sreda, 23.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.08.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski
BALKANSKI EVERGRIN

Život bez gledalaca

Zoran Radmilović s maskom na licu igra Radovana Trećeg pred praznim stolicama Ateljea 212. Upozoravaju ga da drži fizičku distancu od Mire Banjac i da joj nikako ne preti da će je vratiti u Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu jer se nije prilagodila njegovoj improvizaciji. Ako se on ne drži teksta kao pijan plota, zašto ne bi i Mira, pita se Zoran? Pre nego što je izašao na scenu, gledao je nežno flašu rakije u Srpskoj kafani. Do pre nekoliko meseci ispio bi je na eks.

Sada tom čarobnom tečnošću pere ruke i fajta lozom Milutina Butkovića. Javljaju mu da će se i ta predstava prenositi uživo, internetom. Slomljen, naručuje sok od brusnice i pita Taška Načića gde da upišu kurs joge, da treniraju zajedno. Kako da ostane onaj Zoran Radmilović, pred 212 praznih stolica, gde čak nema ni Dragana Nikolića koga je primetio usred neke od ranijih predstava i pozvao ga, kao Prleta, da se popne na scenu i zajedno ukokaju nekog Nemca. Zoran ne vidi drugo rešenje nego da se vrati u Zaječar ili traži američki vizu i konačno postane Džordž, gazda grada Čikaga. Ali ni tamo nije drugačije.

Svet je odavno globalno selo, što je davno prorekao Maklaun. Mudar tip mora da nije izbijao iz kafane. Šteta što nije upoznao Zorana koji je mrzeo i sebe i publiku kada je polazio na predstave. Na mnoge je i kasnio, ali kada bi stupio na scenu, sva ta mržnja i jed pretvarala se u eksploziju talenta kojim je hipnotisao publiku. Ta hipnoza traje do danas i prenosi se s kolena na koleno, zahvaljujući amaterskom ve- ha-es snimku iz 1984. godine. Baš onako kako je predvideo Maklaun. Da će se Radovan Treći, odande do večnosti, gledati kako u gradu Čikagu tako i u Trgovištu. Ali Zorana je inspiri- sala publika u mračnoj sali. Da mu sada kažu da se pozorišne predstave prenose onlajn, da ga gledaju na laptopovima i pametnim televizorima u direktnom prenosu, ponovo bi umro! Ne rade ni bioskopi. Kako klincima objasniti da je krimić Majkla Ćimina „Kalibar 20 za specijalistu” mogao da se gleda samo u „20. oktobru” sa ortacima, gola „Emanuela” u „Odeonu”, a vestern „Slomljena strela” samo u „Slavici”. Eh, bilo jednom na Karaburmi. Ko je razmišljao o muvanju devojke, vodio je u „Jadran”, a najnamazaniji su birali lože iz pragmatičnih razloga koje nije potrebno detaljno objašnjavati. Oni usamljeni, odbačeni i otkačeni, klošari ili putnici koji su čekali vozove ili autobuse, ubijali su vreme gledajući porniće u bioskopu „Partizan”, objektu revolucionarnog imena, gde su se u prvo vreme prikazivali karate filmovi. Brus Li je bio car, a momci iz predgrađa, mahom Romi, započinjali su masovne tuče tokom projekcije, a onda su čekali kraj da nastave da se lemaju napolju, s nunčakama iz kućne radinosti.

Dragan Stojanović

Kasnije se Brus Li preselio u elitne bioskope, a „Partizan” je ostao usamljena porno oaza za emitovanje švedskih i nemačkih filmova. Podrazumeva se da nisu prikazivani Bergman i Fazbinder. Događali su se i antologijski nesporazumi, jer su bake i deke, pročitavši repertoar, dovodili unuke na prepodnevne predstave, misleći da gledaju romantičnu ljubavnu priču „Zalutala u pleme Aboridžina”. Posle špice i prvih kadrova, bežali su napolje, ostavljajući u tami izgubljeni polusvet da se zabavlja sam sa sobom.

Na jednoj od poslednjih projekcija u bioskopu „Balkan”, zajedno sa salom, u penziju je otišao i tada najstariji beogradski kinooperater, pa sam skoknuo da napravim priču s njim. Gledali smo „Spasavanje redova Rajana”. Pustio je Spilbegrov ratni spektakl i upozorio me da pažljivo posmatram glumu Toma Henksa, kao kapetana Milera, koji s odredom rendžera odlazi u spasilačku misiju jedinog od preživele braće Rajan. Kinooperater je rekao da je to jedna od najboljih muških uloga u istoriji filma, a ja sam ga s podsmehom slušao, razmišljajući o Džonu Vejnu, kao Itanu Edvardsu u vesternu „Tragači”, Diku Bogartu, odbeglom nacisti u klasiku „Noćni portir”, Robertu Deniru kao taksisti ili Bati Živojinoviću u „Trenu”.

Ali kinooperatorova preporuka mi nije dala mira, pa sam film odgledao još jednom. I još jednom, u bioskopu s gledaocima. Dokle će trajati i hoće li se ikada završiti život bez gledalaca u epohi globalne virusne klaustrofobije? Pre nekoliko dana, Inter i Napoli su igrali odlično, ali prazne tribine su obesmislile smisao utakmice. Sjajan fudbal se uselio u moju dnevnu sobu, ali nisam uspeo da potisnem osećaj dosade i teskobe. I kod nas je počelo fudbalsko prvenstvo. Živ nisam. Igrali su Mladost i Javor. Kako će se tek igrati košarka bez gledalaca, u životu bez gledaaca? Zapravo, jedini stvarni život imaju učesnici rijalitija. Ne nose maske, ne održavaju fizičku distancu, operu ruke kad se sete. Za njih ne važe preporuke Kriznog štaba. Čudaci zarobljeni u kavezima, jedini su koji osećaju dah slobode. Valjda su zato toliko gledani. I ne pada im na pamet da izađu napolje. Ako to učine, moraće u samoizolaciju. Mi, sa ove strane kaveza, još ne shvatamo ko je zaista zaključan! Tako se skaradni televizijski format smišljen od strane korporacijskih hidri i podmićenih političara, da skrene pažnju naroda od sudbe klete, dakle od stvarnosti, pretvorio u vrhunski ideološki projekat novog sveta. Ko hoće iskonsku slobodu, uz solidan honorar, moraće da postane rijaliti zvezda. Ali uslov za to je da njegova biografija bude bizarna. Ko je mlatnuo babu i pobegao od kuće, zavevši devojku s usnama napumpanim na pet atmosfera, a potom završio sa njenom sestrom, kupio je kartu za ulaz na slobodnu teritoriju! Tražili smo liberalnu demokratiju, dobili smo Lunu Đogani. Setićete me se kad je proglase za Jovanku Orleanku.

Komentari3
389c2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Aleksandar Maricic
kultura zamrla, sport zamro. ali inovativni um zeljka mitrovica nas inspirise, od realitija do letecih automobila i ozonizacije krvi.....u gradu u sred korone vidjamo nova kola od 100000 evra koja veze likovi koji porez nisu nikada platili.....valjda im tetke i kanade salju pare....ali kakav premijer, takav predsednik takva vam i drzava.....apsurdistan.
Dušan
Sjajna priča usled ,,mraka,, koji nas je nadvio.
Miroslav
Dirk Bogart Robert de Niro jel su lektori na odmori?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja