utorak, 11.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 29.07.2020. u 21:00 Danijela Davidov-Kesar

Oporavak od kovida 19 traje duže od godinu dana

Lekari primećuju da su nakon izlečenja od korone pacijenti i dalje umorni, malaksali, da teže dišu, imaju problem sa srcem, a najviše strahuju od toga da li će dobiti plućnu fibrozu
(Фото Бета)

Oporavak obolelih od virusa korona u proseku traje nekoliko nedelja, ali pacijenti koji su imali težu formu bolesti po svemu sudeći moraće da se oporavljaju mesecima. Lekari ističu da se i dalje ne zna kakve tačno posledice kovid 19 može da ostavi u organizmu ljudi koji su preboleli koronu, kao i da će morati da se urade precizna istraživanja o tome. Ljudi koji su preležali koronu najčešće se žale da i dalje imaju tegobe sa disanjem, da su umorni, da ne mogu mnogo da se kreću i da im se javlja ubrzan rad srca.

Dejan Šarac (35) iz Beograda lečio se od ovog oboljenja mesec i po dana u Klinici za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, a zatim je otpušten na kućno lečenje. Međutim, i dalje se ne oseća sasvim dobro. Iako ima apetit kaže da ne može da jede, oseća se malaksalo i teže se kreće, a i dalje ima muke sa disanjem.

Čak 16 dana sam bio na intenzivnoj nezi. Niko ne može da proceni kada ću moći da se oporavim i opet vratim poslu i svakodnevnim obavezama. Trenutno imam problema i sa bolovima u trbuhu i pražnjenjem creva. Ne pomažu mi ni lekovi ni čajevi – kaže Šarac, koji pre korone nije imao nijedno hronično oboljenje.

Veliki broj zemalja je pokrenuo sopstvena istraživanja o posledicama korone koje imaju pacijenti koji su završili lečenje. Najviše su odmakli Kinezi, jer se kod njih virus pojavio nekoliko meseci ranije u odnosu na većinu drugih država. Oni su objavili da je primećeno da kod određenog broja pacijenata koji su imali težak oblik upale pluća korona izaziva oštećenja poput plućne fibroze. Međutim, kod dosta bolesnika se nakon nekog vremena pojavila i depresija.

Kako za „Politiku” ističe dr Jovana Milić, naučni saradnik Univerzitetske klinike u italijanskom gradu Modena, sigurno je da korona ostavlja neke posledice na plućima, zbog čega onima koji su se izborili sa oboljenjem sledi dug oporavak.

– Kod žena koje su imale virus primetili smo privremeni gubitak kose. To se posebno odnosi na one žene koje su gojazne i imaju metabolički poremećaj. Postoje i problemi pacijenata sa koncentracijom, održavanjem pažnje, poremećajem sna. Znamo da se javlja i miokarditis, upala srčanog mišića, samo ne znamo u kom procentu tačno. Beležimo i ogromne gubitke u telesnoj masi pacijenata. Jedan bolesnik je čak izgubio 20 kilograma. Međutim, te izgubljene kilograme pacijenti brzo mogu da vrate. Fizijatar mora da radi sa njima razne probe balansa, hoda, vežbe mišićne snage. Postoji i takozvani sindrom krhkosti. To je koncept koji se odnosi na čitavo telo pacijenta i označava stepen prijemčivosti individue na izvore stresa, koji mogu biti i psihički, ali se pre svega odnose na fizičke uzroke koji donose novu bolest i pogoršanje simptoma hroničnih oboljenja – ističe dr Milić.

Kod obolelih od korone najčešće se javlja upala pluća, sa njom dolazi i do teškog respiratornog sindroma kojim se sprečava normalan unos kiseonika. Tada se javljaju i nekontrolisana imunološka reakcija organizma i oštećenja na drugim organima, poput jetre, bubrega, srca. Kod teže obolelih ljudi u dubini pluća se nakuplja sluz, oštećuju se epitel bronhija (disajni put koji sprovodi vazduh do pluća) i alveola (najsitniji delovi pluća), a nakon upale kao posledica se mogu javiti ožiljci na plućima. Zato je važno da lekari mesecima nakon bolesti prate zdravstveno stanje takvih pacijenata.

Primarijus dr Tatjana Radosavljević, pulmolog, naglašava da je od marta, kada se pojavio prvi slučaj korone u Srbiji do sada, prošlo relativno kratko vreme, pa se o nekim trajnijim posledicama koje virus korona ostavlja na plućima ne može tačno govoriti. Jer iskustva sa nekim drugim virusima, poput svinjskog gripa, zbog čega su osobe bile na respiratoru, govore da je organizmu za oporavak potrebno i više od godinu dana.

– Postoje određene virusne infekcije koje posle izvesnog vremena od potpunog oporavka mogu da dovedu do promena na plućima, poput fibroze pluća. Zato ne možemo posle kratkog vremena da kažemo da pacijenti koji su oboleli u martu i aprilu imaju fibrozne promene na plućima jer je potrebno vreme da se one razviju. Ono što se vidi jeste da osobe posle preležane korone imaju dugotrajnu malaksalost, koja liči na sindrom hroničnog umora. Imaju i osećaj nelagodnosti u grudnom košu. Može da se javi i produženi kašalj, iako to nije tako često. Tu su i poremećaji srčanog ritma. Vremenom polako dolazi do oporavka, ali to vreme je kod korone produženo u odnosu na druge viruse. Neke osobe imaju produženi stres od nepoznatog, koji je izazvan boravkom u bolnici – pojašnjava dr Radosavljević.

Ona smatra da pacijent posle tri meseca od kada je preležao koronu treba da ode na snimanje pluća na skeneru i da obavi pregled specijalnim aparatom spirometrom (koji nije klasičan), koji se radi samo na VMA i u univerzitetskim centrima. Zavisno od tog nalaza lekar će odlučiti da li snimanje skenerom treba da se ponovi za šest meseci.

– Pacijenti i posle izlečenja moraju da nastave sa vitaminskom terapijom i da ponašanje prilagode tome kako se osećaju. Malaksalost je nešto što je očekivano  i zato pacijenti ne bi trebalo da budu uplašeni zbog toga – dodaje naša sagovornica.

I profesor dr Danica Grujičić, neurohirurg i direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju, za naš list napominje da je još rano govoriti o definitivnim posledicama korone.

– Ima ljudi koji su pregurali koronu na nogama i da ništa nisu osetili, ali i onih koji su imali ozbiljniju kliničku sliku kada je nemoguće prognozirati koliko će oporavak trajati. Nekome je možda dovoljno tri meseca da se opravi, nekome šest, a nekome čak i godinu dana da dođe sebi. Sve zavisi od toga u kojoj meri je došlo do sistemskog sloma organizma. I među pacijentima sa malignim bolestima smo primetili istu situaciju kao u opštoj populaciji: neko nije ni znao da je imao bolest, neki su dobili pneumoniju pa su se oporavili, a ima slučajeva gde se korona „udružila” sa terminalnom fazom karcinoma pa su preminuli – rekla je dr Grujičić.

A dr Jovana Milić otkriva da literatura sada akcenat stavlja na sindrom sagorevanja i posttraumatski stres zdravstvenih radnika koji su radili pojačanim kapacitetom proteklih meseci.

– Svakako mislim da postoje psihičke posledice i kod pacijenata, čak i kod onih sa lakšom kliničkom slikom. To će u Srbiji biti problem jer ljudi nemaju poverenja u zdravstveni sistem i plaše se šta će se dogoditi sa njima ako bi im zatrebalo bolničko lečenje – dodaje dr Milić.

Da je uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi zabrinjavajući upozorio je i Tedros Adanom Gebrejesus, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije. Tokom pandemije kovida 19 postoje posledice socijalne izolacije, straha od zaraze i gubitka članova porodice koji su pomešani s tegobama izazvanim gubitkom prihoda i zaposlenja.

Takozvani cunami mentalnih bolesti potiče od problema koji se talože, a posebno su stručnjaci zabrinuti za decu i penzionere. Najmlađi su ugroženi jer ne idu u školu i imaju malo susreta sa vršnjacima, dok su najstariji izolovani i imaju veliki strah od bolnica.

Komentari10
8d177
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SAva
Ja sam preležao Koronu sa upalom pluća, sa 69 god. U bolnicama sam ležao 30 dana. Izašao sam 30.04. Danas nakon 3 meseca, sa postepenim povećavanjem opterećenja, sam se oporavio kao da je nisam ležao. Plivam svaki dan, vozim bicikl, planinarim i nista mi ne smeta. Vratio mi se apetit i nemam više problema sa spavanjem. Projektujem, čitam, šetam. Nadam se da će tako biti i na dalje.
pero
OdkudA znate? Pa još nije prošlo godinu dana od nultog zaraženog.
Aleksandra
Ako sam dobro shvatila, osim sto cu, ako se razbolim, imati problema sa plucima i srcem mogu i da ocelavim i poludim. Ako dobijem i hemoroide ne znam sta cu. :)
Ivan Ivanovic
Kao i pre bolesti jedino sto je bitno je kakav je imuno odgovor. Oni koji su loseg zdravlja imaju tezi oporavak. Oni sa dobrim imuno sistemom se oporavljaju brzo i dobro. Doktorka kaze da su se ljudi od svinjskog gripa oporavljali i do godinu dana-ja sam se izlecio za jednu nedelju i Bogu hvala nemam nikakvih posledica.
Miodrag
Nista od toga Vam nije istina. Kako Novak Djokovic koji je oboleo od iste bolesti nema ni jednu od tih vasih posledica i spreman je da osvoji US open, koji pocinje 31. augusta u Njujorku ako ga TS odobri.
Милојко Хасанагић
Браво. Управо сам прочитао званичну статистику (свакоме доступну кога интересује) да је укупни број умрлих у првој половини ове године већи него исти прошле. Ко има нало мозга, схватиће.
Братимир
Миодраже, у просечној популацији увек постоје они који су природно отпорнији на неке болести. Код ковида је утвеђено да 40% заражених нема никакве симптоме. Такође треба напоменути да тежина клиничке слике зависи и од количине и дужине излагања вирусу. Ако здраву особу излажете дуже времена великим количинама вируса он ће се разболети. То је још један разлог зашто је добро носити маску.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja