utorak, 11.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 31.07.2020. u 22:00 Milica Dimitrijević

Podsetnik na Munka iz vremena španskog gripa

Mediji podsećaju na dva autoportreta velikog umetnika nastala 1919, opisujući kako su stvaraoci pokušali da pronađu smisao u turobnim i kriznima godinama
Насловна страна часописа „Аутопортрет за време шпанског грипа”, 1919.

Na naslovnoj strani časopisa „Emerging infectious diseases” koji izdaje američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) – u ovom slučaju reč je o broju štampanom marta 2003. godine – osvanula je ilustracija koju u prvi mah niko tu ne bi očekivao: „Autoportret nakon španskog gripa” Edvarda Munka, nastao 1919. U prepoznatljivom ekspresionističkom maniru svojstvenom ovom velikom stvaraocu čitaoca posmatra on lično, iznurenog pogleda, puštene brade, izolovan i utopljen u zelene tonove pozadine. Da nema datuma na samom izdanju, reklo bi se adekvatna aluzija današnjem vremenu, a reč je o slici koja prati naučni tekst o influenci štampan pre 17 godina.

Ova poznata medicinska publikacija, njena pomenuta naslovnica i prateći tekst predstavljeni su nedavno u članku američkog Nacionalnog centra za biotehonološke informacije, u kojem se svet upozorava da je medicina napredovala, ali da su epidemije nešto što će nas zauvek pratiti, a dat je i prigodan osvrt na samog Munka. Autori su publici još jednom prepričali okolnosti pojave španskog gripa i njegovog eruptivnog širenja tokom poslednjih godina Prvog svetskog rata kada je svet već bio ophrvan ratnim pošastima, opisana je Munkova biografija, kako privatna tako i umetnička, dok je posebna pažnja ukazana analizi pomenute slike, za koju se kaže da odiše „malaksalošću, nedostatkom vazduha, beznadežnošću”...

I nije o ovom delu samo tu bilo reči, već su nedavno „Tajm”, „Stirworld” i nekoliko stranih medija podsetili na još jednu Munkovu sliku, takođe nastalu 1919, a pod nazivom „Autoportret za vreme španskog gripa”. Evocirajući doba koje liči na naše i način na koji je jedan od najpoznatijih umetnika to doba preživeo i doživeo, „Tajm” se bavi time kako su stvaraoci generalno i različiti umetnički pokreti i pravci pokušali da pronađu smisao u turobnim i kriznima godinama, 1918. i 1919. U tom kontekstu posmatraju se i ova dva Munkova ulja na platnu i to kao odraz egzistencijalne drame, inače prisutne i na većini ostalih slika ovog inovativnog Norvežanina, na kojima se uočavaju trauma, očaj i bespomoćnost.

Kustosi Munkovog muzeja u Oslu, u kojem se čuva „Autoportret nakon španskog gripa”, („Autoportret za vreme španskog gripa” nalazi se u Nacionalnom muzeju u Oslu), kažu za „Stirworld” da i pored dva jasna naziva na ova dva dela nikako ne mogu biti sigurni da je Munk zaista preboleo španski grip ili je imao neko drugo respiratorno oboljenje, dok njegov biograf piše da je u to vreme slikar bio zaista bolestan ali se ne precizira od čega je bolovao. Ima i tumačenja po kojima je reč o umetnikovoj identifikaciji sa divljajućom bolešću i društvom koje je njome bilo pogođeno i to viđenje potkrepljeno je i time što je Munk celog života  bio krhkog zdravlja. Imao je hronični astmatični bronhitis, njegova majka preminula je od tuberkuloze dok je on još bio dečak, potom mu je sestra stradala od iste bolesti da bi na kraju izgubio i starijeg brata, kojeg je odnela upala pluća. Uz sve to, patio je i od depresije, izvesno vreme proveo je u sanatorijumu u rodnoj zemlji i nikada se u potpunosti nije oporavio. O svemu tome i sam je umeo da kaže: „Bolest, ludilo i smrt bdeli su iznad moje kolevke, pratili su me celog života.”

Komеntari0
9ce8e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja