petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 28.07.2020. u 17:15

Srbija i Srpska zajedno će štititi ćirilicu

Delegacije ministarstava kulture Srbije i Republike Srpske danas u u Beogradu definisale polazne osnove za usaglašavanje zakonskih regulativa o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu u Srpskoj i Srbiji.

Delegacije su predvodili ministri Vladan Vukosavljević i Natalija Trivić, , koja je navela da je na sastanku usaglašen zajednički stav da su jezik i pismo identitetsko pravo svakog naroda, pa tako i srpskog koji živi sa obe strane reke Drine.

„To smo prethodno definisali zajedničkom deklaracijom. , potpisanom u martu prošle godine u Sremski Karlovcima, o srpskom kulturnom prostoru rekla je Trivić novinarima posle sastanka u Beogradu.

Ona je napomenula da i Evropska Unija, takođe, deklarativno podržava statusne izmene koje regulišu status i pismo svakog naroda, pa tako i srpskog.

Trivićeva je rekla da to nikako ne ugrožava ostale konstitutivne narode u Republici Srpskoj, odnosno BiH.

„Svaki narod, pa tako i srpski, ima pravo da ima regulativu koja jače i snažnije pozicionira u smislu očuvanja srpskog jezika i pisma kao dela nacionalnog identiteta”, rekla je Trivićeva.

Vukosavljević je naveo da je sastanak bio veoma konkretan i da su usaglašene osnove o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu.

„Nadam se da će zakonske osnove o srpskom jeziku i ćiriličnom pismu biti identične u Republici Srpskoj i Srbiji. Siguran sam da će na tehničkim detaljima zakonske regulative raditi stručnjaci oba ministarstva, kao i Ministarstva prosvete Srbije. Odredbe koje se tiču zaštite i načina korišćenja jezika i pisma već postoje. Ministarstvo kulture već skoro dve i po godine insistira na izmenama i dopunama zakona o jeziku i pismu i verujemo da će upravo ovo usaglašavanje sa Republikom Srpskom da sve norme o jeziku u obe zemlje budu identične”, kazao je Vukosavljević.

On je dodao da su politika očuvanja i zaštite ćiriličnog pisma kao tradicionalnog izraza kulturnog identiteta srpskog naroda ma gde on živeo, kao i kulturna politika unapređenja jezika, pitanja od najvažnijeg značaja za Srpski narod u Srbiji i Republici Srpskoj.

„Osnovali smo danas koordinaciono telo koje će se baviti tim pitanjima i očekujemo prve rezultate već polovinom septembra. Očekujemo da će zakonska rešenja i dve države biti ista i da će ta rešenja doprineti principima za koja smo se založili u deklaraciji o kulturnom prostoru u Sremskim Karlovcima u martu prošle godine”, kazao je Vukosavljević, prenosi Tanjug.

Komеntari13
f96f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Маторац
Блесаво је то што треба да чувамо ћирилицу не од Хрвата него од Срба, од нас самих.
Коста
Кладио бих се да од свега тога неће бити ништа, као ни до сада. Оваквим празним безисходним причама само опрвадавају своје положаје и каријере.
Кад штитиш писмо, а нестане језик
Не угрожава ћирилицу недостатак регулативе, већ чињеница да многи људи нити читају, нити пишу, чак се за многе не може рећи ни да куцају. Људи "гладе" своје екране и гађају се комбинацијом сленга, скраћеница и "емоџија". Друга ствар је да млади све више и не комуницирају језиком, већ сликама, гифовима и сл... и што је најпарадоксалније, све то раде без увећавања дубине и комплексности комуникације, већ обратно, све је често само експлицитније и поједностављеније до крајње баналног.
marko lopušina
Isključivi krivac zašto se ćirilica zaboravom guši i gasi jeste država. Svojim ne činjenjem država dozovoljava da se ćirilica ne koristi, ne razvija, već se prednost daje latinici. I što je najgore to je latinica sa kvazi engleskim izgovorima i napisima na radnjama, restoranima, fabrikama. Poslednjih meseci, na primer, koriste se reči "start" i "pik", koje nisu srpske. Masovno ih koriste političari, lekari i novinari i time postaju dominantni izraz umesto reči na ćirilici "početak" i "vrhunac".
Играч
Тачно тако Марко, и све креће од образовног система где је из несхватљивих разлога, потпуно непотребно, држава увела учење Гајеве латинице у другом основне у самосталној Србији. Ко што сви видимо штета је непроцењива али о суштини проблема нико и не прича.
Зоран Маторац
Већ сам негде написао да се ћирилица доживљава као писмо полуписмених, оних са само 4 основне, а да се и најбаналнија службена саопштења, рецимо: Ne ulazite bez maske мора писати латиницом. Као и радно време, јеловници у кафанама, асортиман робе... Све што је "службено". Не знам да ли сам у праву и волео бих да прочитам ваше мишљење.
Prikaži još odgovora
Драгољуб Збиљић
Удружење за азштиту ћирилице српског језиак "Ћирилица" које обележава ове годиене завршетак 20 година рада има јасан став о заштити српске ћирилице. Српски народ је за претходних 66 година (после Новосадског договора) великом фаворизацијом алтиницее од комунисдтичке валсти поалтиничен у великом проценту. Чак око 90 одсто у јавности. Све је чињено да Срби замене своје писмо. За Србее је идентитетски веома важно да се врате свом писму нормирањем српског језика на (једнонм) српском писму.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja