nedelja, 27.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 05.08.2020. u 22:20 Katarina Đorđević

Ženska solidarnost više crna nego bela

Iako kampanja „Crno-beli izazov” poziva na solidarnost sa žrtvama nasilja, stručnjaci ističu da žene često ne pružaju podršku jedna drugoj u teškim situacijama
Изазову су се придружиле и холивудске глумице (Фотографије Инстаграм)

Da li ste znali da je tokom protekle godine oko 500 žena u Turskoj stradalo u porodičnom nasilju? Jeste li čuli da je u toku prvih sedam meseci ove godine 15 žena u Srbiji ubijeno od strane bližnjeg svog – muža, oca i brata, kao i da je u proteklih deset godina više od 320 žena završilo zbog toga u čitulji? Da li ste okačili svoju crno-belu fotografiju na „Instagramu”, „Tviteru” ili „Fejsbuku” i ispod nje stavili hešteg „žene podržavaju žene” i „izazov prihvaćen”? Ako vam nije jasno kakve veze ima ova statistika femicida sa „crno-belim” izazovom, kome se do sada odazvalo više od pet miliona korisnica socijalnih mreža, niste jedini.

Jedan broj žena postavlja crno-bele fotografije jer misli da one znače putovanje u bolju prošlost, druge su ubeđene da se na ovaj način simbolično odaje pošta žrtvama virusa korona, a treće misle da je u pitanju kampanja podrške ženama koje biju bitku sa karcinomom dojke. Međutim, pridruživanje izazovu „Žene podržavaju žene” vezuje se prvenstveno za pružanje solidarnosti sa 500 turskih žena koje su tokom 2019. godine izgubile život u porodičnom nasilju.

I dok marketinški stručnjaci ocenjuju da je ovo još jedna kampanja koja nije „komunicirana” na dobar način, jer je forma ponovo odnela pobedu nad suštinom – kao u slučaju „ledenog izazova”, zbog koga su se osobe širom sveta polivale kofom ledene vode, smetnuvši sa uma činjenicu da bi obolelima od amiotrofičke lateralne skleroze više pomogli simboličnom novčanom donacijom – oni koji rade sa žrtvama porodičnog nasilja ističu da žene najčešće nisu solidarne sa ženama koje trpe nasilje.

Lepo je to što se na društvenim mrežama pokreće kampanja koja poziva na žensku solidarnost, ali da žene zaista pomažu jedna drugoj, Sigurna ženska kuća ne bi bila stalno popunjena, komentariše Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta protiv nasilja u porodici, u okviru koga se nalaze tri sigurne ženske kuće.

– Kada pitate ženu koja je postala žrtva nasilja da li se za pomoć obraćala majci, sestri ili prijateljici, shvatite da majke ne podržavaju kćerke, bake ne pomažu unuke, kuma nema razumevanja za kumu, sestra nije solidarna sa sestrom... Umesto razumevanja, one okreću glavu, prave se da ne vide modrice na licu i telu, sklone su da žrtvu nasilja okrivljuju da je izazvala nasilnika ili joj jednostavno kažu: „Trpela sam i ja, trpi i ti.” Iako majke i sestre izostanak konkretne pomoći pravdaju objašnjenjem da se plaše nasilnika, mislim da one zapravo ne žele da pomognu. Sa druge strane, nasilnici odlično znaju koja žena nema podršku svoje porodice i upravo nju napadaju. Nažalost, mi i dalje živimo u patrijarhalnom društvu u kome se kćerka doživljava kao manje vredno dete u odnosu na sina i zbog toga žene često ostaju bez podrške svoje porodice – zaključuje Vesna Stanojević.

Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru, ističe da se žrtve nasilja mnogo češće obraćaju za pomoć prijateljicama i ženskim članovima porodice nego institucijama, ali dodaje da neke od njih ne dobiju podršku koja im je potrebna, jer su odnosi među ženama često kompleksni.

– Nekad majke ne odobravaju kćerkin izbor partnera i nemaju kapacitet da je podrže kada joj je teško, već joj kažu da su je na vreme upozoravale na budućeg muža. Nekada od sestre ili prijateljice čuju „savete” tipa – prestaće sa nasiljem kad se rodi dete, sve žene povremeno trpe batine, možda bi trebalo da prestaneš da radiš nešto što njega nervira... Neke žene pronalaze i opravdanje za nasilnika i objašnjavaju njegovoj žrtvi da je imao teško detinjstvo ili zahtevan dan na poslu... Većini normalnih osoba teško je da razumeju da je neko destruktivan i nasilan bez ikakvog povoda i da žrtva ne mora apsolutno ništa da uradi i provocira nasilje. Zato je vrlo važno da saslušaju svoju kćerku, sestru ili prijateljicu i da joj umesto rečenica tipa „nije to ništa” ili „odmah se razvedi” kažu: „Ja sam tu za tebe, kaži mi šta treba da uradim.” Mnoge žene misle da se nasilje samo njima dešava, često ih je stid da o tome govore, a kada progovore, treba da shvate da nisu same – zaključuje Tanja Ignjatović.

Doktorantkinja Centra za rodne studije i aktivistkinja organizacije „Fem platz”, koja se priključila globalnom izazovu „Žene podržavaju žene”, Kosana Beker ocenjuje da solidarnost jeste važna i ona se najčešće javlja kada treba da šaljemo poruke za lečenje bolesnog deteta ili pomažemo stanovništvo koje je najviše nastradalo u poplavama. Međutim, dodaje ona, mi smo odrasli u društvu u kome je nasilje „privatna stvar” porodice i to je istovremeno i razlog zbog kojeg žrtve ne prijavljuju nasilje, a mi pojačavamo televizor kada čujemo buku u susednom stanu, umesto da pozovemo policiju.

– Potrebno je vreme da na nasilje u komšijskom stanu reagujemo isto kao i na uličnu tuču. U međuvremenu, veoma je važno da žene svih profesija dignu glas i budu solidarne sa žrtvama nasilja makar na mikroplanu, kao što su uradile „Novinarke protiv nasilja”. Važno je razumeti da svako može postati žrtva agresije i da žene treba da se uče solidarnosti, jer će danas one pomoći nekoj ženi, a sutra će dobiti pomoć ako im bude potrebna – zaključuje Kosana Beker.

Komentari9
a3e9b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorica Mrsevic
Niko nikada nije rekao da su zene jedine zrtve porodicnog nasilja. Jesu itekako i poneke muske kategorije, npr muska deca, stariji muskastarci, muskarci sa invliditetom, muskarci kanjinske seksualne orijentacije. Izvrsioci i tog nasilja su takodje uglavnom muskarci. Niko nista ne gura, cinjenice su jasne, 95% nasilja nad zenama izvrse muskarci. Porodica je nezdrava kada se nasilje u njoj prikriva a ne kada se mu se institucije suprotstavljaju i kada ga sankcionišu.
Киза
Управо она пропаганда о којој и говорим: "...95% насиља над женама изврше мушкарци..."! Да, али то не значи да је и 95% жена жртви насиља! Колико мушкараца у браку трпи психичко насиље али га не пријави због балканског менталитета "то је срамота и није мушки"! Иначе да, гура се теза да су жене ЈЕДИНЕ жртве породичног насиља и то доказује и наш закон који не препознаје мушкарца као жртву (институционо насиље над мушкарцима)? О овоме ни новине не пишу, нема мушких жртава, само криваца! Само кажем
Киза
Све док се заступа једнострано гледиште о женама као јединим жртвама породичног насиља, ствари ће тешко ићи напред! Упорно се игнорише да жене итекако могу бити насилне према мужевима, као и да постоје оне које се због мужа иживљавају на деци! Не знам ко упорно "гура" став да су жене ЈЕДИНЕ жртве породичног насиља, али знам да то не води ка опстанку здраве породице! Чак имам утисак да неко овако једностраним ставом управо ради на разбијању традиционалне породице! Само кажем....
Божидар
Кад би сад побројали колико је жена у задњих десет година наговорило, ставило буву у ухо свог мужа, партнера да се разрачуна са комшијом, братом, сестром, шефом, професорком-ем своје деце у школи, то не би баш била тако позитивна статистика за жене. Што се тиче Турске, какве ми везе имамо са њима? Ми нисмо турска провинција поодавно!
Боривоје Банковић
Не, врло је важно научити женско дете да препозна насилника и да нема посла с њим. Све остало је млаћење празне сламе.
Radmila Mišić
Tačno tako! I savet "smesta se razvedi" je jedini pametan, nasuprot onom "kaži kako da ti pomognem".
Mavashi
Koliko je žena u Srbiji osuđeno zbog eutanazije u poslednjih 20 godina u Srbiji? Koliko ja znam - nijedna. Da li to znači da se nije desilo ili im se gleda kroz prste? Nažalost, žene u Srbiji se toliko muče da prosečno žive 5-8 godina duže.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja