četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.08.2020. u 21:30 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: TATJANA MANDIĆ RIGONAT, reditelj

Branislav Nušić ponovo na hrvatskoj pozornici

(Фото А. Васиљевић)

 „Ministarka” je neiscrpna inspiracija. Radeći novu adaptaciju komedije, vodila sam računa o tome da Nušić nije poznat u Rijeci kao kod nas i da će se neke generacije prvi put susresti sa Živkom Popović , kaže za „Politiku” rediteljka  Tatjana Mandić Rigonat u čijoj adaptaciji, režiji i izboru muzike je nedavno premijerno izvedena Nušićeva šala u četiri čina „Gospođa ministarka” na sceni Hrvatskog narodnog kazališta Ivana pl. Zajca u Rijeci.

Tatjana Mandić Rigonat je pre sedam godina režirala ovu Nušićevu komediji o pohlepi Živke Popović koja je preko noći opanke zamenila štiklama na sceni beogradskog pozorišta „Boško Buha” sa muškom podelom. „Gospođa ministarka” svoju poslednju premijeru u riječkom pozorištu imala je pre gotovo 60 godina.

– U riječko Narodno pozorište sam došla na poziv Olivere Baljak, nacionalne prvakinje, koja ulogom Živane Popović slavi 40 godina rada. Sa Oliverom sam sarađivala pre osam godina kada sam u Rijeci režirala delo „Dabogda te majka rodila” Vedrane Rudan. Moje predstave su šest puta bile u selekciji Međunarodnog festivala malih scena koji vodi i oblikuje Nenad Šegvić. Mislim da je sve to uticalo i na Oliverin izbor i saglasnost uprave. Univerzalnost dela me je zanimala. Usredsredila sam se na eros vlasti, na žudnju za moći i ludilo koje moć rađa, na Živku, ženu ministra, koja je i objekat i subjekat bolesne malograđanske sredine. Zanimala me je ženska pozicija u ovoj postavci, motiv osvete za poniženost životom i društvenom pozicijom. Scenu familije, recimo, rešila sam tako što je publika Živkina familija kojoj se ona obraća. Priču koja se dešava u Beogradu, širila sam na univerzalni prostor pozorišta, prelivajući je preko rampe direktno u Rijeku. Predstava je eklektično kodirana. Od beogradske egzotike tridesetih godina do scenskih znakova današnjeg vremena koji prate bezmernu patologiju moći i sve to uz živu muziku na sceni.

Zašto je Branislav Nušić, jedan od najvećih komediografa sa ovih prostora toliko dugo izbivao sa hrvatskih pozornica?

Zanimljivo je da je Nušićeva ministarka posle premijere u Narodnom pozorištu sa Žankom Stokić u glavnoj ulozi, samo tri meseca posle toga imala premijeru u HNK u Zagrebu. Bilo je to vreme Kraljevine Jugoslavije. Nušić je bio voljen i slavljen kao veliki pisac Srbije, Jugoslavije, Balkana, i za života i posle. Recimo: davne 1910. upravnik Hrvatskog narodnog kazališta Adam Mandrović, pozvao ga je na premijeru „Kneza od Semberije”. Naslovnu ulogu igrao je najveći hrvatski traged Andrija Fijan. Pozorišni uspeh bio je veliki. Ali kad su na scenu izneseni venci Nušiću, jedan s hrvatskom trobojnicom i natpisom na ćirilici, a drugi sa srpskom trobojnicom i natpisom na latinici, kao simbol težnje za jedinstvom, šovinisti su napravili haos i nastao je sukob između njih i Hrvata koji su zastupali ideju bratstva. Te večeri pobedile su pristalice bratstva: omladina je na rukama pronela Branislava Nušića ulicama Zagreba. U vreme SFRJ bio je pisac našeg zajedničkog kulturnog identiteta. Frljić je 2012. režirao u Zagrebu „Ministarku”, Lenka Udovički „Pokojnika” na Brionima. Postavka „Ministarke” u Rijeci dogodila se u godini u kojoj je Rijeka Evropska prestonica kulture. I najavljivana je kao veliki pozorišni događaj, a sva igranja u julu bila su rasprodata.

Koliko, kao i zašto tamošnju publiku intrigira „nušićevština”?

Nušić nije lokalni pisac, njegove komedije su duboki uvidi u poroke i slabosti čoveka i društva. Genijalni pisac ima svoj svet, svoje teme, koji su kao uveličavajuće ogledalo koje gogoljevski poručuje da se u njemu pogledamo i da se ne ljutimo na ogledalo što nam je lice ružno. Milje mu daje sočnost i stvara utisak lokalnog, ali kad se razgrne to što nazivamo lokalnom bojom, otvara se prostor univerzalne ljudske pohlepe, gluposti, zla. Nušićevo ogledalo, granice novih država ne razbijaju jer su mu teme i likovi prekogranični kao kod svih velikih komediografa.

U hrvatskim medijima čitamo da „Ministarku” režirate na srpskom jeziku. Šta to znači? Kakve sugestije ste dobili od svoje savetnice za jezik Ljiljane Mrkić Popović?

Nušić je klasik kao Držić, Krleža, čija dela kad ih radimo u Srbiji igramo izvorno. U pozorištu je sve moguće i dozvoljeno, ako za to postoji utemeljen umetnički razlog. Nisam videla nijedan problem da se Nušić ne igra na ekavici, da ga jezički adaptiram. Igranje na ekavici je ujedno i deo tradicije igranja Nušićevih dela na hrvatskim scenama. Svaki pisac ima svoj svet i svoj jezik. A Nušićev jezik je bujan, razigran, komički vratoloman. Pre dolaska u Rijeku, profesorka Ljiljana Mrkić Popović, naš najveći stručnjak za scenski govor, glumica Vjera Mujović i ja, sastale smo se. Vjera je pročitala „Ministarku”. Zvučni snimak smo poslali u Rijeku. Organizovali smo i probe koje je profesorka pratila putem skajpa. Važno je reći da nisam isterivala nikakvo jezičko čistunstvo. Jezik je deo pozorišne igre, muzike replike, kolorita. Igrali smo se sa što i šta. U knjizi „Jezik i nacionalizam” Snježana Kordić je sjajno analizirala bolest nacionalizma izraženu kroz tretman jezika. Te jezičke bolesti nije bilo u Rijeci. Naprotiv. Bilo je slobode.

Okruženi smo Živkama. Od nastanka ovog komada društvene strukture nisu se mnogo menjale. Šta je to u našem mentalitetu zbog čega tako sporo napredujemo?

Nušić je „Ministarku” napisao 1929. To je vreme kapitalizma, klasnih antagonizama. Opet živimo u kapitalizmu, neoliberalnom, ekonomskom fašizmu. Ovo je vreme nepravde, ludila, ega raznih moćnika i velikog poniženja čoveka, životom u bolesnom svetu i društvu koje ne znamo kako da promenimo. Današnji svet je lukavije i perfidnije postavljen u odnosu na onaj između dva velika svetska rata. Ono što Nušić ismeva, jesu slabosti ljudske i sistemske. Smeje se malograđanima, a oni ne žive samo u Srbiji. Ishodište Živke je opasno. To je ono: „Može mi se sad! Mogu da radim šta god hoću, da isterujem svoju volju, preoblikujem svet po sopstvenom nahođenju.” Tamo gde ne postoje društveni, sistemski korektivi, te bolesne strasti se šire do neslućenih opasnih, tragičnih visina. Ovo je vreme hipertrofije Nušićevih likova ali i replika koje kao da su danas napisane. „Bio sam na demonstracijama. Eno ih, još se tuku na Terazijama. Jedan radnik je ubijen, troje njih je ranjeno. Vlada je morala da da ostavku!” To su replike iz predstave, izgovara ih dete Raka. Dok sam režirala „Ministarku” prebijani su demonstranti u Beogradu. Ali  niko nije dao ostavku. Nema odgovornosti. Vlast nije pala. Ali kad-tad, svakoj Živki dođe kraj, ali ne i poroku koji sublimno označava.

Svi oni koji su posle Nušićeve „Gospođe ministarke”, dolazili na vlast želeli su samo da ne budu kao Živka i svi su se dobro krili. Zašto je taj poriv toliko jak u čoveku da uvek prevlada?

Ne bih se složila da su svi želeli da ne budu kao Živka. Naprotiv. Ponašali su se i ponašaju se kao Živka i njena nezasita familija. I misle da je to normalno. Svaka vlast prvo zbrine sebe pa tek onda državu, kaže Ujka Vasa, lik iz „Gospođe ministarke”. U tom njihovom zbrinjavanju, uz podršku svih mogućih ulizica, profitera, nižu se izgubljene godine naših života kao na nekom zarđalom ringišpilu. Pucamo psihički a ringišpil se vrti.

Komentari4
f50c7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Pozdrav gdji Mandic Rigonat kao i svim ljudima iz kulture koji nas povezuju i grade buducnost i pomirenje na Balkanu. Trebace vremena da se zaborave zlodela bivsih politicara i njihovih segrta, od kojih neki i danas vladaju.
Zorka Papadopolos
Zivki ima svuda, dame koje su se uvalile iz nekih skromnijih uslova ambicioznom tipu, pa se njemu jos posrecilo, onda su one glavne, prepametne, sto de fakto I Jesu. Svaki narod ima neke posebnosti u ponasanju takvog lika, pa cak i ako se razlikuju od onog na sta smo navikli, mozda su jos smesnije I zabavnije. Ne bi me cudilo kad bi predstava imala uspeha I u Svedskoj.
Petar
Čudno mi je bilo da je postojao jedan "naš" pisac, koji je sa takvim entuzijazmom ismejao naš mentalitet...dok nisam prvi put posle osnovne škole pročitao njegovu biografiju. On se nije sprdao našim mentalitetom opisujući samo jedan društveni sloj već naciju/kulturu u celini. Ne, ne kažem da nije bio u pravu. Samo se pitam da li ga Zagrepćani vole što je Nušićev tekst već spreman za pozorište ili će nam igrajući ga nešto poručiti.
Djekna
Nema nama spasa ni napretka, mi smo zemlja treceg sveta, a sve zbog mentaliteta koji se od Nušića, evo skoro sto godina, nije promenio ni za promil. Pa onda pametni i zeljni napretka odlaze, a i neka odlaze. Zasto da se izoluju i istrunu u Srbiji (tu mislim na ex Yu, generalno)? Kvi sto ostaje ne zele da menjaju svoj mentalitet, pa onda shodno tome takvu vlast i dobijaju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja