subota, 08.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 31.07.2020. u 20:00 Aleksandra Petrović

Za pet godina 32 žrtve na pružnim prelazima

Šest i po odsto vozača prelazi preko pruge bez obzira na zabranu, trećina obilazi spuštene polubranike, a samo petina biciklista čeka podizanje branika
У несрећи у Доњем Међурову код Ниша погинуло је осам људи (Фото МУП)

Na putno-pružnim prelazima tokom prethodnih pet godina poginule su 32 osobe, a povređeno 285 u ukupno 525 saobraćajnih nesreća. Najviše udesa bilo je 2017. godine (136), a najveći broj smrtno stradalih (13) zabeležen je tokom 2018. Te godine dogodila se teška nesreća u Donjem Međurovu kod Niša u kojoj je poginulo osam osoba, a povređeno 29.

Reč je o periodu od 2015. do 2019. godine, s tim što je statistika u 2015. beležila ove udese kao „međusobni sudar drumskog i železničkog vozila”, a Agencija za bezbednost saobraćaja od 2016. analizira ove nesreće prema specifičnom mestu nastanka, a to su putno-pružni prelazi. Od 2016. godine ukupno je na ovim prelazima poginulo ili povređeno 300 ljudi.

Na prelazima bez branika ili polubranika, od 2016. do 2019, dogodilo se 187 udesa u kojima su 24 osobe poginule, dok su 42 zadobile teške a 137 lakše povrede. U isto vreme, na pružnim prelazima sa polubranicima ili branicima dogodilo se 305 nesreća u kojima je šest osoba poginulo, 18 teško i 73 lakše povređeno.

Agencija za bezbednost saobraćaja je 2018. godine radila studiju koja istražuje ponašanje i znanje učesnika u saobraćaju o pravilima na putno-pružnim prelazima.

– Analiza ponašanja vozača automobila pokazala je da se 93,6 odsto zaustavlja ispred prelaza i čeka da voz prođe, dok 6,4 procenta prelazi preko prelaza bez obzira na to što je zabranjeno. Od ukupnog broja vozača koji prelaze preko prelaza za vreme dok je uređaj aktiviran, njih oko 35 odsto obilazi polubranike koji su spušteni ili su u fazi spuštanja. Rezultati studije pokazali su da učesnici u saobraćaju imaju nizak nivo znanja o načinu funkcionisanja branika i polubranika, što bi mogao da bude važan faktor pri donošenju odluke o preduzimanju nebezbednih radnji pri prelasku preko pružnog prelaza – kaže Jasmina Milošević, direktorka Agencije za bezbednost saobraćaja.

Biciklisti najčešće obilaze spuštene polubranike – 69 odsto, dok osam odsto njih prelazi dok traje spuštanje polubranika, a samo 23 odsto biciklista se zaustavlja i čeka da prelaz bude dozvoljen.

– Pešaci ne čekaju da prelaz bude dozvoljen, već obilaze polubranike osmatrajući nailazak voza. Motociklisti, slično kao biciklisti, u najvećem broju slučajeva obilaze spuštene polubranike – navodi naša sagovornica rezultate istraživanja.

Poseban problem su pružni prelazi sa „pasivnom signalizacijom” gde ne postoje sredstva koja najavljuju dolazak voza, ali stoji znak „stop” na putu. Na takvim mestima 63,6 odsto vozača prelazi bez zaustavljanja vozila, 10,2 odsto ne smanjuje brzinu, a samo 36,4 odsto zaustavlja vozilo.

Stručnjaci agencije smatraju da je neophodno uticati na veći nivo edukacije vozača drumskih vozila, tako što bi predavači i instruktori u auto-školama posvetili ovoj temi posebna predavanja, ali i uz pomoć štampanih i elektronskih medija u prilozima koji obrađuju teme iz oblasti saobraćaja.

Upravo je ovih dana u jednom televizijskom prilogu, povodom nesreće koja se dogodila prošle nedelje kod Šapca, objašnjeno da svaki vozač treba da stane kada dođe do pružnog prelaza, da otvori prozor na vozilu i isključi muziku, kako bi mogao dobro da čuje voz koji nailazi, zatim da „ubaci” u prvu brzinu i da se polako približi prelazu da bi pogledom ulevo i udesno mogao da osmotri da li se lokomotiva približava. Tek kada je vozač siguran da niti vidi niti čuje voz u daljini, treba da pređe prugu.

Posle tragedije na pruzi između Šapca i Brasine, u kojoj su poginuli supružnici, preduzeća „Srbija kargo” i „Infrastruktura železnica Srbije” apelovali su na građane da poštuju saobraćajne propise i drumsku signalizaciju, navodeći da se na prugama Srbije nalazi 2.138 putnih prelaza i da su svi obezbeđeni bilo svetlosnom signalizacijom bilo automatskim i polubranicima, mehaničkim branicima ili znacima drumske signalizacije, kao što su „Andrejin krst” i znak „stop”.

Pored nezaustavljanja ispred ovog znaka, ova preduzeća ukazala su da bezbednost ugrožava i uništavanje saobraćajnih znakova i rampi, ali i neodgovorno ponašanje, pa se stiče utisak da su građani najviše odgovorni za nesreće na pružnim prelazima. Naveli su i podatak Međunarodne železničke unije da u 93 odsto slučajeva nesreće na prelazima izazivaju ostali učesnici u saobraćaju, koji ne poštuju signalizaciju.

Da je takvo ponašanje osnovni uzrok udesa, delimično potvrđuju i rezultati istraživanja Agencije za bezbednost saobraćaja, ali njihovi stručnjaci predlažu još nekoliko mera koje bi doprinele bezbednosti na pružnim prelazima. Jedna od njih je ugradnja treće lenterne na semaforu, pored postojeće dve sa crvenom trepćućom svetlošću. To bi omogućilo da vozač drumskog vozila dobije informaciju da je uređaj u kvaru, a takva rešenja postoje i u nekim susednim zemljama, kao što su Rumunija, Bugarska i Mađarska.

Jedna od mera je i da se predvide dodatna tehnička sredstva i mere za povećanje uočljivosti prelaza, kao i postavljanje kamera koje bi mogle da spreče lomljenje i krađu branika. Stručnjaci predlažu i uvođenje savremenih sredstava informisanja o približavanju voza, koji bi učesnicima u drumskom saobraćaju davali informaciju o nailasku voza, putem GPS uređaja na železničkim vozilima i displeja na pružno-putnom prelazu.

Komentari1
4b722
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

dusan1
Predlozi i rešenja koja 'radi bezbednosti' isklučuju čoveka a uvode neku elektroniku i automatiku koja se kvari i slabo poštuje nisu za Srbiju . Statistika ne broji ali sigurno više od 99% ljudi ne prelazi dotični prelaz prvi put . To znači da SVESNO ne poštuje signalizaciju i izlaže se opasnosti ! Ranije su u većini slučajeva rampu spuštali ljudi koji su 'na licu nesta' objašnjavali pešacima i ostalim učesnicima u saobraćaju da ne prelaze prugu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja