nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 05.08.2020. u 20:10 Olga Janković

Dođoh, videh, prebegoh

Aforizam nije humor, niti je tu da zasmeje. Naprotiv, pre treba da bode, pa i zaboli, kaže satiričar Zoran T. Popović u podtekstu svoje nove knjige
Зоран Т. Поповић (Фото: Ж. Томин)

Pančevo – Dobar aforističar nije baš popularan među svojim „mušterima”, ali je zato omiljen među čitaocima. Jer naš narod voli da se našali na sopstveni račun, a još više na tuđ, pa za jednog rasnog satiričara, kakav je Pančevac Zoran T. Popović, ovde inspiracije i posla, uvek na pretek. Tako svako malo, on izbaci novu knjigu, a poslednja u nizu „Dođoh videh, prebegoh”, podebela je ukoričena kolekcija nekoliko hiljada tek probranih vratolomija ove kratke forme. Nisu tome iznenađeni ni kolege, ni kritika pera punih hvale... pa tako Aleksandar Čotrić veli da je privilegija čitati Popovića, pridodajući mu epitet istinskog alhemičara, koji je kadar da od svake teme, pa i one najneknjiževnije, stvori zlatnu misao.

Popović, kažu drugi, „satiričar od glave do pete, obožava da raspali po gluposti, licemerju, hipokriziji”, pa su tu i Bog i đavo, vera i pakao, sloboda govora koja se brani ćutanjem, vlast i demokratija, preko golog opstanka, kafanske stvarnosti, uvek dobrodošlih iskrica o muško-ženskim odnosima, do „primenjenog” sporta – i sve u prvom licu. Tera da mislimo, da se pitamo, čudimo, ljutimo i pri tome – smejemo. U stanju je da pogodi u srž, u centar mete svakog društvenog, političkog, pa i ličnog problema, ocena je stručne javnosti, dok on pak, za ovaj dvanaesti ukoričeni opus, navodi da je finale velikog truda i mukotrpnog rada i to bez „moje” ironije, jer s malo reči, do poente se teže dolazi, a pravljenje aforizma je, skromno će – stvar zanata.

– Nema tu trenutne inspiracije, koja je i inače precenjena kategorija, a ni brze realizacije. Ponekad pribeležim samo reč koja intrigira, koja nije ofucana, zanimljivu kovanicu, a ideje i rečenice čekaju po beleškama godinama. Gledam ih, zaglavljen sam, tu je negde i onda se desi da samo precrtam reč... Ništa na silu, samo elegantno, jer ako žuriš da završiš, aforizam ostaje na nivou jeftinog štosa a posao olakšava što materijala ima na pretek. Sve je zapravo okidač – priča za „Politiku”, Zoran T. Popović, i dodaje da aforizam nije humor, niti je tu da zasmeje. Naprotiv, pre treba da bode, pa i zaboli, a na opasku da deluje naporno promatrati svet „njegovim” očima, objašnjava šta nije njegov foto-robot, a jeste najveća zabluda – da je aforističar nekakav zabavljač. „Pre bih rekao, da on zapaža, sluša i sažima.”

Sa one, druge strane su čitaoci i kritika. Prvi, generacijski, polno, socijalno i sociološki raznolika grupa, koji i sami ponešto zapišu. Zato, kaže Popović, i ne čudi da je srpski aforizam najbolji u regionu, a on najbolji od najboljih, prvi aktivni u nas – ocenjuje drugopomenuta – kritika. Hvale ga od njegovog naslova – prvenca „Organizovano rasulo– iz 1994. godine, da se služi paradoksom, jer on iz iskustva zna da verodostojnije izgledaju tvrdnje koje ne deluju pretenciozno... do svežih kreacija, kada ocene kulminiraju epitetima da pripada samom vrhu evropske aforistike, da skenira i secira, ne štedeći ni sebe ni druge...

On sam dodaje, učio je na delima starih majstora, Domanovića, Viba, Vitezovića, Crnčevića… „Ali ko nema taj čip u glavi, ostaje na nivou proseka.” Mora mnogo i da se radi, svakoga dana, kao da se ide na „pravi” posao. Da je to tako računao, bio bi i u drugoj punoj penziji, posle bezmalo četiri decenije rada, 12 naslova, na čelu sa najdražim, potpuno jedinstvenim štivom za decu (i roditelje) „Kad porastem biću velik” višenagrađivanom zbirkom „primenjenih” aforizama, „jer za decu treba pisati kao za odrasle, samo mnogo bolje”.

Zoran T. Popović je ušao u mnoge srpske i strane antologije i zbornike satire, osvojio je dvaput nagradu „Radoje Domanović” i mnoga vredna priznanja na jugoslovenskim, srpskim, regionalnim i međunarodnim festivalima. Vlasnik je i nagrade za ukupan kreativni doprinos svetskoj satiri, prevođen na jedanaest jezika, član je Udruženja književnika Srbije, Beogradskog aforističarskog kruga i osnivač Festivala humora i satire „Žaoka”.

Knjiga i ona latinska „Dođoh, videh, prebegoh”, koju je kako sam kaže „iskoristio do kraja” je pred čitaocima i „vruća” čeka da putuje Srbijom. Tako mora, dok je pandemije i u susret čitaocu, jer aforizam dobija sve manje prostora u medijima, a i kad ga objave, tretira se kao opštenarodno dobro, što će reći – ne plaća se. Tako i jedan za kraj: „Cenu knjige sam prilagodio standardu čitalaca. Zato ih i delim” i opaska da se od satire možeš samo satrti od rada, da napraviš onaj univerzalni, vanvremenski klasik – evergrin.

Komentari0
0dd9c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja