subota, 26.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 07.08.2020. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

Početkom naredne godine stiže i gas trasom Niš–Dimitrovgrad

Srbija je godinama čekala na početak gradnje 108 kilometara ovog gasovoda, sve dok nije stigla donacija EU vredna 49,6 miliona evra. – Osnovni cilj izgradnje ovog gasovoda je povećanje sigurnosti snabdevanja naše zemlje gasom
(Фо­то З. Анастасијевић)

Taman kada se očekuje da u Srbiju iz Bugarske početkom naredne godine počnu da stižu prve količine ruskog gasa „Turskim tokom”, preko teritorije naše zemlje trebalo bi da počne gradnja još jednog gasovoda. Reč je o deonici gasovoda Niš–Dimitrovgrad u dužini od 108 kilometara na koji se čeka duže od decenije. Razlog je bio novac iz Evropske unije, budući da je predviđeno da od 85 miliona evra, kolika je procenjena vrednost projekta, donacija EU bude 49,6 miliona evra.

Sada kada je novac iz donacije stigao, Srbija može da računa i na ovaj pravac snabdevanja, ali pre svega da širi gasnu mrežu u delovima Srbije gde je do sada nije bilo, što je važno, pre svega, za ekologiju.

Kako je potvrdio i Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”, građevinska dozvola je za ovaj projekat dobijena tako da se naredne godine počinje sa realizacijom i interkonekcije Niš–Dimitrovgrad–Sofija.

Kako se navodi i na sajtu delegacije EU u Srbiji, nakon izgradnje gasovoda „Turski tok”, uloga gasovoda Niš–Sofija se neće smanjiti, već će se izgradnjom postići lak pristup gasu za građane i privredu Bele Palanke, Pirota i Dimitrovgrada – tri grada koja do sada nisu imala pristup gasu.

Osnovni cilj izgradnje ovog gasovoda, koji će povezati postojeće transportne sisteme Srbije i Bugarske, jeste povećanje sigurnosti snabdevanja naše zemlje gasom. Srbija je među retkim zemljama koje imaju samo jednu ulaznu tačku snabdevanja, na granici sa Mađarskom. I nakon izgradnje gasovoda „Turski tok” uloga ovog gasovoda se neće smanjiti: on će omogućiti snabdevanje potrošača u Srbiji gasom iz drugih izvora, postojećih ili izgrađenih u bliskoj budućnosti, navodi se na sajtu delegacije EU u Srbiji.

Projektovani kapacitet od 1,8 milijardi kubika gasa godišnje moći će da zadovolji 80 odsto trenutnih potreba Srbija za gasom. Izgradnjom dodatne kompresorske stanice na teritoriji naše zemlje u budućnosti mogao bi se omogućiti i reverzibilni tok gasa iz Srbije u Bugarsku.

Sve ovo stvorilo bi tehničke preduslove za stvaranje finansijski likvidnog tržišta prirodnim gasom u regionu.

Pitanje svrsishodnosti ulaganja u nove gasne instalacije je opravdano, ali na primeru Srbije i jednostavno za objašnjenje.

Srbija je zemlja sa procentualno najvećim učešćem niskokaloričnog uglja 65 odsto – lignita u proizvodnji električne energije. Neminovno smanjenje učešća uglja u proizvodnji struje u Srbiji i sve veće investicije u obnovljive izvore energije, koji su po svojoj prirodi slabije predvidivi u smislu planiranja proizvodnje, otvaraju pitanje balansiranja proizvodnje električne energije u Srbiji. Upravo tu prirodni gas eventualno može da posluži kao tranziciono gorivo koje daleko manje zagađuje sredinu, a omogućava veliku fleksibilnost u proizvodnji električne energije.

Ako se uzmu u obzir velika i skupa ulaganja u novu opremu za prečišćavanje gasova iz termoelektrana i veliki pad troškova proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, jasno je da dalja ulaganja u proizvodnju električne energije iz uglja nisu opravdana. Osim toga, dalja integracija Srbije u Evropsku uniju zahteva striktnu primenu mera i poštovanje direktiva EU u oblasti zaštite životne sredine. Sve međunarodne finansijske institucije, kao što su Evropska investiciona banka, Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj i Svetska banka, prestale su sa finansiranjem projekata koje koriste ugalj kao gorivo, što drastično umanjuje tržište kapitala koje je spremno da učestvuje u takvim projektima. Podrška Evropske unije energetskom sektoru u Srbiji vredna je više od 830 miliona evra za period od 2000. do danas.

Komentari6
4cdcf
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jovica.G
Stara prica od koje tesko da ce biti neke velike vajde. Ovaj gas koliko se secam treba da dodje iz Azerbejdzana i on je donekle povod rata u Siriji. Medjutim ne znam koliko i ko najvise racuna na taj gas jer je kapacitet busotina nesto mali to govori i sam kapacitet od 1,8 mil kubika dok bi Turski tok trebao da dovede oko 15,50 milijardi kubika. Prosto receno bili bi smo liseni tranzita za razliku od Turskog toka. Ranije je SAD odustala od ovog projekta kao i EU ali izgleda boli Ruski gas.
Jovan
U pitanju je, pretostavljam, gasovod koji će prenositi komprimovani (tecni) skuplji gas iz SAD od Grčkog Terminala Aleksandropolus u Bugarsku, dalje u Srbiju, Severnu Makedoniju, Rumuniju, Mađarsku kao i Ukrajinu. EU i SAD su bil veoma zabrinuti za energetsku sigurnost Balkana (zavisnost od Ruskog prirodnog gasa) pa je EU, najblaze receno, finansirala citav projekat.
Zoran Markovic
I dok stoji prazan i neprikljucen gasovod Nis-Sofija, koji je planiran da bude deo Turskog toka (koji mozda nikada i nece zaziveti), mi pocinjemo da gradimo novi gasovod Nis-Sofija koji ce ici paralelno sa ovim prvim. Moze li neko da pojasni?
Miljan
Угаљ има филтере који га неутралишу. Зар се тај исти угаљ не користи као један од филтера за воду? Ако европска унија нема више залихе угља као пре, већ је принуђена да даје субвенције за скупе електране уместо филтера који 100% спречавају загађење. Притом то загађење од фосилних горива демантује Доналд Трамп као превару индустријску!
Milos iz Borce
Ne verujte u sve sto vam Donald Tramp kaže...
miroslav sarcanski
Sada je avgust, da li znamo da li se gradi deonica kroz Bugarsku i kada ce biti zavrsena? SAD su najavile sankcije izvodjacima radova na Turskom toku, da li to utice na dinamiku radova? Nasa deonica je zavrsena jos prosle godine, za BDP je prijavljeno cak 700 miliona evra. Ipak, jos uvek ne znamo kolika je vrednost projekta, ko je vlasnik deonice kroz Srbiju, ko se i koliko zaduzio i zasto nije bilo koordinacije sa Bugarima? Za sada je ova nasa deonica samo "slepo crevo"!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja