svestan da ima pred sobom dvanaest protivnika i masu koja urla. Zbog sveta goga naš poraz je ispao katastrofalan 6:1”, obrazložio je Moša Marjanović.

Zbog Urugvaja bos u centru Beograda

Bokserski trener Toma Milosavljević, zvani Prorok, dan posle utakmice prošetao se usred bela dana (13 č) bos kroz centar Beograda – od Grand pasaža do kafane „Dinar”. Naš list je uz fotografiju objasnio da se „opkladio sa g. Mikom Tresom, obućarom, da će Jugoslavija pobediti Urugvaj”.

Komentari1
30394
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божидар
Шта се ту променило код нас за 90 - так година? Не у игри већ у схватањима!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja