nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 05.08.2020. u 19:19 Vladimir Vukasović

„Spoljni zid” sankcija uskraćuje Iranu lekove

Američki embargo otežava nabavku zemlji u kojoj se sumnja da je stvaran broj zaraženih virusom korona veći od zvanično prijavljenog
Апо­те­ка у иранској престоници Те­хе­ра­ну (Фо­то EPA-EFE/Abe­din Ta­her­ke­na­reh)

Dok virus korona hara Iranom, praćen strahom utoliko većim što se sumnja da je stvaran broj inficiranih mnogo veći od onog koji priznaje zvanična statistika, preopterećeni zdravstveni sistem se zbog američkih sankcija muči da nabavi makar lekove za ostale bolesnike. Embargo koji su nametnule SAD razlog je i za ogromne probleme Irana u nabavci hrane za stanovnike te zemlje.

Već prema zvaničnim podacima, Iran je bliskoistočna država najteže pogođena pandemijom kovida 19. Saznanja Bi-Bi-Sija govore da je situacija drastično gora. Prema bolničkim listama i vladinim registrima do kojih je došao ogranak britanskog javnog servisa za persijsko govorno područje, zaraženih do 20. jula nije bilo oko 278.000 već nešto više od 451.000. Do tog dana od novog virusa je preminulo gotovo 42.000 stanovnika Irana, a ne njih 14.405, koliko ih je zvanično prijavljeno.

Iran, inače, ima oko 80 miliona stanovnika. Poslednjih nedelja broj obolelih ne prestaje da raste u naglim skokovima – već do kraja jula i zvanično je bilo bezmalo 300.000 inficiranih i 16.000 umrlih. Navodi Bi-Bi-Sija mogli bi da objasne nepodudaranje statistika na nacionalnom i regionalnom nivou, o kojima su saopštenja davale i lokalne vlasti. Kritičari iranske vlade i ostalih delova teheranskog režima već neko vreme tvrde da je na delu prikrivanje, čiji je, između ostalog, cilj bio i to da se glasači ne odvrate od izlaska na parlamentarne izbore. Drugi motiv za prikrivanje ozbiljnosti epidemiološkog stanja najčešće se nalazi u strahu vlasti od nezadovoljstva Iranaca, koji su krajem prošle godine već burno, pa i nasilno protestovali zbog slabljenja privrede i sve težeg života u toj zemlji. U tim demonstracijama, odnosno u sukobima s policijom, stradale su stotine ljudi: ni njihov tačan broj nije poznat.

Pandemija je i po tome zadesila Iran u najgorem mogućem trenutku, ali tu nije kraj nepovoljnim koincidencijama. Američke sankcije, pojačane nakon povlačenja SAD iz sporazuma o nuklearnim kapacitetima Irana, ulile su takav strah u banke i vlade drugih zemalja da one nerado posluju s Teheranom čak i kad je reč o humanitarnim nabavkama poput lekova i hrane, koje su izuzete iz embarga. Pribojavajući se toga da će u zamršenom klupku zabrana i izuzetaka načiniti pogrešan korak i staviti se na metu američke odmazde, oni već dugo najčešće biraju da potpuno odustanu od prometa s Iranom i tako se poštede eventualnih nevolja, od kojih bi napogubnija po njih mogla biti isključivanje iz dolarskog sistema.

Švajcarska vlada je imala drugačiju nameru i kanal za humanitarnu trgovinu tamošnjih kompanija s Iranom, nakon godinu dana priprema kako bi se izbegle sve „zamke”, formalno je proradio u februaru. Međutim, saznaje Rojters, Centralna banka Irana ne uspeva da prebaci milijarde dolara iz stranih banaka, gde je taj novac zamrznut sankcijama. Opet, nije posredi to da bi transfer tih sredstava bio apsolutno zabranjen sankcijama – ali, bankarske uprave i strane vlade, nesigurne u to da li će na neki način prekršiti embargo, traže od Vašingtona odobrenje za svaku pojedinačnu uplatu, što strahovito komplikuje proceduru i, praktično, ubija volju da se u tim naporima uopšte istrajava. Praktično, na snazi je neka vrsta „spoljnog zida sankcija”, poznatog i u Srbiji devedesetih godina prošlog veka.

Poslednje zemlje koje su digle ruke od truda da se kroz taj zid probiju jesu Japan i Južna Koreja. To su dva američka saveznika kojima je veoma stalo do toga da ne iritiraju Belu kuću, ali se ni Evropa, koja prema Iranu ima politiku drugačiju nego SAD, nije pokazala sposobnom da održi poslovanje s Irancima pod pritiscima Vašingtona. Jedan transfer novca u Švajcarsku, za nabavku medikamenata, ipak je obavljen, potvrđeno je prošle nedelje. S obzirom na prepreke koje su se već ispoljile i za taj trenutno najizgledniji humanitarni kanal ka Iranu, hrana i lekovi će i dalje stizati veoma usporeno i u ograničenim količinama.

Pod takvim okolnostima – gde se tanke rezerve, pa i nestašica osnovnih potrepština zbiraju s divljanjem pandemije i postepenim isparavanjem privrede – valjda je neizbežno bilo da Iranci ponovo počnu da izlaze na ulice. Niz štrajkova zbog neisplaćenih zarada i loših uslova rada potresa zemlju od prošlog meseca, sudeći po izveštajima Radija Slobodna Evropa. Masovnog izliva nezadovoljstva još nema ali, kad se besu protiv Amerike doda i ranije već iskazana ljutnja zbog nedovoljne sposobnosti nacionalnih vlasti, stekli su se svi uslovi za približavanje nove bure.

Komentari3
abd65
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Злочин је забрањивати некој земљи да увози храну и лекове.
Kole
Neka prestanu da prete Izraelu nuklearnim holokaustom i bice im odmah bolje.
vladimir
Taj mirni Izrael prvi je u svetu koristio OS uranijum 1973. protiv arapa na Sinaju, (dali im amerikanci) . Dok su 31.07.2006. bombardovali Libanon (nije naveden količina OS uranijuma.) Izrael je ubio više od 10 najboljih naučnika atomskih fizičara i hemičara Irana. Često im pravi hakerske probleme. Pale im laboratorije. Uvode strašne sankcije gde narod pati bez lekova. Inače Izrael poseduje 90 atomskih bombi. Impozantan broj za tako malu državu i ako su američki vojni poligon.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja