četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 09.08.2020. u 18:00 Dr Dragomir Radenković

Boris Milošević u oluji

Kao politički predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj SDSS se nalazi pred velikim iskušenjem i istinskim ispitom svog srpskog identiteta povodom poziva da njegov predstavnik u vladi učestvuje na proslavi 25. godišnjice „Oluje”
Србин у избегличкој колони током операције „Олуја” (Фотодокументација „Политике”/Драшко Гаговић)

Predizbornu aktivnost i sam tok hrvatskih parlamentarnih izbora, održanih 5. jula, obeležili su govor mržnje, dikriminatorske poruke i pretnje upućene Srbima, čime se stvara atmosfera straha, eksplicitno im se poručuje da su nepoželjni i dovodi se u pitanje njihov opstanak u Hrvatskoj. Tokom izborne kampanje, u samo tri dana, između 10. i 13. juna, u Zagrebu su se pojavile tri preteće poruke, a govor mržnje zabeležen je i na dan izbora na većem broju biračkih mesta (u Zagrebu, Splitu...). I ovog puta se pokazalo da antisrpska retorika, koja je već dugi niz godina konstantno prisutna u hrvatskom društvu, jača u vreme izbora. Pritom se u političkom miljeu pozicija protiv Srba koristi kao platforma na kojoj pojedine političke partije, pre svega one desne orijentacije (na ovim izborima Domovinski pokret, Most) nastoje da ojačaju svoj rejting u biračkom telu.

Napadi na Srbe, njihove živote i imovinu, uz ustašku ikonografiju, počeli su u većem obimu da se javljaju 2013. godine, nakon ulaska Hrvatske u EU, i u kontinuitetu su prisutni do danas, sa stalnom tendencijom rasta, da bi najšire razmere dostigli 2019. godine, kada je, prema biltenu SNV „Historijski revizionizam, govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2019”, registrovano 400 slučajeva etničke netrpeljivosti, fizičkih napada, uvreda, pretnji... Tome je pogodovao i dosadašnji blagonaklon odnos vlasti prema onim organizacijama kojima antisrpsko delovanje predstavlja glavnu političku aktivnost, od kojih neke nisu ni registrovane. Posebno zabrinjava što antisrpstvo u Hrvatskoj sve više postaje uobičajena pojava. Karakteristično je da se od 22 priznate nacionalne manjine govor mržnje upućuje samo, ili u ubedljivo najvećoj meri, pripadnicima srpske zajednice, a u poslednje vreme predmet uvreda su i Republika Srbija i srpski narod uopšte. Promena ovakvog raspoloženja zahtevala bi da se ovom problemu u hrvatskoj javnosti ozbiljno pristupi i kroz izgradnju odgovarajuće kulturne i obrazovne politike, uz podršku kako širih segmenata civilnog društva, tako i vlasti, afirmišu vrednosti međuetničke tolerancije i suživota, a etnički motivisani incidenti osude i sankcionišu.

Rezultati izbora (HDZ 66 mandata, SDP 41, Domovinski pokret 16, Most 8...) dali su mogućnost da HDZ, bez traženja snažnog koalicionog partnera, obezbedi potrebnu većinu u Saboru i formira vladu, uz podršku nacionalnih manjina (osam mandata), HNS-a i Reformista (po jedan mandat). Koalicioni partner u vladi je Srpska demokratska samostalna stranka, sa zagarantovana tri mandata, kojoj je pripalo mesto potpredsednika zaduženog za društvene delatnosti i ljudska prava (Boris Milošević). Po mišljenju predsednika SDSS-a Milorada Pupovca rezultati izbora su dobri jer daju mogućnost da se nastavi politika koja će očuvati demokratske vrednosti i osnovna ustavna načela i prava, uključujući i poštovanje prava nacionalnih manjina, imajući posebno u vidu da je hrvatska desnica 2018. godine tražila promenu izbornog zakona kojom bi se ukinula ili znatno smanjila prava poslanika manjina da učestvuju u izboru vlade ili donošenju državnog budžeta.

Učešće SDSS-a u vladi svakako je od značaja za srpsku zajednicu u Hrvatskoj, jer će ona sa te pozicije imati veće mogućnosti da utiče na rešavanje brojnih problema s kojima se Srbi danas suočavaju (elektrifikacija mesta nastanjenih Srbima, uvođenje i unapređenje putne i vodovodne infrastrukture u njima, službena upotreba ćirilice u mestima gde su ispunjeni zakonom propisani uslovi, zapošljavanje Srba u državnoj administraciji i lokalnoj samoupravi proporcionalno udelu u ukupnom stanovništvu, unapređenje prava na obrazovanje na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu, suzbijanje govora mržnje prema pripadnicima srpske zajednice itd.). Mesto u vladi, međutim, ne bi trebalo da bude samo sebi svrha; SDSS ne bi smeo da se radi očuvanja tog statusa prikloni potezima koji su suprotni težnjama, interesima i osećanjima srpskog naroda. Kao politički predstavnik srpske manjine u Hrvatskoj SDSS se nalazi pred velikim iskušenjem i istinskim ispitom svog srpskog identiteta povodom poziva da njegov predstavnik u vladi učestvuje na proslavi 25. godišnjice „Oluje”, tokom koje je ubijeno blizu 2.000 Srba i proterano između 200.000 i 250.000, na koji je, prema raspoloživim saznanjima, već dat potvrdan odgovor. Time bi se dao legitimitet najvećem etničkom čišćenju Srba posle Drugog svetskog rata, što bi bilo veliko poniženje za Srbe u Hrvatskoj, za proterane Srbe, za ceo srpski narod, direktna uvreda za porodice ubijenih i nestalih.

Ambasador u penziji, Srpski spoljnopolitički krug

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari10
71da7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovan
Napadi na srbe se registruju kao remecenje javnog reda i mira (kad ih registruju) a ne kao napadi vezani za etnicku netrpeljivost... Posebna studija/doktorat je potreban da samo to da se istrazi i dokumentuje.
zoran
Da se ništa nije dogodilo novo u Kninu, nastavila bi se loša atmosfera - ovako, bar neki su se zaustavili i počeli razmišljati i na drugačiji način..treba se boriti sve do se ne dođe do cilja, naravno bez ponižavanja..samo se kukavice plaše promena..vredi pokušati pa ako ne uspe, onda će sve biti savršeno jasno.
marko lopušina
Poslanik Milošević se samo pojavio sa Hrvatima na stratištu za Srbe. Pokazao je spremnost da se bori za žive Srbe u Hrvatskoj, a da mrtve ne zaboravi. Zvanična vlast u Beogradu ga napada, ne zbog hrvatskih Srba već zbog sebe, jer pred domaćim javnim mjenjem pravi još jednu predstavu o zaštiti srpstva. Svi koji iz Beograda napadaju Miloševića brane svog vođu i sebe, ali i svoju nemuštu spoljnu politiku i nesposobnosnt da Srbija štiti Srbe u tuđini.
Darko
Ako ništa drugo, sama činjenica da su u EU će pomoći preostalim Srbima, ukoliko budu vodili mudru politiku, kao što trenutno čine. Da je sreće da je ovakvih srpskih prvaka bilo u Hrvatskoj '90.godine. Ovdašnji režim ne oprašta nikome ko im ne dođe "na poklonjenje".
pera
Dajte nešto novo. Ovo je već prežvakano hiljadu puta.
Пера Писар
Не знам чему служи овај текст сада, када је ствар свршена. Што се инфраструктуре у српским селима тиче, СДСС је одавно на власти. Шта су до сада учинили?
tja
Kada tako nesto pitate, postenije je da pitate sta su mogli da urade, a nisu. Gotovo sve sto danas treba da se uradi zahteva novac. Ako ti u srpskim opstinama ne dobiju nikakav novac onda nista i ne mogu da urade. Razmislite dobro. Ako zaposlite doktora nauka da vam cuva ovce, on nece nista bolje da ih cuva od cobanina bez ikakve skole.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja