Imperijalne paralele između antičkog Rima i savremene Amerike su vrlo česte u intelektualnoj i novinarskoj produkciji. No, retki su oni tekstovi ili knjige koji temu ozbiljno i sistematično obrađuju poput knjige Aleksandra Gajića „Rim i Amerika imperijalne paralele”. Godinama sam pisao tekstove na temu poređenja istorije SAD i antičkog Rima. Poređenje ova dva istorijska entiteta nije bitno samo zbog toga što Novi Rim svojata nasleđe starog, već zbog mogućnosti da predvidimo, ako ne događaje, a ono gotovo sigurno trendove kojima ide Amerika, a sa njom i ceo svet.
Amerika se danas nalazi u situaciji uporedivoj s onom u kojoj je bila Rimska republika pola veka posle Drugog punskog rata, kad je učvrstila hegemoniju u Sredozemlju. Govorimo o kraju republike i o ulasku u epohu imperijalne moći, koja se dešava i kroz unutrašnju transformaciju društva, političkog života i spoljnopolitičke ekspanzije. Amerika, shodno ovoj paraleli, ulazi u epohu unutrašnje nestabilnosti i političkih sukoba, ali i u epohu agresivnije spoljne politike.
Kada se krajem 2015. na političkom horizontu pojavio Donalda Tramp, odmah smo prepoznali u njemu najavu novih vremena – magnati u politici i novi populizam u jednom čoveku. On je za nas bio toliko rimski – podsećao nas je na rimskog magnata Krasa, koji se od biznisa s nekretninama uspeo na sam vrh moći u Rimu, da bi tragično stradao na Bliskom istoku. Istovremeno je jakom retorikom i tviter promocijom Tramp demonstrirao nešto novo – jasnu, ličnu, direktnu komunikaciju s masama zaobilazeći filtere i blokade medija i lavirinte institucija poput Kongresa i Senata. Njegov sukob s političkom, finansijskom i medijskom oligarhijom ima paralele u biografijama velikih Rimljana krajem epohe republike. Naravno, analogija nije zakonitost, ali je, posmatrano kao najava novih „rimskih” trendova u američkih politici, moglo da se zaključi da Tramp pobeđuje na predsedničkim izborima.
Moć se koncentriše u sve manjem broju porodica, pa na kraju politički sukobi postaju dueli moćnih magnata i lobija koji ih podržavaju. Istovremeno, s druge strane barikade magnati poput Sorosa i Gejtsa, koji personifikuju globalističku stranu imperijalne Amerike, kreću u kontraofanzivu boreći se protiv ostataka starih institucija političkog sistema. Antifa želi uličnu pravdu rulje kojom se lako manipuliše. Pravljenje haosa po američkim gradovima da bi ojačali svoje pozicije ili srušili protivnika, u ovom slučaju predsednika Trampa, jeste novost američke politike. Spremnost globalista da ruše i mir i poredak i institucije da bi pobedili Trampa je fascinantna. Stvara atmosferu linča i donosi mogućnost rasnih i ideoloških sukoba, koji u budućnosti mogu prerasti u građanski rat – kao onaj koji je potresao antički Rim.
Ako bismo redukovali ovaj sukob na dva oponenta, to su Tramp, iza koga je realni sektor, vojni kompleks i izraelski lobi, i Soros, koji repreznetuje finansijsku i medijsku moć liberalne Amerike. Svima koji prate pozadinske fenomene političke scene jasno je da je Bajden marioneta Sorosa i njegovog kartela. Bilo bi redukcionistički uprošćavajuće predstaviti i kampanju oko korone i talas nasilja koje predvode antifa i crni rasisti isključivo kao ofanzive projektovane da sruše Trampa, iako jesu važan deo te agende. Globalisti imaju taktički cilj, a to je pobeda nad Trampom, ali i strateški cilj – preuređenje Amerike i sveta u skladu sa svojom idejom postdemokratije po uzoru na kineski model koji im je blizak srcu.
U ovom momentu posledice karantina zbog epidemije korone i uličnog haosa koalicije belih antifa i crnih rasista teške su po američko društvo, a time i po autoritet aktuelnog predsednika. Tramp izuzetno loše stoji prema istraživanjima javnog mnjenja – lošije nego u julu 2016. u odnosu na Hilari. No, do novembra ima dosta vremena, a biće i predsedničkih TV duela u kojima „pospani” Bajden, čini se, ne može dobiti Donalda Trampa, pa to ostavlja prostor za preokret koji se desio i 2016. Da ponovimo još jednom – mi Srbi nemamo čemu da se nadamo od Bajdena, koji je veoma blizak muslimanskom i albanskom lobiju, dok bi Trampov drugi mandat vrlo lako mogao doneti i iznenađenja u američkoj politici prema Balkanu i Srbima (doduše i neprijatna).
Politički analitičar
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
