subota, 24.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 31.07.2020. u 16:51 Zoran Bogdanović
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Put za Legiju stranaca

Dok koračam ka odredištu polako se opraštam od slobode. Francuski ne znam. Dovode mi nekog Rusa da se sporazumimo, ali ja ni ruski nisam znao. Konačno sam ušao u kancelariju i tu mi oduzimaju sve iz civilnog života. Čak ni ime nisam sačuvao. Sad sam Zvonimir Božić…
Музеј Легије странаца (Фото ЕПА ЕФЕ -Г.Х.)

- Dobar dan, dajte mi kartu u jednom pravcu za Dijon. 

- Gde ti je to?  To ne postoji.

- Kako gde, napisano je ovde na vašem šalteru.

- Nema, uzmi za Pariz.

- Dobro, dajte za Pariz.

Dok je ona spremala kartu kroz glavu mi je prošlo da će karta sigurno biti skuplja, jer je dalje, a ova nema pojma da radi svoj posao. Nema veze, ionako se ne planiram vraćati.

Dok sedim u autobusu koji je polako napušta peron, pomislih ko zna kada da li ću ikada više doći. Srećan što odlazim, ali u dnu duše samo ja znam kako mi je.  

Putovanje je trajalo oko 30 sati a ja oka nisam sklopio. Autobus je bio poluprazan a većinu vremena sam proveo pričajući sa jednom mladom gospođom. Putovala je za Pariz, ali je o njemu malo znala. Pomogla mi je koliko je znala i umela. Bila je zarobljena. Udata u inostranstvu ali je i dalje živela u Srbiji, verovatno sa celom familijom njenog muža.

Foto Piksabej

Slabo je poznavala Pariz i francuski sistem. U stvari mislim da ništa i nije znala osim da ode do prodavnice i po decu iz škole.

Konačno je došao kraj mog putovanja i stigao sam u Parisku republiku.

Dok autobus stoji na semaforu gledam radnike koji rade na ulici, kopaju nešto. Odmah sam primetio da su lošije obučeni naših, srpskih radnika. Svi su bili različito odeveni.

Izašao sam iz autobusa i odlučio da malo prošetam, da vidim grad i pojedem nešto. Možda usput nađem i adresu. Nisam ni znao sa sam brzo izašao iz Pariza. To sam tek shvatio puno posle toga.

Pitam taksistu da me odveze na odredište. Dok koračam tamo polako se opraštam od slobode. 

Francuski ne znam i nisam mogao da se objasnim. On je na kraju doneo zidni sat i rekao mi da dođem za jedan sat. O.K. Shvatio sam.

Šetam levo-desno ali sat nikako da prođe. Odem ponovo tamo.

Legija stranaca (foto  Vikipedija)

Dovode mi nekog Rusa misleći da ću bolje da se sa njim sporazumem. Ali ja ni ruski nisam znao. Objašnjavao sam mu i rukama i nogama. Konačno sam ušao u kancelariju i tu mi oduzimaju sve što sam imao iz civilnog života. Čak ni ime nisam sačuvao. Sad sam Zvonimir Božić.

Ipak, u Legiju nisam primljen, iako nisam bio daleko. Postalo je već gusto. Gde sad?
Dali su mi nešto novca, za vreme provedeno u regrutnom centru Obanj. Za svaki provedeni dan po 25 evra. A tamo sam bio 11 dana. Još su mi i platili kartu za Pariz. Putujem Te-Že-Ve-om i u jednom trenutku u voz ulazi ekipa čudno obučenih. Mladiće, devojka i jedno dete.

Sedoše iza mene i u jednom momentu čujem “mamu maminu”. Ustadoše i odoše u hodnik da zapale cigaretu. Ja odmah za njima. Posle kratke priče, oni mi odmah ponudiše posao – džeparenje. Primio sam k znanju i otišao.

Pripadnik Legije stranaca (foto Vikimedija)

Metro nisam znao da koristim pa sam platio taksi do Ulice Simplon. Stao sam ispred crkve, ali je bila zaključana.

Preko puta neka kafana. Desetak ljudi tamo a čuje se naš jezik. Ulazim tako i rekoh dobar dan a skoro svim mi uzvratiše pozdrav. Seo sam sa njima i slušao njihove priče čekajući na red da im kažem moju muku: „Sam sam nemam nikoga ovde u Francuskoj, niti bilo gde preko, pa mi malo objasnite kako funkcioniše sistem. Pokušao sam u Legiji stranaca ali su me odbili. Samo tražim posao. Ne biram. Nisam postao ni lopov, a nudili su mi…”

U jednom trenutku svi su se setili da već kasne i si odoše iz kafane. Ostao sam samo ja i konobar.

Danas nisam u Parizu. Živim u Kanu.

 

Zoran Bogdanović

 

 

Pišite nam 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini.
Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 

 

 

 

Komentari9
567ab
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Ја
Кан је место пуно боље за живот него што је то Париз; завидим.
Svetlana
Priča ispričana jednostavnim, narativnim jezikom. Ono što je ruži, nije do autora iste, već do uređivača teksta, koji se nije potrudio, kasapeći ga, bar da osmisli i zadrži ritam i tok priče i ispravi pravopisne i gramatičke greške. Time je i ova, a i mnoge druge priče pre nje, izgubila na autentičnoj vrednosti. U nadi da ćete objaviti i ovaj komentar, iz želje da pozitivno utičem njime na uređivača, zahvaljujem se.
Oktoberfest
Koliko je meni poznato, francuski grad koji se piše Dijon čita se - izgovara Dižon. (Dijon [diˈʒɔ̃]. Ko živi u Francuskoj mora imati osnovno znanje francuskog jezika! Imao sam osamdesetih godina u Minhenu radnog kolegu Francuza koji se prezivao Dižon. Majka mu je bila iz Jugoslavije...
Саша Микић
@Dragomir Латиницом или ћирилицом у српском језику важи правило да се страна имена пишу како се изговарају. Такође је правилно да се пишу како се изговарају и у загради изворни назив (и обратно). Значи правилно је: Dijon (Dižon).
Dragomir
Verovatno je pisao latinicom ceo tekst i napisao Dijon ali pošto Politika piše ćirilicom nije prebacila kako mi izgovaramo. Običaj pisanja imena i toponima u hrvatskom se npr. piše u originalu jezika što je ovaj pisac pre i uradio.
Milan Pantic
Ponuda iz voza je bila bolje. Steta sto to ne prihvatiste. Danas bi bili sigurno neki investitor.
Mila alto
Nikad nije bilo lako otici. Cak i onoma koji su imali nameru da odu u najamnike.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja