nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.08.2020. u 21:30 Darko Pejović

Potraga za hladom i azijskom pčelom

U Srbiji se sprovode dva istraživačka projekta koja počivaju na terenskom radu amatera, volontera i hobista, što je koncept koji je u našoj zemlji tek u povoju
Како расхладити град кад звезда упече (Фото А. Васиљевић)

Ne pitajte šta vaša zemlja može da učini za vas, pitajte šta vi možete da učinite za vašu zemlju. Ova čuvena Kenedijeva rečenica mogla bi da bude i motivacioni slogan građanske nauke. Taj koncept podrazumeva da se u istraživačke projekte uključuju naučnici-amateri, volonteri i hobisti, kao tvorci baze terenskih podataka. Takva „demokratizovana“ nauka u svetu je uveliko pustila korene. Kod nas je – u fazi klijanja.

Ipak, dve laste upravo nagoveštavaju proleće građanske nauke u Srbiji. S tim što je jedna od tih lasti  – pčela. Tačnije, azijska velika pčela smolarica. Na Starom kontinentu prvi put je primećena 2008. u Francuskoj, odatle se proširila  u devet evropskih država. Od 2017. je u Srbiji, ali još se ne zna gde je sve formirala baze i kako se ponaša prema ovdašnjim pčelama.

 – Da bismo prikupili te podatke, neophodna nam je pomoć građana – kaže Jovana Bila Dubaić, istraživač saradnik na Biološkom fakultetu u Beogradu. Centar za biologiju pčela tog fakulteta pokrenuo je opsežno istraživanje o ovoj temi, koje počiva na konceptu građanske nauke. Svima koji žele da se pridruže upućen je javni poziv da u svom okruženju potraže pridošlicu  i da snimak ili fotografiju, uz propratni tekst, pošalju na mejl     azijska.pcela@bio.bg.ac.rs.

– Interesovanje je veliko, naročito među pčelarima, jer su zabeleženi slučajevi da su došljakinje izbacile neke vrste autohtonih pčela iz njihovih gnezda. Ima i dosta pitanja hobista, ljubitelja insekata. Njima na fejsbuk stranici objašnjavamo u blizini kojih biljaka su najveće šanse da nađu „veliku azijsku“. Ova pčela je korisna u oprašivanju, ali ne pravi med, a može se bez bojazni posmatrati iz blizine, nije ni opasna ni agresivna  – kaže Bila Dubaić, dodajući da je s volonterima na terenu  u stalnoj komunikaciji, kako bi se stvorila što veća i kvalitetnija baza podataka.

Ovog leta, još jedan istraživački projekat u Srbiji, i to međunarodni, počiva na sadejstvu s građanima. Zove se „Terifika” (TeRRIFICA) i sprovodi se u šest evropskih pilot-regija,  među kojima je i Beograd.

– Pozvali smo žitelje glavnog grada da na interaktivnoj mapi prestonice (belgrade.terrifica.eu) označe mesta na kojima ih vrućina najviše pogađa, gde su efekti klimatskih promena  najopipljiviji. Data im je i mogućnost da predlože rešenja, poput ozelenjavanja, fontana ili postavljanja  zaklona od pregrevanja, poput tendi. Tako svaki stanovnik grada može da u svojoj ulici ili kvartu utiče na poboljšanje stanja.  Cilj nam je da u saradnji s predlagačima i Gradskim sekretarijatom za životnu sredinu, što više inicijativa sprovedemo u delo  – objašnjava Tanja Adnađević, koordinator ovog projekta iz Centra za promociju nauke (CPN).

Obe sagovornice smatraju da entuzijasta za ovakve projekte ne manjka, ali da nema organizacionog okvira. S popularizacijom građanske nauke valjalo bi krenuti iz školskih dvorišta, jer se deca najlakše „inficiraju“ ljubavlju prema nauci i istraživanjima.  A uz to ide i kritičko mišljenje, sposobnost filtriranja podataka, razlikovanje bitnog od nebitnog... I iznad svega, radoznalost i aktivizam u službi zajednice.

 – U zapadnoj Evropi i SAD, istraživači volonteri koji putuju  u neki egzotičan predeo, pre odlaska posete specijalizovane sajtove i vide da li ima projekata kojima mogu da se pridruže. Ili jednostavno oglase gde idu i pitaju da li neki naučni tim interesuje nešto iz tog kraja gde će boraviti. Kod nas takvih mogućnosti još nema – kaže Jovana Bila Dubaić.

Njena koleginica iz CPN-a dodaje da građanska nauka počiva na uverenju da svaki pojedinac ima odgovornost za svoje okruženje.

– Kada smo u okviru ovog projekta na terenu organizovali kontakte s Beograđanima, bilo je teško nagovoriti ih da iznesu ideje kako bi se problemi s pregrevanjem grada mogli rešiti. Govorili su, ma ko će da gleda te naše predloge, obični ljudi ne mogu ništa da promene... Takva svest mora da se menja. Možda sam nepopravljivi optimista, ali – hajde da pokušamo – zaključuje Tanja Adnađević.

Kosmos, leptiri i ptice selice

Građanska nauka najjače uporište ima u biologiji, to jest proučavanju flore i faune. Druga oblast je astronomija  – hiljade astroljubaca sa svih meridijana osmatra noćno nebo i zapažanja prosleđuje specijalizovanim centrima gde se informacije filtriraju i dalje koriste.

Najdugovečniji globalni projekat koji počiva na građanskoj nauci tiče se mapiranja leptira. Zahvaljujući podacima i fotografijama zaljubljenika u ovu vrstu insekata, dobijena je baza podataka za čije stvaranje bi morala da bude mobilisana armija profesionalnih naučnika. Takođe, evropski ornitolozi-amateri dali su nemerljiv doprinos  u praćenju ptica selica. Na osnovu njihovih posmatranja i zapažanja tokom 15 godina nedvosmisleno je zaključeno da je kalendar ptičjih migracija bitno promenjen pod uticajem klimatskih promena.

Komentari1
f50d4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pantelija
Odličan članak. Toliko divnih inicijativa, iza kojih verovatno stoje hiljade srećnih i zadovoljnih ljudi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja