petak, 02.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 03.08.2020. u 13:25 Branka Vasiljević
JKP „BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA”

Kvalitetna i zdrava voda za piće i u vreme pandemije

Iz proizvodnih pogona neprekidno teče ispravna i strogo kontrolisana dragocena tečnost. – Apel potrošačima da je namenski koriste, a ne za zalivanje i rashlađivanje
Лабораторија за филтрирање узорака (лево), Дезинфекција улазног хола у згради на погону Макиш (Фотографије: ЈКП „Београдски водовод и канализација”)

Vreo asfalt, užaren vazduh i visoke temperature svake godine u ovo vreme naglo povećaju potrošnju vode pa nadležni iz JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” moraju da apeluju na sugrađane da vode računa o korišćenju dragocene tečnosti. Jer, upravo ovih dana kada je temperatura išla preko 30 stepeni potrošnja vode u gradu uvećana je 30 odsto, a u podavalskim naseljima, u Barajevu, Slancima, Velikom Selu, Vinči i Leštanima i po nekoliko puta u odnosu na uobičajene količine.

Zbog toga „Vodovod” moli sugrađane da pijaću vodu ne koriste za polivanje betona, zalivanje bašta ili punjenje bazena da bi svi Beograđani na svojim česmama u toku celog leta redovno imali vode.

Upotreba vode jeste povećana, ali fabrike za njenu preradu i dalje bez prestanka rade. Postrojenja su punom parom radila i u vreme vanrednog stanja. U to vreme isporučeno je 21,5 miliona kubika vode za piće, i svih strateških hemikalija koje se koriste u procesu proizvodnje bilo je dovoljno.

– Odmah po proglašenju vanrednog stanja formirali smo krizni štab. Najvažnije nam je bilo da obezbedimo minimum procesa rada kako bi sistem funkcionisao punim kapacitetom, a da ujedno sačuvamo zaposlene i poštedimo osetljive radnike. Zbog toga smo uveli raspodelu radnog vremena i takav pristup nam je omogućio da sugrađane snabdevamo kvalitetnom, higijenski i zdravstveno bezbednom vodom – kažu u „Beogradskom vodovodu i kanalizaciji”.

Pošto se stanje sa koronom nigde u svetu, pa ni kod nas, još nije smirilo, u ovom gradskom preduzeću nastavili su sa svim merama koje su primenjivali i proletos.

Kontrola vode obavlja se svakodnevno u proizvodnim pogonima, a na Makišu i dva puta dnevno. Rezervoari se kontrolišu jednom nedeljno, a vodovodna mreža je pod nadzorom neprestano. Najvažnije za potrošače je da je voda iz gradskog vodovoda „otporna” na SARS-KoV 2, izazivač bolesti kovid 19, jer se pokazalo da hlor efikasno uništava virus.

– Sve standardne metode koje se redovno primenjuju u procesu prerade i završne dezinfekcije vode za piće preparatima hlora efikasno i trajno uklanjaju ovu vrstu virusa. Zato posebnu pažnju posvećujemo nadzoru nad koncentracijom hlora u distributivnoj mreži. Uvidelo se i da je ispravna odluka da se u našem gradu za pranje ulica i zalivanje zelenih površina koristi pijaća voda jer je upravo prisustvo hlora učinilo da ona bude bezbedna i za održavanje javnih površina – objašnjavaju u „Vodovodu” i napominju da su sve snage usmerili na to da se Beograđanima obezbedi dobra i kvalitetna voda za piće.

Proces bistrenja vode

Ove godine „Beogradski vodovod” napunio je 128 godina postojanja. Savremeni vodovod pušten je kod Terazijske česme na Petrovdan 12. jula, a otvaranju su prisustvovali svi viđeniji ljudi tog doba, kao i veliki broj građana. Odmah po puštanju u eksploataciju, doneta su pravila po kojima se voda naplaćivala prema broju prostorija korisnika, a propisano je „da voda bude tako jeftina, da nijedna kuća u Beogradu neće imati računa da je ne kupi”.

Na samom početku „Vodovod” je proizvodio 2.800 kubnih metara vode na dan, a snabdevano je oko 80.000 stanovnika. Već 1914. godine „Vodovod” je proizvodio 8.000 kubika vode dnevno, a dužina vodovodne mreže iznosila je 195 kilometara.

Sada „Beogradski vodovod” godišnje proizvede više od 200 miliona kubnih metara vode u pet proizvodnih pogona: Makišu, Belim vodama, Banovom brdu, Bežaniji i Vinči. U postrojenjima se prerađuje površinska sirova voda iz toka reke Save i podzemna voda iz njenog priobalja. Najmanje postrojenje, Vinča, prerađuje površinsku sirovu vodu iz Dunava.

Beogradski vodovod je složen vodoprivredni sistem koji vodom za piće snabdeva oko dva miliona Beograđana, celokupnu privredu i komunalne sisteme grada. Pored pet proizvodnih pogona, vodovodni sistem, između ostalog, čine i 149 bunara, 34 rezervoara, 35 crpnih stanica i 3.955 kilometara distributivne mreže.

Beogradska kanalizacija prostire se na oko 180 kvadratnih kilometara, a kanalizacioni sistem čine tri retenzije, 52 crpne stanice, 2.198,5 kilometara cevne mreže i 37.601 slivnik.

Ušli u proces akreditacije u sistemu dualnog obrazovanja

Jedino komunalno preduzeće koje je ušlo u proces akreditacije za sistem dualnog obrazovanja jeste „Beogradski vodovod i kanalizacija”. Ovom preduzeću biće potrebni radnici čija su zanimanja deficitarna. To su rukovaoci građevinskom mehanizacijom, zavarivači, bravari, vodoinstalateri. Đaci srednjih stručnih škola će dualnim obrazovanjem, odnosno praksom u BVK-u, imati priliku da usavrše znanje i razviju svoje veštine u skladu sa potrebama preduzeća, a po završetku će dobiti i posao za koji su se školovali, kažu u „Vodovodu”.

Caption

„Zeleno vozilo” za čišćenje kanalizacionog sistema

„Vodovod” odnedavno ima i novo, ekološko „zeleno” vozilo kojim se višestruko štiti životna sredina i stvaraju znatne uštede u budžetu. Reč je o vozilu „kajzer” koje ima nadogradnju za odgušenje i ispiranje kanalizacionog sistema, ali istovremeno prerađuje prikupljenu vodu. Dok vozila prethodne generacije moraju na pražnjenje tri ili četiri puta češće, odnosno kada napune 20 odsto mulja i 80 odsto otpadne vode, ovo novo vozilo sa nadogradnjom za reciklažu radi na jednom mestu sve dok 100 posto spremišta ne napuni muljem. Ako se koristi samo u jednoj smeni dnevno, godišnja ušteda je oko 24.000 kubika čiste vode.

Otkrili Jonin sarkofag

U istoriji dužoj od veka radnici ovog preduzeća nisu samo brinuli o vodovodnom i kanalizacionom sistemu. U neku ruku oni su bili i arheolozi jer su u toku radova bili i u kontaktu sa „podzemnim” svetom. Krajem pretprošlog veka, prilikom postavljanja cevi za tada novi beogradski vodovod, radnici su u Gospodar Jovanovoj ulici, u blizini Akademskog parka i nekadašnje Velike pijace, pronašli kameni sarkofag koji je po pokojniku, čije je ime uklesano na boku, nazvan Jonin. Ovi podaci nalaze se u knjizi „Naši radnici arheolozi” koju je objavio „Vodovod”.

Dva milenijuma vodovoda

Malo je poznata činjenica da vodovod u Beogradu postoji skoro dva milenijuma. Izgradili su ga Rimljani u prvoj polovini prvog veka nove ere. Izvorište se nalazilo u Malom Mokrom Lugu, ispod sadašnjeg rezervoara Stojčino brdo. Trasa je išla paralelno sa Bulevarom kralja Aleksandra (do Cvetkove pijace), a potom sa Ulicom Vojislava Ilića i Mileševskom ulicom dalje ka Pionirskom parku do centra grada. Ovim vodovodom je u grad dopremano od 0,24 do 7,40 litara u sekundi, što je za tadašnje potrebe bilo dovoljno. Jedan deo ovog vodovoda bio je u upotrebi do sedamdesetih godina 19. veka.

Komentari0
72d66
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja