četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 03.08.2020. u 21:21 Katarina Đorđević

Svako četvrto dete vanbračno

Od 64.399 beba koje su u Srbiji došle na svet prošle godine čak 26,8 odsto je rođeno van braka, a u osam evropskih zemalja taj procenat premašuje polovinu
Францускиње „шампионке” када се говори о рађању без венчања (Фото EPA/Felipe Trueba)

Svako četvrto dete u Srbiji rodi se van braka, pokazuju najnoviji rezultati Evropskog statističkog biroa, koji govore da je od 64.399 beba koje su došle na svet prošle godine, čak 26,8 odsto njih rođeno van braka. Da vetrovi emancipacije sve snažnije duvaju ovim delom Balkanskog poluostrva govori i podatak da je 2000. godine tek svaka peta žena otišla na porođaj bez burme, što znači da je za manje od dve decenije značajno porastao broj majki koje se odlučuju na vanbračno rađanje. Statistika Evropskog statističkog biroa svedoči da broj vanbračno rođene dece raste na celom starom kontinentu, a tokom protekle godine čak 42 odsto svih novorođenčadi u Evropi spada u ovu kategoriju.

Čak u osam država članica Evropske unije više od polovine dece rođeno je van braka – u Bugarskoj, Sloveniji, Portugaliji, Švedskoj, Danskoj, Estoniji i Holandiji, a Francuska je evropski „šampion“ kada je u pitanju broj emancipovanih majki. U ovoj zemlji se čak 60 odsto mališana danas rađa van braka. Sa druge strane su zemlje u kojima vlada kult porodice i tradicionalno shvatanje braka – u Grčkoj, Hrvatskoj, Litvaniji i Češkoj više od 70 odsto dece rađa se u braku.

Ko su žene koje se odlučuju da rode dete van braka? Istraživanje Biljane Stanković, naučne saradnice Instituta društvenih nauka govori da se u skici za portret žene koja rađa dete van braka (najčešće) nalazi majka koja je mlađa od 25 godina, koja je nezaposlena ili ima status izdržavanog lica i ima srednju stručnu spremu – to su obično mlade devojke kojima se trudnoća desila dok su pravile planove za budućnost. Među zaposlenim ženama koje donose dete na svet van braka najveći je procenat onih koje obavljaju jednostavne fizičke poslove, a najmanje ima žena koje su stručnjaci u svom poslu. Zanimljivo je da obrazovanije žene imaju konzervativniji odnos prema rađanju van braka – one neuporedivo češće ulaze u brak i rađaju dete u bračnoj zajednici.

U drugu kategoriju žena koje odlaze na porođaj bez venčanog lista nalaze se dame na početku četvrte decenije života koje su svesno donele odluku da žele da odgajaju dete nezavisno od volje svog partnera. Ipak, brojna sociološka istraživanja svedoče da se mnoge vanbračne veze završavaju brakom nakon rođenja deteta – najčešće između detetovog prvog i trećeg rođendana.

Nacionalna statistika svedoči da najveći broj vanbračne dece dolazi na svet u Kostolcu, u kome čak 56 odsto majki rubriku „bračno stanje“ popunjava sa „neudata“, a najmanje u Ivanjici, gde svega pet procenata majki rađa dete van braka. Iako je u velikim gradovima Srbije procenat vanbračno rođene dece ispod nacionalnog proseka, činjenica je da raste broj majki koje na porođaj odlaze bez burme. U Beogradu je 1991. godine svega 12 odsto žena rodilo dete van braka, da bi dve decenije kasnije svaka peta porodilja donela na svet vanbračno dete. Osim toga, veći broj vanbračnih mališana rađa se u prigradskim opštinama nego u krugu dvojke.

Dr Nevena Čalovska Hercog, bračni i porodični terapeut, koja na Fakultetu za medije i komunikacije predaje Porodicu i porodične odnose, podseća da klasična porodica koju čine mama, tata i dete polako odlazi u istoriju.

„To nije srpski fenomen, već evropski trend – u skandinavskim zemljama, primera radi, polovina partnera živi u vanbračnoj zajednici, a beleži se i znatan porast jednoroditeljskih porodica. Naime, širom sveta raste broj „veza bez veze”, samohranih roditelja, dece koja su došla na svet uz pomoć surogat majki ili zahvaljujući anonimnom donatoru iz banke sperme, homoseksualnih porodica sa usvojenom decom, parova koji žive odvojeno, kao i onih koji su odlučili da nemaju decu. U Americi postaje trend da ljudi koji su formalno u braku žive paralelne živote, a u zapadnim zemljama raste broj parova koji žive zajedno na dve adrese, odnosno svako u svom domaćinstvu, kao i broj družbeničko-prijateljskih brakova. Posebnu kategoriju čine partneri koji su odlučili da nemaju decu, ali ne iz bioloških razloga, već zbog toga što su odlučili da se posvete karijeri i nisu spremni na posvećenost i odricanja koje roditeljstvo podrazumeva. Zbog toga se u psihologiji više ne govori o kategoriji potpunih ili nepotpunih porodica, već o funkcionalnim ili nefunkcionalnim porodicama”, objašnjava dr Nevena Čalovska Hercog, bračni i porodični terapeut.

Komеntari45
f12cc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ona011
Vrlo važno..nek se deca rađaju kako god...
Statistika
,,Statistika je pokazala da u Srbiji 25-30 odsto očeva, koji su radili nalaze DNK radi utvrđivanja roditeljstva, nisu biološki očevi te dece.,, Tako da to su sve naša deca, nek su živa i zdrava a mi u tome da tako bude, da im pomognemo.
Братимир
По званичној статистици мање од 10% оних који сумњају у своје очинство имају разлога за бригу. То се дакле односи само на оне који нису сигурни. Код оних који јесу сигурни тај проценат је далеко мањи. Дакле исправна интерпретација података је кључ разумевања статистичких података. Веома су ретке жене које би своме мужу подметнуле туђе дете и такве је ствари тешко сакрити. Ево узмимо пример нашег познатог политичара који је тек под старе дане открио да му је свастика у ствари пасторка.
Jedna učiteljica
Čudne neke konstatacije: 26,8 posto dece rođene u Srbiji je vanbračno, dok je u zemljama u kojima vlada kult porodice i tradicionalno shvaćanje braka preko 70 posto dece rođeno u braku. Gde spada Srbija?
Једна наставница језика
Ауторска интенција се јасно види у тексту, а још јасније у цитату који сте издвојили. Није циљ текста да иформише већ да упире прстом.
SPA
Pa zar to nije ista stvar, ako je 26,8 odsto dece vanbračno onda je preko 70 odsto rođeno u braku.
mrljavko
U sustini je primarno pitanje kako koja drzava odrzavanja brojnost svoje populacije. Tamo gde drzava znacajno pravno prosiruje obaveze suciniocima radjanja i sama ucestvuje potreba za klasicnim brakom je manja obavezna, a oblici veza znacajno razliciti. Za drustva koja zadrzavaju klasican odnos obaveza radjanje van beaka je zancajniji problem. Moglo bi se reci da drustva klasicnog braka imaju vecu kohezionu snagu a i jacu prirodjenost prirodi, mada je to mozda i veliko pitanje.
mrljavko
neosporno brak je veza koja cuva uravnotezeno i stabilno drustvo na odredjen nacin putem propisa. Oblika i trajnosti porodica zivotinjskog sveta je takodje mnogo, a kod ljudi koji su isto tako zivotinje, bracna veza je uspostavljenje ekonomskih obaveza u prvom redu.. Mnogi komentarisu iz ugla koji sami jedino poznaju, jer ekonomski i pravni odnosi u mnogim drzavama su sasvim drugaciji nego u Srbiji. Po tom pitanju nebih rekao da je to odbljesak "sorosevstva", vec ekno-pravnog uredjenja drzave.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja