utorak, 01.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 02.08.2020. u 11:00

Rekordni prinosi pšenice

(Фотодокументација Политике)

Svi meseci iza nas pokazali su da Srbija ne samo da ima dovoljno hrane za sebe, nego ima da izveze za sve okolne zemlje, rekao je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Tokom gostovanja na TV Prva, Nedimović je kazao da se roba bez problema transportuje i da su sve granice za robu otvorene, ocenjujući da poljoprivredna proizvodnja na jesen neće imati nikavih problema zbog koronavirusa.

Naveo je da je prinos pšenice bio pet tona po hektaru i da Srbija ima tri miliona tona pšenice, a potrebe su joj između 1,3 i 1,4 miliona tona.

Na pitanje o stagnaciji cena pšenice, odgovorio je da je u Srbiji otvorena tržišna ekonomija, a pšenica berzanska roba, prenosi Tanjug.

„Sad se vidi koliko je važno što smo ljude tokom korona krize pustili u njive da rade. Poljoprivreda je specifična, ljudi su sami na 50 hektara, koga da zaraze, čime da se zaraze”, rekao je on.

Ocenio je i da će 2020. godina biti dobra godina za poljoprivredu, jer imamo viškove pšenice, a sa kukuruzom, kako je rekao, biće rekordno.

Predstoji žetva suncokreta koji je u Srbiji na 226.000 hektara, terminska cena bila je 300 evra po toni a ministar očekuje da će kada krene žetva cena biti za malo niža.

Kako je naglasio uljare su spremile kapacitete za preuzimanje suncokreta a srpsko ulje je traženo, naročito ga traže Turci, jer tamo se sada izvozi bez carina.

Ministar je zadovoljan i stanjem u voćarstvu osim što je dosta višnje ispucalo zbog kišnog proleća.

Istakao je da poslednjih mesec i po dana nije bilo uvoza paradajza i dodao da su uvedeni prelevmani i carine za sve zemlje sa kojima Srbija nema bilateralne trgovinske sporazume.

„Paradajz je prodavan na tržištvima Grčke, Crne Gore i Hrvatske ali tamo turizam sada gotovo da ne funkcioniše pa nema kome da se proda. Veća količina ostane ovede pa to automatski obori cenu”, rekao je on i dodao da će situacija biti bolja sa više turizma u tim zemljama.

Dodao je da misli da ako krene izvoz neće biti potrebe za podrškom povrtarima.

Rekao je da su sve subvencije za prošlu godinu isplaćene osim možda u konkretnim slučajveima gde nedostaje dokumentacija.

Cena maline od 220 dinara je odlična, ocenio je on i dodao da se ukupni troškovi proizvodnje kilograma tog voća kreću od 80 do 120 dinara.

Govoreći o stočarstvu Nedimović je rekao da je tolika tražnja za prasadima da moraju da se uvoze u Srbiju, a kod jaganjaca - nema nikakvih problema.

„ Problema ima u govedarstvu, pre svega tovnom, a Vlada Srbije čim bude formirana, izaći će sa setom podrške”, rekao je on i dodao da mora da se prvo vidi kako se završio ciklus.

Srbija je zbog korone ostala bez izvoza govedine u Tursku i crvenog mesa u Kinu, jer su te zemlje prekinule uvoz, a sada se situacija popravlja.

Nedimović je ocenio da već nekoliko godina nema prevara sa prepakivanjem voća iz drugih zemalja za tržište Rusije.

„Za 200 miliona dolara izvezli smo naše jabuke u Rusiju. A otvaramo i ostala tržišta, jer i Rusi dižu svoje zasade”, rekao je ministar i dodao da od nedavno Srbija nema ograničenja za izvoz voćne rakije u tu zemlju.

Nedimović je ocenio da se poljoprivreda u Srbiji promenila i da pored meteorologije koja je i dalje najznačajniji faktor, za prinose značajna i bolja agrotehnika, nove mašine kupljene uz subvencije, kao i što poljoprivrednici primenjuju nove mere.

„Pre godinu i po dana imali smo izvoz poljoprivrednih proizvoda od 3,9 milijardi dolara a ove godine očekujem da ćemo to potući”, rekao je on i dodao da se vidi da ima novca u poljoprivredi i da se poljoprivreda isplati.

Najavio je i da spreman zakon o trgovini poljoprivrednim proizvodima, što je propis koji nikada nije postojao u Srbiji, i da se nada da će ga nova vlada da usvoji na jesen.

Komentari14
dd3f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

susjed
U Hrvatskoj je ove godine prosječni prinos 7 t/ha
Petko Rojs Domazet Visnjica
DA! na nasih pokaznih 10 hektara! Nije ni cudo sto nam je uvoz u Hrvatsku 77% psenica 52% Kukuruz! Lijep pozdrav iz Zagreba!
Ранко Родић
Волим да једем добар хлеб а добар хлеб се прави од хлебних врста житарица. За прављење доброг хлеба ваљало би користити само брашно од тврдих сорта пшенице. Када ћемо престати да сабирамо род пшенице за људе и стоку?
Milorad Filipović
Cena pšenice je pre 15-tak godina bila 22 din, a sada 17 . Da ima zarade, ne bi narod kidisao u Bgd i zapošljavao se u državni sektor !!
Seljak
Sve ako nije tako. U Toplici prosečan rod 4 tone. Kombajn 100 eura,pa nafta,pa oranje,pa seme, pa prskanje, pa kad oduzmes otkupnu cenu od 17 din po kg u minusu si
Aleksandar Varga
I gde jos osim u Sremu??? Strucnjace !!! Svake godine ista prica, izaberu region gde najbolje rodi psenica i onda krecu price iste vec 30 godina. Nisam siguran da si veci strucnjak od mene za psenicu pa sam u Backom Gradistu gde je najkvalitetnija zemlja uspeo da proizvedem jedva 5t po hektaru. Sad si pametan kad ti je pala kisa, pitacu te sledece godine. Sta je sa skoro celim Banatom??? Pitaj njih za tvoju racunicu.
Indijanac
U Sremu dobar proizvođač ostvari prinos preko 8 tona/ha (ove godine i preko 9), a cena žetve hektara je do 80 €. Vi u Toplici proizvodite nešto drugo jer ne možete konkurisati vojvođanskim proizvođačima.
miroslav sarcanski
Umasto samohvale, Ministar neka kaze kakvi su prinosi psenice u Madjarskoj i Hrvatskoj, zemljama iz naseg regiona. Kakvi su tamo podsticaji i kakvo je stanje stocarstva u tim zemljama? On se do sada bavio samo aranzmanima izvoza mesa u Kinu i Tursku od kojih ima malo koristi. Poljoprivreda i prehrambena industrija su nasi veliki potencijali, ali za njihovo aktiviranje su potrebni strategija i ulaganje, umesto sto dajemo subvencije za motanje kablova za auto-industriju!
miroslav sarcanski
Ako ste vec tako dobro upuceni, hajde da vidimo koliki su podsticaji u Hrvatskoj i Madjarskoj i kolika je cena inputa. Da li se i kod njih subvencije za stocarstvo isplacuju i sa vise od godinu dana zakasnjenja? Da li mi imamo strategiju razvoja poljoprivrede i prehramebne industrije, ili je sistem kako se ko snadje. To su veoma vazna pitanja za razvoj Srbije, posto je oslanjanje na ino investitore uz obilne subvencije pokazalo veoma lose rezultate.
Sloba Novski
Hrvati su objavili da je prosecan prinos po hektaru 5,5 tona a Madjarska je objavila da je prinos po hektaru ove godine nizi nego prosle godine I da ce iznositi izmedju 4,5 - 4,7 tona po hektaru. Eto, nadam se da ce vas ovo smiriti?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja