ponedeljak, 10.08.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 01.08.2020. u 10:58 Tanja Vujić

Rekordan pad privrede SAD i evrozone

Улаз у берзу на Волстриту (Фото EPA-EFE/Justin Lane)

Najrazvijeniji region sveta – Zapad – suočio se juče s katastrofalnim privrednim rezultatima u periodu prvog talasa pandemije virusa korona, višemesečnog karantina, privremenog zamiranja ekonomija, kolapsa javne potrošnje i gubitka više od 31 miliona radnih mesta. Istovremeno, Kina je, nakon rekordnog posrtanja svoje privrede od 6,8 odsto u prvom kvartalu, od aprila do juna imala rast od 3,2 procenta.

Najača ekonomija sveta, Amerika, u drugom kvartalu zabeležila je pad BDP-a od 32,9 odsto na godišnjem nivou, što je najsilovitiji pad privredne aktivnosti SAD u istoriji. U Americi je proleća ove godine nezaposlenost dostigla 14,7 odsto, dok više od 17 miliona Amerikanaca danas živi od državnih dotacija za one bez posla. U prvom tromesečju 2020, pre erupcije korone, privreda SAD zabeležila je pad BDP-a od pet odsto, kada je i zvanično skliznula u recesiju, prekidajući 11 godina uzastopnog rasta.

Predsednik američke Centralne banke (Federalne rezerve) Džerom Pauel upozorio je da privreda SAD ne može da se oporavi sve dok korona ne bude poražena.

„Potresno je što je pandemija preko noći izbrisala rezultate višegodišnjeg uspona američke privrede, od kojeg su korist imali milioni Amerikanaca”, ocenio je Pauel.

„Nikada ranije, ni u vreme Velike depresije tridesetih godina prošlog veka, ni tokom Velike recesije u prošloj deceniji, ni u desetak ekonomskih urušavanja u poslednja dva veka, privreda SAD nije doživela u tako kratkom periodu tako silovit pad”, upozorio je juče Američki institut za ekonomiju.

Poređenja radi, 2008. godine, u vreme najveće globalne finansijske krize od Drugog svetskog rata, privreda SAD je u poslednjem kvartalu registrovala pad BDP-a od 8,4 odsto. Sadašnje posrtanje američke privrede veće je od onog iz 1921. godine.

Finansijska tržišta juče su besomučno počela da obaraju vrednost dolara na oko 1,19 evra, što je najviša vrednost valute EU od septembra 2010. godine. Cena unce zlata dostigla je gotovo 2.000 američkih dolara (1.970 dolara): samo u julu berzanska vrednost žutog metala porasla je za 11 odsto, navode u londonskom Sitiju. Američka agencija za kreditni rejting „Mudiz” upozorila je da je privreda SAD upala „u duboku tamnu rupu iz koje će izlazak potrajati godinama”.

Evrozona je tokom prvog talasa pandemije takođe zabeležila rekordan pad BDP-a. Od aprila do juna ekonomski se smanjila za 12,1 odsto, dok su vodeće ekonomije EU redom prijavile dvocifreni pad BDP-a. Ekonomska lokomotiva EU, Nemačka, registrovala je u drugom kvartalu pad BDP-a od 10,1 odsto, Italija 12,1 odsto, Španija 18,5 odsto, dok je Francuska zabeležila minus od 19 odsto u prvoj polovini 2020. Ovakav pad ekonomije viđen je jedino u ratnim vremenima, ocenio je Hoze Ignasio Konde Ruiz, profesor ekonomije na Univerzitetu Komplutense u Madridu, u izjavi za „Fajnenšel tajms”. Pojedini sektori španske privrede, poput maloprodaje, transporta i ugostiteljstva, zabeležili su u drugom kvartalu pad od 40,4 odsto.

Dalji privredni izgledi zapadnih ekonomija potpuno su neizvesni u atmosferi prvih signala drugog talasa pandemije.

Novi rast broja zaraženih i smrtnih slučajeva povezanih s kovidom 19, rastuća privredna neizvesnost, konfuzija i otpor investitora i potrošača prema bilo kakvim rizicima, kao i strepnje od novih prnudnih karantina, potpiruju košmar i dovode u pitanje ekonomski oporavak u dogledno vreme – to je zlokobna prognoza Američkog instituta za privredu.

„Korona je aktivirana tempirana bomba za nezaposlenost”, upozoravaju iz OECD-a.

Prvi talas korone izbrisao je u grupi razvijenih ekonomija sveta 31 milion radnih mesta, ističu iz OECD-a sluteći da bi sledeći talas u tim zemljama ostavio bez posla još 53 miliona ljudi.

Američki ekonomista i profesor na Harvardu Kenet Rogof opisao je strmoglavljivanje zapadnih ekonomija kao „katastrofu kojoj se ne vidi skori kraj”.

Komentari14
af21a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Божа
Сједињене Државе су биле и остале путоказ по коме се свет орјентише.
баба
Није ми јасно како и зашто те развијене економије имају непрекидно раст? Да ли због раста ефективне продуктивности? Или им помаже непрекидни раст јавног дуга? Јавни дуг у доларима per capita : Јапан 93.000, САД 47.000, Италија 42.000, Француска 38.000, Аустрија 38.000, В. Бр. 36.000, Швајцарска 35.000, Немачка 30.000, Аустралија 24.000 (Србија 3.800). Другим речима, већина РЗ живи на дугорочни кредит с надом да га никад не отплате.
Mile
Nemaju nepekidan rast. Sve ekonomije imale su pad 2008 (recimo). Tržišne privrede se kreću u ciklusima gde periode privrednog rasta smenjuju godine sa smanjenjem privredne aktivnosti. To možeš da zamisliš kao jednu krivu liniju koja ide gore-dole, sa tim da (zbog osvajanja novih znanja, napretka nauke i tehnologije, te rasta produktivnosti) cela linija ide na gore bez obzira na periodično krivudanje. Rast i pad zaduženja posledica su politike centralne banke, ali je to preširoka tema.
tja
Ne znam za ostale, ali Amerika zaradjuje dobro na pozajmljivanju. To znaci da ona zajmi sama sebi stampanjem dodatnih dolara. To je moguce samo kad je inflacija blizu nule a kamate na pozajmljni novac vrlo niske. Drzava taj novac prrodaje bankama sa vecim interesom, a banke zajme novac gradjanima uz svoju dodatnu kamatu. Svi zaradjuju, neaposlenost je vrlo mala. To je jedan on vaznih izvora uspeha americke ekonomije. Uslov je da dodatni stampani novac nema uticaja na inflaciju.
Rade
Bolji informisani znaju, da jedan od ciljeva sve te histerije oko corona epidemije i restriktivnih mera je bilo smanjivanje "zagrijane" ekonomike sveta (t.j. bio je izraziti višak proizvodnje u odnosu na mogućnost prodaje).
Иван Грозни
И зато су одлучили да униште економију. Баш су је охладили.
dzabak
Ako je Kineski privredni rast +3,2% (kako se kaze u tekstu) a ostatak sveta u minusu rezultat je Kina postaje najveci magacin gotove robe( koja se nikad nece prodati). Dzaba su krecili.
tja
Bas su nesrecni ovi koji imaju nesto pa propadaju. Mogli su lepo da nemaju nista, kao neki, pa im se to ne bi desilo.
Bojan ZEC
Bravo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja