četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 07.08.2020. u 14:14 Daliborka Mučibabić

Kvalifikovani za sve, a posla nema

„Vukovci” pričaju koliko dana mogu da izdrže bez hrane sad kad im pandemija uskraćuje posao i kako su našli lični „crveni krst” – ali samo za cigarete
Између Вуковог споменика и Студентског дома „Краљ Александар” у Булевару краља Александра сваког дана, a неки и годинама, чекају да се појави „послодавац” (Фото: Д. Мучибабић)

– Izvolite, gospođo. Šta treba, utovar-istovar, građevinski radovi, nema fizičkog posla za koji nisam kvalifikovan – tako je odgovorio na naše „Dobar dan, ima li posla?” i hitro prišao da ugovori „tezgu”. Dvadesetak njegovih kolega „vukovaca”, nezaposlenih radnika koji između Vukovog spomenika u Bulevaru kralja Aleksandra i Studentskog doma „Kralj Aleksandar” svakog dana, a neki i godinama, čekaju da se pojavi „poslodavac”, ostali su načičkani na ogradi i ni malim prstom nisu mrdnuli.

– Posla ima toliko da jedva preživim. I, da se odmah razumemo, ako želite da vam nešto odradim, recite, za priču nemam ni volje ni vremena – kaže i odlazi.

Dvojica sredovečnih muškaraca ispraćaju ga pogledom i osmehuju se. Jedan je iz Beograda, drugi iz Prizrena, kaže, privremeno nastanjen u prestonici. Obojica čekaju da budu regrutovani za rad „na crno”. Do 11 časova juče nisu uspeli da ugovore posao i čini im se da bi to mogao da bude još jedan proćerdan dan. Ali, ne odustaju, sede i čekaju jer pravila nema. Nekad se u 18 časova pojavi tezga, kaže Prizrenac, u poslednje vreme najčešće neka selidba, pa uspeju da zarade koju hiljadarku.

– Ne radim selidbe niti utovar i istovar građevinskog materijala. Zidar sam, i ovde na privremenom radu, jer je zbog korone stao posao na gradilištu na kojem sam bio angažovan – raspoložen je za priču Beograđanin, ali ne želi da otkriva ime.

Kolika vam je dnevnica?

– Za zidanje i malterisanje 35 evra, ali posla je sve manje. Nekad dani prođu da ne vidim gradilište – odgovara zidar.

– Koliko?! – brecnu se njegov kolega, udaljen nekoliko metara niže, koji je jednim uhom osluškivao razgovor.

– To možda ako ceo dan fizikališeš, ali i to je pitanje. Takvo je vreme došlo, svi u strahu zbog virusa, ako uzmeš 25 evra na dan, sve nogama u zadnjicu možeš da se udaraš – uzvraća i vraća se na svoje mesto.

Nastavlja da mota duvan i pravi cigarete. Prilaze mu trojica-četvorica kolega, daje im cigarete, dobro su raspoloženi.

– On je naš Crveni krst. Ne, on je naš Deda Mraz. Svaki dan barem imamo besplatno da pušimo – uglas komentarišu.

Duvandžija nas nudi cigaretom. Zahvaljujemo se i kažemo da nismo pušači.

– Vidi se. Uštipke sigurno znaš da napraviš i hleb da zamesiš – dodaje on.

Priča da je iz Republike Srpske i da sedam godina živi kao beskućnik u Beogradu. Zimi, kaže, spava u metrou, misleći na podzemnu železničku stanicu kod Vukovog spomenika. Leti u Parku Ćirila i Metodija, na čijoj ogradi mu je zborno mesto. Pokazuje na sapatnike koji leže na travi i na klupi. Umesto jastuka, pod glavu su stavili kese sa radnim odelom i ličnim stvarima. Jedan od njih, za kojeg kaže da je iz Banjaluke, budi se, ustaje i polusneno dovikuje: – Šta treba? Nema šta ne znam da uradim.

Drugi mu dobacuju: – Polako, zemo, nisi ti za priču. Odmori još malo.

Vidi se da se poznaju u dušu i da vreme prekraćuju humorom. Duvandžija se raspituje za narodnu kuhinju. Žali se da tri dana ništa nije jeo jer posla nema ni na vidiku.

– Gladni smo. U deset dana ako bude jedna dnevnica – opisuje šta je ono najviše čemu može da se nada u ovoj situaciji.

– Postimo na vodi. Tako nam je i neće biti bolje. Dobra smo videli samo dok je Tito zemljom hodao – u priču se uključuje muškarac koji kaže da je prekodrinac. Kao mnogi „vukovci”, u Beograd je stigao trbuhom za kruhom. Ostali u grupi ne žele da kažu odakle su.

– Kopam kanale. Radim i selidbe, ali danas svi hoće dušu da ti uzmu. Nas trojica smo pet dana šleper sa nameštajem istovarali i dobili smo 3.000 dinara. Leđa su nam pukla. Ali, kad nema ničeg drugog, i na to pristajemo. Muka naterala, borba za goli život – jada se on.

Dobijete li zaštitnu opremu na gradilištu, maske?

– Kako gde. Nosimo naša radnička odela, pocepana. Imamo i maske. Samo njih danas svi traže – naglašava i okreće se prema kolegama.

– Nego, šta ćemo danas jesti? – pita ih i ostaje bez odgovora.

– Manite nas više priče. Vidite da nema posla, a nama creva krče. Nego, napišite vi da nam jeste teško, ali da još možemo da potegnemo.

Komentari5
8d4de
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bba
Hajdete, molim vas! A ovamo vocari ne mogu da nadju berace. Placaju 2000 din. dnevno + hrana + smestaj. I to uz prijavu. Ali ovi nece iz Beograda- ni do Avale. Ko zna kakve su to price
PREDRAG
Posla ima nego ti isti rade samo poslove na kojma mogu da zarade tih 35 do 50 eu za dva ili tri sata. Naravno na prevaru .Na gradilištima se zadržavaju najviše dva dana i onda ih nigde nema čim uzmu dnevnice uz priču kako im hitno treba za "nešto". Bežite od njih.
Sasa
Dnevnica od dvadeset pet evra odgovara mesecnom prilivu od nekih 550 evra. Naravno bez poreza i bez socijalnih dazbina te znatno manje od neto plate istog iznosa. Ukoliko bismo, radi poredjenja, to ipak zanemarili, neto platu od 550 evra nemaju ni mladi lekari niti mladi inzenjeri kao ni mnogi slicni mladi akademci. Mladi lekari, sta vise, na pocetku svojih poslovnih angazmana i specijalizacije najcesce volontiraju, dakle rade besplatno sto je tragedija svoje vrste o kojoj svakako treba pisati
Божа
Чудно да нису отишли на рад у иностранство.
Agrarna Reforma
Sto im drzava ne vrati zemlju da obradjuju, onu koju su ostavili kad su otisli da rade za 'slavnu partiju'? Bilo bi dosta bar za redovnu hranu..., a i sitne decice unaokolo...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja