utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 04.08.2020. u 15:22 Daliborka Mučibabić

Profesorska kolonija zaštićena od investitorskog urbanizma

Urbani kraj na području stare Palilule proglašen za prostornu kulturno-istorijsku celinu
(Фотографије: Ђ. Бобић)

Od kraja treće decenije 20. veka, kada je Profesorska kolonija nastala, uspela je da zadrži osnovne, autentične karakteristike i vrednosti, čime se izdvaja kao zasebna urbana celina u okviru Beograda

Bolju vest niste mogli da mi kažete, uzvratio je arhitekta Đorđe Bobić kada smo mu juče uhvatili muštuluk – da je Profesorska kolonija, deo grada u kojem živi, odlukom Vlade Srbije utvrđena za kulturno dobro – prostorno kulturno-istorijsku celinu. Za žitelje tog jedinstvenog kraja prestonice to ne znači samo da bi vrednost njihovih nekretnina mogla da poraste, nego i činjenicu da nijedan investitor sa prepunim koferom para neće moći da prekraja Profesorsku koloniju kako mu padne na pamet.

– Grad je pobedio profit. Nemate pojma koliko me raduje to što je zaštićena jer je ona, za razliku od starog Vračara, i dalje ostala maltene sačuvana, što je danas raritet. Ima tu i tamo nekih neuspelih dogradnji, ali pečat skromnosti i jednostavnosti sa uređenim vrtovima i zelenilom uspela je da zadrži – kaže Bobić.

Kao zaštićena kulturno-istorijska celina, Profesorska kolonija oslanja se na ulice Cvijićevu i Čarlija Čaplina i obuhvata prostor od 10 hektara i 77 ari. Njena posebnost ogleda se u tome, piše u odluci vlade koju prenosi Tanjug, što je u najvećem delu izvedena u skladu sa teorijom i praksom izgradnje vrtnih gradova. Njihova koncepcija zasnovana je na idejama Ebenizera Hauarda i oni su zamišljeni tako da objedine urbane funkcije i javne službe i omoguće neposredan kontakt sa prirodom kroz izgradnju malih gradova – satelita ograničene veličine i kontrolisanog rasta u zoni oko velikih gradova. U našoj sredini vrtne gradove okružene zelenim pojasom naročito je propagirao opštinski arhitekta Jan Dubovi.

– Od kraja treće decenije 20. veka, kada je Profesorska kolonija nastala, uspela je da zadrži osnovne, autentične karakteristike i vrednosti – čime se izdvaja kao zasebna urbana celina u okviru Beograda, koja poseduje kulturno-istorijske i arhitektonsko-urbanističke vrednosti – navodi se u vladinoj odluci i dodaje da je u vreme nastanka Profesorske kolonije Beograd dobio i Činovničku koloniju na Voždovcu, Železničku na Topčiderskom brdu i Radničku koloniju kod Topovskih šupa na Autokomandi.

Bobić podseća da je Profesorska kolonija nastala tako što je država otkupljivala njive i voćnjake koji su se nekada nalazili na tom mestu i da je zatim napravila planove za izgradnju naselja za profesore Beogradskog univerziteta koji su podizali kredite i gradili kuće i zgrade za stanovanje. U vreme izgradnje kolonije komunalna infrastruktura tu gotovo da nije postojala jer je to bio prostor izvan granica Beograda, sa one strane Bulbulderskog potoka, današnja Cvijićeva ulica. Na kućama u kojima su stanovali znameniti naučnici kasnije su postavljene spomen-ploče.

Svoje domove tu su podigli Milutin Milanković, Aleksandar Leko, Tadija Pejović, Jevrem Nedeljković, Jovan Tomić... Neki od njih su nepokretna kulturna dobra: Memorijalni muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kuća Milutina Milankovića i vila Prendić, poslednje zdanje u tom kraju upisano u martu ove godine u katalog kao spomenik kulture. Nalazi se u Ulici Osmana Đikića 20, a građeno je 1932-33. godine kao zgrada Jovana i Dragojle Prendić, prema projektu arhitekte Milana Zlokovića.

Naučnici osnivači

Na predlog gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Profesorska kolonija upisana je u katalog kulturnih dobara. Granica prostorne kulturno-istorijske celine sa zaštićenom okolinom, kako navodi Zavod, obuhvata sledeći prostor: od Ulice mitropolita Petra, preko Čarlija Čaplina, zatim Braće Grim, pa Ljubomira Stojanovića (obuhvata u okviru bloka objekte uz ulice Ljubomira Stojanovića i Jaše Prodanovića), sve do Cvijićeve. Nastavlja se Đušinom (obuhvatajući objekte bloka uz ovu ulicu), do Draže Pavlovića, zatim Takovskom (obuhvatajući objekte uz Ulicu Jaše Prodanovića), nastavljajući se duž Cvijićeve do ukrštanja sa Čarlija Čaplina, a zatim Bulevarom despota Stefana do ukrštanja sa Sterijinom ulicom.

Osnov za realizaciju urbanističkog koncepta i izgradnju Profesorske kolonije je bio Generalni urbanistički plan Beograda iz 1923. godine. Među osnivačima tog naselja bilo je 23 doktora nauka i 15 akademika.

Komеntari5
23328
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

јоца поповић
Лепо је што Бобић сада тако мисли (за крај у којем живи). Када је са Мацуром планирао аутопут преко Врачара око храма Светог Саве, а преко старијих кућа од кућа у Професорској колонији, није га то превише занимало. Уопште све архитекте и урбанисти кад дође до посла, заборављају визије очувања града који је унакажен различитим врстама ожиљака почевши од соцреализма 50-их година и надаље, преко дивље надградње 90-их до данас. Најстарије историјско језгро у Старом граду свакодневно се уништава.
slavkoD
Pa ako sepogleda odakle su oni koji zive i vode Beograd u drzavu,kako mozete da ocekujete,brigu za Beograd?
Jedna mama
Koliko bi lepo bilo da to što se gradi ostane u duhu Beograda, što podiže ukupnu vrednost.
nezasticeni-bez vrednosti
U mojoj ulici zive doktori nauka sa publikacijama po svetskim priznatim naucnim casopisima, glumci, pisci , advokati, dizajneri , muzicari, apotekari i doktori medecine, ali na zalost nema poznati artitekata, a da ima, mozda bi i moja ulica bila " deo kulturno istoriske celine". Turisti rado uzivaju u tom sarmu starog Beograda, cesto se tu snimaju i strani filmovi , bez kulisia sve je autenticno i staro, sto je uspelo da se /bez zastite/sacuva od "dobronamerni" investitora.
Боро
Zaključak je jasan, ostatak države nije poštedjen od "investitorskog urbanizma".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja