nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 04.08.2020. u 10:49 Tanja Vujić

Zlato sluti na veliku krizu

Pandemija gura cenu unce žutog metala ka vrednosti koju je poslednji put imao u vreme ruske invazije na Avganistan 1979. godine
Злато је омиљена инвестиција у свакој великој кризи (Фото EPA/Lao Ca)

Ljudi još razmišljaju o godišnjim dobima. Ono što moramo da utuvimo u glavu jeste da je ovo novi virus, i da se on ponaša drugačije. Virus korona voli svaku vrstu vremena. I tu smo tek na početku velikog talasa njegovog širenja. Ovim rečima izjasnili su se iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o eksploziji kovida 19, koji je u prvih sedam meseci (zvaničnog) širenja svetom pokosio skoro 600.000 ljudi, dok je više od 16 miliona osoba imalo „pozitivan” rezultat testiranja na prisustvo te bolesti u organizmu.

Ako je svet tek na početku, kako kažu u SZO, „velikog talasa” pandemije korone, šta bi – osim vakcine – ljudima danas eventualno moglo da donese miran san u suočavanju s veoma nepredvidivom budućnošću, na koju na sva zvona upozoravaju berze, MMF, Svetska banka, Međunarodna organizacija rada...?

Za investitore – od spekulativnih fondova koji barataju milijardama dolara i evra, do malih ulagača koji bi novac „iz slamarice” pouzdano da sklone – odgovor je već viđen. Naime, u jeku pandemije čiji se kraj ni izbliza ne vidi, pare treba uložiti u zlatnike, poluge i akcije rudnika žutog metala od Kanade i Kolorada do Perua i Australije, poručuju sa berzi.

„Zlato je ponovo vesnik neizvesnih vremena”, upozoravaju iz londonskog Sitija nakon što je prošlog ponedeljka na berzama cena unce zlata prvi put od 2011. godine premašila sumu od 1.920 američkih dolara za meru od oko 31,1 gram žutog metala. Tog 20. jula na azijskim berzama unca zlata je dostigla cenu od 1.980,57 dolara zbog palete epidemioloških zagonetki čijem rešavanju brokeri (i mnogi investitori) nisu vični. Osim toga, dokle bi mogla da stigne tekuća eskalacija napetosti između SAD i Kine? Ili, šta stoji iza obnovljenih spekulacija o stvarnoj količini zlatnih poluga u trezorima pojedinih vodećih centralnih banaka sveta? Iza najnovijeg, rekordnog skoka cene zlata stoje uglavnom dve nove nedoumice svetskih finansijskih tržišta, obe vezane za pandemiju korone. Naime, koliko ima osnova u zlokobnom upozorenju zvaničnog Londona datom u ponedeljak da Evropa (a s njom možda i ostatak severne hemisfere) već srlja u drugi talas pandemije ekonomski nesagledivih posledica? I to bez izgleda da se dokopa vakcine pre, u najboljem slučaju, kraja ove godine?

Istovremeno, koliko bi još dolara mogla da doštampa Amerika u bici protiv ekonomskih i finansijskih posledica pandemije na terenu najjače ekonomije sveta?

S takvim nedoumicama oko eventualnog daljeg slabljenja dolara (u ponedeljak je pao u odnosu na evro na najnižu vrednost od 2018. godine) i mogućim zastrašujućim padom globalne ekonomije, skokom nezaposlenosti i zamiranjem trgovine – sve to zbog eventualnog novog talasa korone – berze su otvorile kladionicu. Unca zlata na 2.000 dolara već u septembru? Ili možda i više od najviše cene u istoriji (sa uračunatom inflacijom) od 2.500 dolara iz 1979. godine i vremena ruske invazije na Avganistan? Da ne bude ipak 3.000 dolara idućeg proleća, ili recimo 6.000 dolara za 31,1 gram početkom 2026, ako dotle ne bude vakcine?

Da se obezbede, investitori se u doba razbuktale korone ponovo, kao i mnogo puta ranije u neizvesnim vremenima – vraćaju zlatu. Samo od početka ove godine – kad je korona počela sistematski da načinje globalni poredak – investitori su položili gotovo 40 milijardi dolara gotovine u fondove koji trguju zlatom (vrednost oko 734 tone tog metala), navodi Svetski savet za zlato (grupacija vodećih svetskih rudarskih kompanija koje kopaju zlato, sa sedištem u Londonu).

Ostatak sveta koji bi ono nešto viška papirnog novca – u ovoj krizi zbog korone, neizvesnog trajanja i ishoda – da pretvori u nešto solidnije, takođe razmišlja o žutom metalu, kažu u londonskom Sitiju.

„Konačno je došlo vreme da običan svet misli kako bi stvarno trebalo da ima i nešto zlata”, ocenjuje u izjavi za londonski „Fajnenšel tajms” Peter Groskopf, izvršni direktor investicionog fonda Sprot, koji se bavi dragocenim metalima.

U doba korone ni nakit ne ide, kao nekad, „kao alva”. Naime, globalna juvelirska tražnja od početka 2020. već je u padu za oko 20 odsto, ponajviše zbog oseke kupaca u Indiji, već godinama masovnom tržištu za komade nakita. Na ceni je ovog puta „zlato kao zlato”.

Tako je, na primer, američka kovnica novca 2019. godine prodala 152.000 unci žutog metala u obliku zlatnika „Amerikan igl” (orao koji je simbol SAD). Samo od početka ove godine, ta kovnica novca našla je kupce za 471.000 uncu zlata pretočenog u „Amerikan igl”.

Posrtanje dolara i korona u novom uzletu otvaraju, izgleda, novi prostor zlatu da potvrdi svoju drevnu ulogu oslonca.

Komentari8
9f3e1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

petar
a kriptovalute?
ZoranM
Srebro ste zaboravili,cena se od pocetka krize sredinom marta skoro duplirala...
Petar
Samo treba imati zlato u svojim rukama. An neku papirnu potvrdu o vlasništvu zlata koje niko nikad nije video. Trenutno je na papiru u opticaju više zlata nego što ga stvarno ima. Bolje je i nakit kupovati nego te potvrde koje veoma lako mogu postati bezvredne isto kao i novac.
Момо
Не може Запад свакодневно штампати вагоне долара и евра, а да се то не одрази на њихов курс; једноставно се те валуте обезвређују, па се са проласком времена за исту количину новца може куповати све мања количина злата. Обезвређивањем девизне штедње вредних људи широм света и то без дозволе, њихове власти овим новцем допингују своје посрнуле привреде. Спас треба тражити у куповини злата, земље и других некретнина. Једноставно м2 стана, који данас кошта 1000 евра, сутра ће стајати 2000 евра.
Боро
Коме ће продати то злато? И за коју робу?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja