ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 18:15 Đuro Đukić

Politika prolazi kultura opstaje

U Novom Miloševu, u seoskom dvorištu razvilo se kulturno središte čije su se aktivnosti raširile na razne strane sveta. Ovde se neguje srpska tradicija, štampaju se knjige na svetskim jezicima sve sa ciljem da se drugi narodi upoznaju sa našom baštinom
Радован Влаховић (Фото лична архива)

Književnik Radovan Vlahović osnovao je Banatski kulturni centar. Pre petnaest godina u selu Novo Miloševo, u opštini Novi Bečej, s banatske strane reke Tise. BKC je danas mesto koje se u javnosti afirmisalo kao institucija koja iz dana u dan privlači sve veću pažnju. Radovan kaže da je reč o projektu koji je pokrenuo sa svojom porodicom u svom dvorištu kao „kreativnu industriju” koja se bavi umetničkim stvaralaštvom, produkcijom i različitim vidovima delovanja u kulturi. Oni sada imaju razvijenu izdavačku produkciju, redovno izlažu na sajmovima knjiga, organizuju ukupno šest tradicionalnih manifestacija i festivala godišnje nudeći svojim radom jedinstveni koncept kulturološkog delovanja.

Pero Zubac je jednom prilikom na književnoj večeri pričao kako se školovao u Zrenjaninu i da je dobro upoznao ovaj deo Srbije.

– Znam kakav je bio onda i vidim koliko je oronuo i koliko su sela opustela danas. Fabrike su se urušile i sve se u Banatu urušilo. Zahvalan sam Radovanu što ga podiže. Ono što je u prošlosti bila u Jugoslaviji i svetu zrenjaninska privreda, sada je to Banatski kulturni centar iz Novog Miloševa – rekao je pesnik.

Radovan napominje da su svemu prethodili drugi oblici delovanja pa je tako 1985. osnovao Pozorište u prirodi u Krušedolu, Kulturno dvorište 1986. godine u Novom Miloševu. Te godine je u dvorištu Radovanova supruga Silvija na zabatu kuće oslikala mural, a gosti kulturnog dvorišta bili su eminenti umetnici i pesnici. Vremenom su se roditeljima u kulturnoj delatnosti priključili kćerka Senka i sin Nikola, sve do danas kad njihova izdavačka produkcija broji gotovo petsto knjiga. Devedesetih, Vlahović je osnovao i Novi zenit gde su mu uzor bila braća Micić, osnivači Zenitizma, jedinog autentičnog srpskog književnog pravca, koji je priznat u svetu.

– Oni su želeli da našu kulturu afirmišu u Evropi, moja ideja je da takođe naše klasike tamo plasiram tako što će BKC da ih prevodi na strane jezike. Celokupno delo Branka Miljkovića prevedeno je na nemački. Zatim antologija Od A do Š: osam vekova srpske poezije Johana Lavundija, koja sadrži pesme 160 srpskih pesnika, od Svetog Save do danas, uporedo na srpskom i nemačkom jeziku. Na nemački su prevođeni i Dis, Crnjanski, Nenadić, Vlahović, Radulović, Latinović. Na francuski su prevedeni Njegoš, Dis, Jakšić. Brojni su i prevodi na rumunski, mađarski, slovački, engleski, ruski. Da bismo se više zbližili, naše smo pisce prevodili na jezike naroda koji ovde s nama žive – veli Radovan koji je i sam mnogo pisao.

U svom životopisu on ne zaobilazi ni aktivnosti u mladosti pa kaže da je tri godine živeo na Fruškoj gori, bio sluga i napoličar manastira Krušedol.

– Tamo sam naučio da postim, mislim i budem strpljiv – kazuje on.

U impozantnoj izdavačkoj produkciji, sve s namerom da produži nit srpske građanske kulture, u prošlosti utemeljene u Banatu, koja neprekidno odoleva i istrajava, BKC objavi pedesetak knjiga godišnje. Rukopisi za objavljivanje u redakciju stižu od autora iz naše i drugih zemalja, na srpskom i stranim jezicima, podstiču savremene poeziju i prozu, prevodilaštvo sa srpskog i na srpski, neguju istoriografiju Banata, nauku i umetnost, očuvanje kulturnog nasleđa, daju prostor mladim autorima za njihove prve knjige, neguju zavičajno stvaralaštvo. Među prvima su počeli da objavljuju elektronska izdanja knjiga. Ministarstvo kulture Republike Srbije redovno izlaže izdanja BKC-a na stranim jezicima na nacionalnom štandu na sajmovima u inostranstvu poput onih u Frankfurtu i Lajpcigu.

Novomiloševački kulturnjaci su organizovali više od osam stotina različitih programa. Od izložbi slika u parkovima gde je svako drvo „dobilo” jednu sliku i performansa po dvorištima u osamdesetim godinama prošlog veka, do međunarodnog Festivala ilustracije knjige i Evropskog fejsbuk pesničkog festivala u ovom veku.

Radovan je utemeljio i danas organizuje Dane Teodora Pavlovića (1804–1854) koji je obeležio jedno vreme srpske kulture. Rođen i sahranjen u Novom Miloševu, on je bio prvi sekretar Matice srpske, njen obnovitelj nakon zabrane rada, osnivač prve galerije i muzejske zbirke u Srba, urednik Letopisa, izdavač i urednik više srpskih listova i novina. Smatra se utemeljivačem srpske žurnalistike.

BKC posebno neguje ediciju u kojoj objavljuje istoriografske studije o bogatoj prošlosti Banata, u kojoj se posebno ističe kapitalno troknjižje Srbi u Banatu. Važno je pomenuti i jedanaest knjiga o srpskim dobrovoljcima u Velikom ratu autora istoričara dr Milana Micića, najpriznatijeg našeg istraživača ove oblasti. Radovan je za zasluge u afirmaciji SPC dobio pet gramata od četiri vladike. Godinama peva u crkvenom horu, što je porodična tradicija jer je tu nastupao i njegov otac.

–Politika prolazi, kultura opstaje – naglašava Radovan i dodaje da granice ne smetaju kulturi. Kaže da je ona izuzetna prilika da se povežu prostori gde žive različiti narodi ali i gde god žive Srbi, pa nastavlja da zatvorenost nije dobra. Promovišući našu kulturu prošao je razne krajeve u Zapadnoj Evropi, predstavljao svoja izdanja u Nemačkoj, Švajcarskoj, Slovačkoj, Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj, boravio u Sloveniji, u Hrvatskoj. Gostovao je nekoliko puta u Republici Srpskoj, učestvovao na književnim večerima u manastiru Dečani i na Bogosloviji u Prizrenu.

– BKC je čvrsto u vezi sa našom nacionalnom tradicijom i kroz izdavaštvo na jezike evropskih naroda pred tamošnjim čitaocima afirmiše našu kulturu i daje doprinos da se vrati na mesto koje joj stvarno pripada. A Srbiji u evropskoj kulturi i u svetskoj baštini pripada visoko mesto – zaključuje Vlahović.

Komentari0
ecce3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja