nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 30.07.2020. u 20:15 Mirjana Sretenović

Fragmenti na razmeđi filozofije i književnosti

„Što se kruna više sija, tim je narod više u mraku”, pisao je Božidar Knežević pre jednog veka u delu „Misli”, o kome se govorilo na skupu u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu
Божидар Кнежевић (Фото: Википедија), Мисли, 1925, допуњено издање

Kažu da je svako svoje sreće kovač. Samo što sudba jednome daje i čekić i gotovo usijano gvožđe, a drugi ga mora kovati često hladno, a često i golom pesnicom.

Ovo je zapisao Božidar Knežević (1862–1905), profesor istorije i prevodilac, autor dela „Misli” o kojem je nedavno bilo reči na skupu „Srpska književnost početkom 20. veka, modernost i stari zadaci” u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu.

Prof. dr Saša Radojčić priredio je knjigu „Božidar Knežević” u ediciji „Deset vekova srpske književnosti”. On piše da Kneževiću trajno mesto u kulturnom pamćenju nacije nisu obezbedile njegove opsežne istoriozofske studije, već jedno pozno, sa stanovišta autorovih intencija verovatno i sporedno delo.

‒ Iako nesporno pionir u oblasti filozofije istorije kod nas, Knežević je puno priznanje i čitalački odziv stekao svojim „Mislima”, objavljivanim u „Srpskom književnom glasniku”, a potom i kao zasebna knjiga 1902 ‒ naveo je Radojčić. Dodao je da ovi fragmenti na razmeđi filozofije i književnosti nemaju uzora u ranijoj srpskoj književnosti, a u evropskom kontekstu donekle su slične aforistici francuskih moralista i Fridriha Ničea.

‒ Prema svedočenju Kneževićeve ćerke Milke, „Misli” su nastale na podsticaj Brane Petronijevića, Kneževićevog zemljaka, kome se jednom prilikom ovaj požalio na to da se njegovi „Principi istorije” slabo čitaju. Petronijević mu je rekao da te stvari vrlo mali broj ljudi kod nas može da razume i preporučio da izvadi iz te knjige opažanja i zasebno odštampa. Tako su se pojavile „Misli” koje su naišle na širok odjek. Nastale kao destilat, suština oslobođena naslaga opširnije argumentacije i naučne aparature, „Misli” će ostati najvažnije njegovo delo. Za neko novo nije imao više vremena, pošto početkom 1905, u 43. godini, umire od posledica upale pluća ‒ naglasio je Radojčić.

Knežević je objavio „Zakon reda u istoriji” i nekoliko prevoda sa engleskog, istorijski kalendar za školsku upotrebu i srpsko-francuski rečnik. Studirao je istorijsko-filološki odsek na Velikoj školi u Beogradu, preveo je Baklovu „Istoriju civilizacije u Engleskoj”, „Oglede” Makoleja, „O herojima” Karlajla. Radio je u gimnazijama u Nišu, Čačku, Kragujevcu i Šapcu, da bi 1902. prešao u Gimnaziju kralja Aleksandra Obrenovića u Beogradu.

U mislima je zapisao: „Veliki duhovi jesu kazaljke na satu, koje kazuju koje je doba u životu jednog naroda.” Ili: „Mišljenje je najviši stupanj kretanja.”, „Što čovek manje zna zadovoljniji je sobom i onim što zna”, „Samo duhovi prvog reda čitaju prirodu u originalu, niži duhovi mogu je čitati samo prevedenu na ljudski jezik.”

Jovan Skerlić navodi da u „Mislima” ne treba tražiti one lako fabrikovane aforizme, rađene po receptu ili kalupu, duhovite paradokse, vešto poređane antiteze, živopisne definicije. „To nisu ni saveti praktične moralne filozofije, trebnik za život, kakav su stari moralisti davali. Pored izvesnih metafizičkih spekulacija, pored tragova od suve i apstraktne naučne terminologije, on je tu uneo vrlo mnogo svoga, ličnog, autobiografskog, gotovo lirskog. I ono što je najbolje i najjače u ’Mislima’, to je taj njihov duboko intiman ton.”

Da vidimo da li Kneževićeve misli važe i danas. Za njega „stil je rukopis duha”, a „biblioteka je groblje umova”.

On smatra da „najdublje bore na čelu jedne ideje urezuju prljavi, lični interesi”. Veruje u tezu: „Najgori je umor od nerada”, ali i primećuje: „Džepovi su pluća na koja socijalni čovek diše u društvu.”

Naglašava da „čovek odličan dušom i duhom može biti ponekad i potreban društvu, poneki put i dosadan, često smešan, ali je uvek nesrećan”. Primećuje i ovaj paradoks: „Kad veliki čovek pogreši i padne, onda se i najsitniji oseća veći od njega.”

Iz knjige izdvajamo i pouku: „Veće je zlo učiniti dobro nevaljalom i zlom, nego učiniti zlo dobrom. Prvo je grešnije, jer se zlo snaži i raste; drugo se da popraviti, kad se uvidi.”

Knežević beleži: „Blago onom učitelju koji dočeka da ima čemu da se nauči od svog učenika”, a mi podsećamo na reči profesorke Danice Grujičić koja često ponavlja da svaki profesor koji iza sebe ne ostavi učenike bolje od sebe, ne zaslužuje da dobije penziju.

„Kad čovek velikim očima gleda sitni život, on ili ne vidi njegove stvari, te se spotiče o njih, ili ih vidi drugačije i u drugačijem odnosu nego što je u stvari. Velikim očima gledaju se samo velike stvari”, misli ovaj autor.

I o kraju života imao je uvid: „Ima jedna tačka, na kojoj se i sama taština, inače bljutava i gadna, čisti do plemenitosti. To je žudnja ostaviti trag za sobom posle smrti svoje, ostaviti ma kakav pomen o sebi, to je žudnja idealno produžiti stvarni, zemaljski život.”

I jedna o vladarima: „Što se kruna više sija, tim je narod više u mraku. Da bi narod bio osvetljen, dosta je da kruna bude čista.”

Komentari1
ce283
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

хвала на тексту
Паметан човек, паметне мисли, добро да сте га се сетили.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja