ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 04.08.2020. u 19:19 Milenko Pešić

„Zveckanje” nuklearkama u Persijskom zalivu

Početak rada prve atomske centrale u UAE najviše je zabrinuo susedni Katar
Поглед на нуклеарну електрану Барака у фебруару ове године (Фото EPA-EFE/Emirates news agency)

Samo dve nedelje pošto su sa japanskog kosmodroma uspešno lansirali sondu na Mars, Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) napravili su još jedan naučnotehnološki iskorak. UAE su nedaleko od granice sa Katarom započeli sa cepanjem atoma. Od puštanja u rad prvog od četiri planirana reaktora u atomskoj centrali Baraka mnogi u Persijskom zalivu počeli su da se mršte.

Za jedne, prva nuklearka u arapskom svetu povećava rizik od ekološke katastrofe, a za druge je ona mogući znak da kreće trka u atomskom naoružavanju u bezbednosno ionako napetom regionu. Uspešan start kontrolisane fisije u elektrani Baraka pozdravila je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), poručivši da je ovo važna prekretnica u cilju komercijalne proizvodnje čiste energije. Šeik Muhamed bin Zajed al Nahjan, princ prestolonaslednik, ocenio je da je to prekretnica na mapi puta prema održivom razvoju.

Iako UAE tvrde da su njihove nuklearne ambicije mirnodopske i da se sve radi pod nadzorom IAEA, prvi sused je i dalje nepoverljiv. Katar odavno upozorava da će puštanje u rad nuklearke Baraka značiti pretnju po regionalni mir i životnu sredinu.

Završetak atomske centrale vredne 24,4 milijarde evra, za koju je tehnologiju obezbedila Južna Koreja, prvobitno je bio planiran za 2017. godinu. Kada budu proradila sva četiri nuklearna reaktora, Baraka će proizvoditi 5,5 gigavata električne energije, što je četvrtina struje koju troši deset miliona stanovnika UAE.

Energetski stručnjaci se pitaju zbog čega se država bogata naftom, koja ima idealne uslove za korišćenje drugih vidova obnovljive energije, upustila u skupu nuklearnu avanturu. Pojedine analize pokazuju da je proizvodnja struje iz atomske fisije skoro četiri puta skuplja nego ona koja se dobija iz solarnih elektrana.  Među zabrinutim ekspertima je i Pol Dorfman, istraživač sa Instituta za energetiku Koledža Univerziteta u Londonu i predsedavajući Grupe za nuklearni konsalting. Dorfman, koji mnoge vlade savetuje o rizicima od nuklearnog zračenja, za nuklearku Baraka kaže: „Pogrešan nuklearni reaktor, na pogrešnom mestu i u pogrešno vreme”.

Dorfman za „Njujork tajms” upozorava da puštanje u rad atomske elektrane u Emiratima može dovesti ne samo do dalje destabilizacije regiona, već i do ugrožavanja životne sredine, ali i do povećanja mogućnosti za širenje nuklearnog oružja.

UAE su u svom atomskom programu pretekli Saudijsku Arabiju i, posle Izraela i Irana, postali treća zemlja u regionu koja ima svoju nuklearku. Iako se atomske elektrane prave za proizvodnju energije, tanka je linija koja razdvaja civilnu od vojne upotrebe. To najbolje pokazuje primer Irana, koji obogaćuje veću količinu uranijuma nego što je to predviđeno međunarodnim sporazumom iz 2015, iz kojeg su SAD izašle. U očima Vašingtona, Teheran po svaku cenu hoće da napravi atomsku bombu.

Atomske ambicije Rijada započele su pre 14 godina. Saudijska Arabija je još 2011. najavila da će do 2030. godine izgraditi 16 nuklearnih elektrana koje bi koštale 100 milijardi dolara. Iako je njihov prvi nuklearni reaktor trebalo da proradi prošle godine, to se još nije dogodilo. Kao i UAE, Saudijska Arabija insistira na tome da se nuklearni program razvija kao prevashodno energetski projekat. Ali, za razliku od svog saveznika, Rijad se nikad nije zakleo da neće razvijati i nuklearno oružje. Prestolonaslednik Muhamed bin Salman je čak i javno poručio da će napraviti atomsko oružje ukoliko do njega dođe i Iran.

Atomske apetite pokazuju i druge zemlje u arapskom svetu. Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi je 2017. godine u Kairu potpisao sporazum s Vladimirom Putinom da „Rosatom” izgradi nuklearnu elektranu na Sredozemnom moru zapadno od Aleksandrije. Da bi Egipat ostvario ovaj poduhvat, od Rusije je uzeo zajam od 25 milijardi dolara koji bi trebalo da pokrije 85 odsto troškova gradnje nuklearke. I ostale arapske zemlje, kao što su Alžir i Jordan, takođe nameravaju da atomskom fisijom dobijaju „čistu” električnu energiju.

Međutim, Majkl Šnajder, energetski ekspert i izdavač Svetskog izveštaja o statusu nuklearne industrije, podseća na izreku da je, u očima neprijatelja, nuklearna elektrana u jednoj zemlji unapred razmešteno nuklearno oružje.

„Ljudi ne shvataju da je radioaktivni inventar u nuklearnoj elektrani mnogo veći od onoga koji se nalazi u atomskom oružju”, kaže Šnajder za „Al Džaziru”.

Komеntari1
e448a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja