subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 06.08.2020. u 14:38

Naučna čestitost u doba korone

(Фото ЕPA-EFE/DAVID MARIUZ)

Nema sumnje da je svaki provereni podatak o nepoznatom virusu dragocen. I sasvim je normalno da svaka informacija izaziva veliko interesovanje i tu ne sme biti zloupotrebe, jer je dovoljno štete naneto ljudskom rodu samom pojavom ovakvog virusa koji je izazvao dugotrajnu pandemiju.

Ono što zabrinjava jeste nestrpljenje naučnika da obelodane svoje nalaze bez dovoljne statističke pouzdanosti.

Neposredno pred početak pandemije u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti je predstavljena knjiga „Do fisije, o fisiji i o uranijumu” autora prof. Šćepana Miljanića, prof. Jelene Radić Perić i akademika Miljenka Perića. Imala sam čast i zadovoljstvo da recenziram tu knjigu i žao mi je što nije predstavljena široj naučnoj i stručnoj javnosti. No, završiće se priča o koroni i biće prilike da se ona otvori, jer autori na zanimljiv način uvode čitaoca u svet nauke i život naučnih velikana, kao i u svet činjenica i matematike za poznavaoce epistemologije odnosno teorije saznanja. Prošli vek je obilovao velikim naučnim dostignućima, ali je otkriće fisije obeležilo njegov veći deo, a upotreba i zloupotreba tog otkrića uslovila je novi raspored moći u svetu. Za nas je značajno što je veliki doprinos tom otkriću dao naš naučnik Pavle Savić, koji je bio profesor fizičke hemije autorima i meni, a posebno uvaženi predsednik SANU u periodu 1971–1981. godina.

U predstavljanju ove knjige treba posebno naglasiti naučnu čestitost mladog istraživača Pavla Savića, koji je sprovodio eksperimente u laboratoriji porodice Kiri u Parizu pod rukovodstvom Irene Žolio Kiri. Posle otkrića neutrona 1932. godine naučnici su sporim neutronima bombardovali atome, a posebno su se usredsredili na najteži hemijski element - uranijum. Očekivali su nastajanje težih elemenata tzv transurana. Pavle Savić je po metodologiji laboratorije Kiri koristio frakciono taloženje da odredi karakteristike nastalih produkata. Ponavljao je proceduru 10 puta za svaku desetinu staložene frakcije i dokazao u devet faza prisustvo radioaktivnog lantana ali u desetoj je nađena veća radioaktivnost – nepoznata a po vremenu poluraspada bliska lantanu. U tom momentu nisu imali objašnjenje za pojavu te nepoznate radioaktivnosti i 1938. su objavili pošteno svoj nalaz. Da nisu išli do 10 ponavljanja dobili bi Nobelovu nagradu za nuklearnu fisiju, jer su u potrazi za težim elementom potvrdili da su našli upola lakši elemenat odnosno otkrili cepanje uranijumovog jezgra. Članica konkurentske Berlinske grupe, saradnica vodećeg naučnika Ota Hana, Liza Majtner, je pohvalila zadivljujući eksperiment. Za taj rad su Pavle Savić i Irena Žolio Kiri bili kandidovani za nagradu koja je te godine dodeljena drugom otkriću. Januara 1939. godine Oto Han i Fric Štrasman iz Berlinske grupe su objavili rad u kom su rutinski potvrdili cepanje uranijumskog jezgra. Zbog rata Nobelova nagrada je dodeljena tek 1944. godine samo nemačkom naučniku Hanu.

Ono što će ostati trajno u istoriji nauke jeste primer naučne čestitosti Pavla Savića i Irene Žolio Kiri, jer nisu prećutali tada neobjašnjivu pojavu u desetom ponavljanju frakcionisanja. Da su stali na devetoj proveri i to bi bila zadovoljavajuća pouzdanost za statistiku, ali to nije bila pouzdanost iza koje bi stala renomirana laboratorija Irene Žolio Kiri i njenog supruga Frederika! S ponosom mogu reći da je osnivač Instituta za nuklearne nauke u Vinči, Pavle Savić, to isto zahtevao u eksperimentima od svojih saradnika.

Pred naučnicima je dokazivanje pouzdanosti vakcine protiv virusa kovid 19. U eksperimentalnoj fazi mora se postići velika pouzdanost na velikom broju ispitanika. Nadamo se da će pobediti naučna čestitost a ne trka za komercijalnim uspehom. Postojanje konkurencije će ubrzati proizvodnju vakcine i garantovati njenu pouzdanost. Naravno, očekuje se da proverena vakcina bude dostupna svim ljudima ovog sveta.

Dr Zorka Vukmirović,
naučni savetnik u penziji
Instituta za fiziku
Univerziteta u Beogradu

Komentari5
50c5b
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nis Rados
Нисам сигуран да ли се у случају Павла Савића радило само о "научној честитости". Ради се о томе да су имали резултате, које нису могли да објасне, као и друга конкурентна група у Берлину. Изазивали су фисију језгра урана, али нису схватили о чему се ради. Добили су нешто што се понашало ка лантан, али сами себи нису веровали. Објашњење је дала Лиса Мајтнер, која је до решења дошла у дискусији са сестрићем Фришом (физичар из познате школе теоријске физике у Копенгагену).
У чему је поента?
Није битно да ли је добитница Нобелове награде (1935) знала да објасни шта је млади истраживач Савић нашао, већ што су претходни резултати Лабораторије Кири обавезивали на честитост. Поучно је за младе да не праве само резултате који одговарају професорима. А у контексту короне је значајно да фирме, које држе до свог реномеа, не прескоче неки корак у утврђивању поузданости вакцине и то продају државама које немају контролу или где влада корупција.
Киза
Данас очекивати поштење од произвођача лекова је исто као и очекивати да вук не поједе овцу (мада је ово друго вероватније)! Кад се свесно у оптицај пуштају лекови са веома тешким контраиндикацијама на 10.000 пацијената, као "веома ретке" и кад "у појединим случајевима" употреба "лека" може довести до смртног исхода, како очекивати поштење у ситуацији опште панике од короне која произвођачу вакцине треба да донесе екстра профит? Важно је бити први а не поштен! Само кажем....
Киза
Puno ime@Ни ја не разумем ваше питање! Аутор пореди период кад је тачност података била питање части, са данашњим временом кад се поједине штетне нуспојаве свесно занемарују због профита! Ако ви сматрате поштењем то што је произвођач пустио у оптицај "лек" који може озбиљно да вам угрози здравље и живот, али је то написао као упозорење, онда имате морални проблем. До средине 80-тих од таквих "лекова" се одустајало, а ако је неко и покушао, није могао добити дозволу за промет! Само кажем...
Puno Ime
Poštovani, ne razumem vaš komentar. Da li hoćete da kažete da su "farmaceuti" često nepošteni u svojm istraživanjima? U vreme istraživanja Pavla Savića je pitanje da li od atomskog jezgra koje se bombarduje neuronima nastaju dva manja jezgra ili jedno teže jezgro. Primena rezultata još nije bila na vidiku pa je moglo da se istražuje do beskraja. Kod lekova kažu "može da vam pomogne, a može i da vam naškodi, pa vi procenite" Mislim da je to takođe pošteno. Još vam daju i statistiku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja