ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 04.08.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

Za vreme moratorijuma nema kašnjenja u plaćanju obaveza

Kreditni biro docnju nije evidentirao ni u slučaju prvog mirovanja duga, a neće ni kod drugog
Банка нема право да од корисника захтева исплату износа све три рате одједном из времена првог мораторијума, јер тада није текла доцња и није се пријављивала Кредитном бироу (Фо­то Н. Марјановић)

U novom moratorijumu koji je počeo da važi ne bi trebalo da se ponove situacije sa trajnim nalozima i administrativnim zabranama kada je neko odbio moratorijum, što znači da je želeo da nastavi s plaćanjem obaveza, a u praksi se banka ponašala kao da je pristao na njega. Tada rate nisu skidane, da bi na kraju moratorijuma banka tražila sve tri odjednom, protivno propisima. To je bilo iskustvo penzionera S. Đ. o kome smo pisali prošle nedelje, a i mnogih drugih.

Podsećanja radi, problem je nastao na relaciji banka – PIO fond, koji nije obustavljao rate po bankarskim kreditima penzionera, već ih je uputio da, ukoliko žele da u toku trajanja vanrednog stanja nastave sa redovnom otplatom kredita, to učine uplatom rate banci.

U identičnoj situaciji kao S. Đ. našao se i drugi penzioner R. L. Njega iritira ova situacija, jer je, kaže, okarakterisan kao loš dužnik i preti mu, kako objašnjava, da u Kreditnom birou bude evidentiran na taj način. To znači da bi mu dalje zaduživanje bilo uskraćeno.

– Platio sam tri rate docnje sa kamatom, a banka će da me prijavi Kreditnom birou. Dakle, mi izmirili sve i kažnjeni, a drugi i dalje duguju bankama i nisu kažnjeni – pita ovaj čitalac.

Po slovu propisa o kašnjenju u plaćanju obaveza, slučaj R. L. bi bio evidentiran u Kreditnom birou, ali ne i ovoga puta, i to zbog propisa o moratorijumu.

U Narodnoj banci (NBS) kažu da zbog navedene situacija penzioneri neće biti evidentirani u Kreditnom birou po osnovu samog moratorijuma.

– Podaci o klijentima banke koji su prihvatili moratorijum ne evidentiraju se u Kreditnom birou i u tom smislu ne utiču na kreditni rejting klijenta. Naime, za vreme trajanja moratorijuma nije tekla docnja i nije se prijavljivala kreditnom birou. Dakle, navedena situacija u kojoj su se penzioneri našli neće imati za posledicu evidenciju u Kreditnom birou po osnovu samog moratorijuma – kažu u NBS.

Dodaju da su njihove mere imale za cilj da omoguće korišćenje propisanih olakšica za penzionere na najpogodniji mogući način.

– Uz potpuno razumevanje navedene situacije, do koje je došlo i pored objavljenog saopštenja PIO fonda u cilju informisanja svih penzionera da neće obustavljati rate po bankarskim kreditima penzionera, te da, ukoliko dužnik penzioner odbije moratorijum, to jest želi da u toku trajanja vanrednog stanja nastavi sa redovnom otplatom kredita – to može učiniti uplatom rate banci, ponovo ukazujemo da banka nema pravo da od korisnika zahteva isplatu iznosa sve tri rate odjednom, već da je dužna da postupi u skladu sa pravilima nakon prestanka moratorijuma. Da korisniku dostavi nov plan otplate uz produženje roka otplate kredita za tri meseca i raspoređivanje redovne kamate na preostale rate, kao i da mu predoči moguće alternativne načine otplate koje može da zatraži – pojašnjavaju.

U Udruženju banaka odgovaraju isto. Uputstva NBS povodom prvog moratorijuma bila su veoma jasna. Tokom trajanja moratorijuma ne teče docnja po obavezama prema bankama i ne prijavljuje se Kreditnom birou. U skladu sa ovom sugestijom, Kreditni biro se i ponašao. Što se tiče klijenata kojima tokom moratorijuma nisu naplaćivane rate, oni imaju pravo da ove rate plate tokom celokupnog trajanja otplate obaveze prema banci. Dakle, ne može se insistirati da ove tri rate plate odjednom. Ako postoje pojedinačni slučajevi u kojima klijent smatra da su njegova prava narušena, najbolje je da se obrati konkretnoj banci i verujemo da će naći rešenje, kažu u ovom udruženju.

Komеntari0
dc1e0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja