nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.08.2020. u 20:00 Dimitrije Bukvić

Digitalna rekonstrukcija svetinja na Kosovu i Metohiji

Dokumentarni serijal „Filmskih novosti” predstaviće javnosti 189 lokacija na KiM na kojima postoje ili su se nalazile crkve i manastiri, a izgled hramova kojih više nema biće potpuno dočaran grafičkom animacijom
Локација на којој је био манастир Свети Архангели у Призрену (Фото Филмске новости)

Kako izgledaju srpske svetinje na Kosmetu danas, ali i kako su izgledale one koje su nažalost porušene, moći će uskoro da vide gledaoci širom Srbije. Zahvaljujući dokumentarnom serijalu „Srpske svetinje na Kosovu i Metohiji” u produkciji „Filmskih novosti”, čije je snimanje posle dve godine nedavno završeno, javnosti će biti prikazano čitavo pravoslavno nasleđe u južnoj pokrajini. Prvi put će sveobuhvatno biti ovekovečeno 189 lokacija – crkava i manastira, ali i crkvišta i manastirišta, to jest mesta na kojima su nekad bile svetinje. Kako za „Politiku” kaže Vladimir Tomčić, generalni direktor „Filmskih novosti”, zahvaljujući grafičkoj animaciji na osnovu dostupne arhivske građe, gledaoci će moći da vide i spoljašnjost i unutrašnjost pojedinih hramova kakvi su bili nekada u punom sjaju.

„Na osnovu sačuvanih skica, nacrta, povelja i drugih dokumenata biće verno reprodukovan izgled tih zdanja. To se ne odnosi samo na crkve i manastire kojih više nema već i na one koji su obnavljani, ali ne u celosti, poput manastira Banjska u kojem je od čitavog nekadašnjeg kompleksa danas očuvano svega desetak odsto”, objašnjava Tomčić.

Nazivajući ovaj serijal „rentgenskim snimkom prisustva Srba na Kosmetu kroz svetinje”, on dodaje da u ovom poduhvatu učestvuje više od sto sagovornika – istoričara umetnosti, duhovnika, meštana, istoričara i drugih – a da je ukupno angažovano oko 130 osoba.

„Sve lokacije su dosad snimljene, a završeno je 19 od 90 predviđenih epizoda. Prva sezona serijala će se od jeseni emitovati na RTS-u. Na ovaj način nećemo prikazati samo lepotu i duhovnost svetinja, već i svakodnevni život Srba na Kosmetu i neraskidivu vezu sprskog življa sa hramovima, uz običaje i rituale kao što su krštenja, venčanja, monašenja, Božić, Uskrs, slave i okupljanja. Za snimanje je korišćena najsavremenija oprema, dronovi, kamere i rasveta, a angažovani su različiti reditelji i scenaristi”, objašnjava Tomčić.

Za ovaj poduhvat, autori su dobili blagoslov patrijarha Irineja i vladike Teodosija, a na različite načine ideju su podržali i Ministarstvo kulture i informisanja, Ministarstvo spoljnih poslova, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, Kancelarija za KiM... Od arhivske građe, osim impresivne dokumentacije „Filmskih novosti”, korišćeni su snimci iz dokumentacija RTS-a, TV Hram, srpskih televizija na Kosmetu, ali i iz šest privatnih kolekcija, koji će prvi put biti prikazani.

Među ekskluzivitetima serijala, Tomčić ističe to što je kamerom ovekovečen i ritual monašenja.

„Zbog intimnosti tog čina, to jest osobe koja tim ritualom započinje novi život, javnost nema priliku da vidi kako izgleda monašenje. Mi smo uspeli da to snimimo. Takođe, snimili smo i horove pri crkvama i kulturnim centrima na Kosmetu koji pevaju manje poznate narodne pesme, negujući muzičku baštinu”, navodi Tomčić.

Tajna Bogorodice sokoličke

Vladimir Tomčić, koji je za potrebe serijala 27 puta otišao na Kosmet, kaže da je naučio mnoge zanimljivosti o srpskim svetinjama.

„Na primer, u manastir Sokolica od davnina su dolazile i Albanke i Srpkinje nerotkinje kako bi se pomolile da ostanu u drugom stanju. Nisu se pri tom molile pred ikonom već pred skulpturom Bogorodice sokoličke. Ta skulptura je prikazana pre četvrt veka na izložbi vizantijske umetnosti u Metropoliten muzeju u Njujorku i ponela je epitet jednog od tri najzapaženija eksponata. Razlog je to što je Bogorodica sokolička izvajana kao obična žena iz naroda a ne kao savršena žena, kako se uobičajeno predstavlja na ikonama i skulpturama. Inače, posle pogroma na Kosmetu, Albanci iz okolnih sela su čuvali Sokolicu da je neko ne napadne, objašnjavajući srpskom življu: ’Mi vas poštujemo i zato čuvamo manastir, ali i zato što, ako dođu neki drugi Albanci izdaleka i sruše ga, vaši Srbi će doći da se osvete nama’”, priča Tomčić.

On izdvaja i priču o manastiru Zočište, koji je srušen u martovskom pogromu 2004, a potom obnovljen.

„Iz tog manastira, dan uoči pogroma, mošti svetih iscelitelja Kozme i Damjana su prenete u Gračanicu i tako su sačuvane. Zočište je sutradan minirano, a kasnije je rekonstruisano od istog kamena od kojeg je sagrađeno, koji je posle eksplozije ostao rasut unaokolo, i u taj manastir su, takođe od davnina, dolazili Srbi i Albanci da traže isceljenje pred moštima svetih Kozme i Damjana, koje su posle obnove vraćene u Zočište. Tako i danas ispod ćivota s moštima postoji dušek na kojem leži onaj koji traži isceljenje. Albanci su posle pogroma nastavili da dolaze u ovaj manastir, u prvo vreme krišom da ih ne spaze sunarodnici”, objašnjava Tomčić.

Komentari3
9eb7d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Gradjanin
Prema mapi iz monografije"Zemlja zivih"na Kosovu i Metohiji je do 1999 godine postojalo preko 1200 crkava ,crkvista, manastira, manastirista i srpskih kulturno-istorijskih spomenika i grobalja.Dobar deo njih se nalazio na podrucjima na kojima odavno ne zive Srbi, kao sto je podrucje Drenice, Gore i Opolja.Kakvo se stanje tih lokaliteta danas mozemo samo pretpostaviti, jer ima informacija da su tamosnji Albanci sva crkvista, groblja i grobista prekopali i povadili temelje crkava a kosti razbacali
Marko
Niste popisali sve lokalitete crkvišta. Postoji lokalitet u selu Sićevo, iznad Gornje Brnjice gde se nalazila crkva, takodje postoji i lokalitet na putu Priština - Podujevo, kod Lužana, gde je bila crkva i oko nje groblje... Srdačan pozdrav
Далибор Гајић
Драги новинари, манастир Светих Архангела се још увек налази на тој локацији... Посетите га слободно :)

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja