petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
KONZILIJUM

Srce propada i kada ne boli

U trenutku kada osetimo prve simptome problema sa aortnim zaliskom, već postoji određeni stepen oštećenja srčanog mišića, pa se javljaju nedostatak vazduha i zamaranje pri naporu, povremeni gubici svesti i bolovi u grudima
(Фото Пиксабеј)

Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u Srbiji, a problem sa kojima se ovi pacijenti susreću je u vezi sa takozvanim aortnim zaliskom. Reč je o trolisnoj vezivno-tkivnoj strukturi koja se nalazi između leve komore srca i aorte, najvećeg krvnog suda. On se otvara u fazi izbacivanja krvi iz srca, a zatvara tokom opuštanja srčanog mišića i funkcioniše kao ventil koji omogućava jednosmeran tok krvi kroz aortu. Dva osnovna i najčešća oboljenja aortnog zaliska su njegovo suženje ili stenoza, odnosno popuštanje ili aortna insuficijencija.

Dr Ivan Stojanović (Foto: lična arhiva)

Kako naglašava profesor dr Ivan Stojanović, kardiohirurg i načelnik Centra za minimalno invazivnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uzrok aortne stenoze je degeneracija listića aortnog zaliska. Oni postaju kruti i slabije se otvaraju što dovodi do suženja zaliska odnosno njegove stenoze. Srce je primorano da „pumpa” intenzivnije kako bi obezbedilo dovoljnu prokrvljenost tkiva i organa, tako da se aortna stenoza generalno klinički dobro podnosi u ranim fazama bolesti. Nažalost tokom ovog asimptomatskog perioda srce se troši i postepeno propada. U trenutku kada se jave prvi simptomi bolesti već postoji određeni stepen oštećenja srčanog mišića. Nedostatak vazduha i zamaranje pri naporu, povremeni gubici svesti i bolovi u grudima su glavni pokazatelji kod bolesnika sa aortnom stenozom. Od trenutka njihove pojave, bolest ima progresivan tok koji vodi krajnje nepovoljnom ishodu ukoliko se ne operiše.

– Aortna insuficijencija je posledica popuštanja zaliska, koji se ne zatvara kompletno tako da se deo krvi iz aorte vraća nazad u srce. Nastaje izolovano ili u sklopu proširenja aorte. Ova mana, prolazi kroz nešto duži asimptomatski period. Ubrzano zamaranje i nedostatak vazduha su glavni simptomi. Novonastala akutna aortna insuficijencija praćena visokom temperaturom je najverovatnije uzrokovana infekcijom zaliska odnosno bakterijskim endokarditisom i predstavlja hitno stanje u kardiohirurgiji. Redovni lekarski pregledi najbolji su način ranog otkrivanja ove bolesti – naglasio je dr Stojanović.

Operacija je jedino rešenje kod bolesti aortnog zaliska. Naš sagovornik pojašnjava da je reč o čisto mehaničkom problemu kod koga lekovi imaju ograničen efekat ublažavanja simptoma, ali da oni ne mogu bitno usporiti tok bolesti. Hirurška intervencija i interventna procedura zamene zaliska (TAVI) jedine su opcije u lečenju ove bolesti.

– Kod aortne stenoze radi se zamena zaliska mehaničkom ili biološkom protezom. Mehanički zalistak ima neograničenu trajnost ali zahteva doživotnu terapiju protiv zgrušavanja krvi. Biološki zalisci su izrađeni od svinjskog ili goveđeg tkiva, imaju manju trajnost i ne zahtevaju primenu antikoalgulantnih lekova te se generalno primenjuju kod bolesnika starijih od 65 godina. Kod pacijenata sa aortnom insuficijencijom moguće je obaviti rekonstrukciju odnosno popravku zaliska što je svakako najbolja opcija. Bez obzira na vrstu intervencije, bolesnici sa operisanim zaliscima moraju primati antibiotsku zaštitu od infekcije, posebno nakon zubarskih intervencija – kaže dr Stojanović.

On napominje da je aortni zalistak zbog anatomije srca lakše dostupan hirurgu pa nema potrebe koristiti endoskopski pristup. Malim rezovima od oko šest centimetara kroz gornji deo grudne kosti ili drugi desni međurebarni prostor može se pouzdano izvesti hirurgija aortnog zaliska direktnim pristupom. Kakve su prednosti ovakvog minimalno-invazivnog pristupa?

– Pored estetskog efekta malog ožiljka, pacijenti se brže i lakše oporavljaju nakon ovakve intervencije i rano vraćaju svakodnevnim aktivnostima. Možete zamisliti koliki su ekonomski efekti za bolesnika i društvo kad se vratite na posao samo nekoliko nedelja nakon operacije na srcu. Ove procedure su tehnički zahtevne i zahtevaju kardiohirurško iskustvo. Operacija se izvodi u suženom prostoru pa je instrumentarijum nešto drugačiji. Takođe koristimo savremene veštačke valvule koje su prilagođene ugradnji kroz male rezove. Danas je evidentno da minimalno invazivni pristup potiskuje standardne kardiohirurške intervencije, tako da se mi trudimo da naše mlađe kolege ranim i paralelnim uvođenjem u minimalno invazivnu kardiohirurgiju što pre osposobimo za samostalni rad – naglašava naš sagovornik, koji je 2011. godine uradio prvu endoskopsku operaciju srca u Srbiji.

TAVI intervencija je jedan vid lečenja aortne mane. To je interventna procedura kojom se preko preponske arterije u srce uvodi sistem katetera kojima se oboleli aortni zalistak zameni. Danas je široko rasprostranjena u razvijenim medicinskim sistemima i uglavnom se koristi za zamenu zaliska kod starijih i visoko rizičnih bolesnika.

– U praksi to izgleda ovako. Zamislite pacijenta od 85 godina sa pridruženim bolestima koji je osuđen na još nekoliko meseci života zato što ne može da izdrži hiruršku intervenciju. TAVI procedurom mu se u kataterizacionoj ili hibridnoj hirurškoj sali, bez operacije zalistak zameni za nekih 45 minuta. TAVI intervencija je do sada izvođena u više navrata u Srbiji. Na Institutu „Dedinje” imali smo jednu veću seriju bolesnika u poslednje dve godine i jako smo zadovoljni rezultatima. To jeste skupa procedura, ali moramo našim najstarijim sugrađanima i visokorizičnim pacijentima da pomognemo na ovaj način – zaključio je dr Stojanović.

Komеntari1
b29b6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Inop
Hvala doktoru! Hvala Vam na Vašem trudu da spašavate naše živote. Da, to je Vaš posao, ali samo jedan spašen život je više od bilo čega napisanog. Pišem ovo jer sam još uvek živ, jer mi je Vaš kolega dr. Aleksandar Saša Lazarević pre deset godina u akutnom infarktu "čačkao" po srcu i otpušio začepljenja... i osposobio me za dalji život. I na moju sreću, još sam živ... hvala svim zdravstvenim radnicima!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja