četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 21:21 Dragana Jokić-Stamenković

Studenti traže manje školarine za narednu godinu

Akademci koji su pokrenuli onlajn peticiju sa ovim zahtevom, navode da je pandemija otežala studiranje i da će zbog teške ekonomske situacije problem da plate studije imati i roditelji i studenti koji se sami izdržavaju
(Фото Танјуг)

Studenti beogradskog, kragujevačkog i novosadskog univerziteta pokrenuli su onlajn peticiju kojom traže umanjenje školarina za 30 odsto u narednoj akademskoj godini, a uz njih su stali i akademci sa niškog univerziteta. Za dan i po skupili su više od 1.400 potpisa, a kako navodi jedan od organizatora akcije Nikola Arsenić, redovan student Pravnog fakulteta u Beogradu, cilj je da objedine 10.000 potpisa. Peticiju će onda proslediti Mladenu Šarčeviću, ministru prosvete, svim rektorima i simbolično je uručiti predsednici Konferencije univerziteta Srbije prof. dr Ivanki Popović, rektorki Univerziteta u Beogradu.

Kao razlog za smanjenje cene studija akademci navode činjenicu da je pandemija otežala studiranje i da će, usled teže ekonomske situacije, probleme sa finansiranjem imati studenti koje izdržavaju roditelji, kao i oni koji su sami plaćali školarinu, najčešće radeći u ugostiteljskom sektoru.

– Ne tražimo nikakvu milostinju, već da se ustanovi fer i poštena cena studiranja, između ostalog i zato što u drugom semestru fakulteti nisu pružali kvalitet studija kakav je bio planiran i plaćen. Nesporno je da je to posledica pandemije, ali imamo i činjenice da fakulteti u toku prolećnog semestra nisu radili, pa su im troškovi u tom periodu bili minimalni, onlajn predavanja bila su sprovedena samo na nekim visokoškolskim ustanovama, dok je većina akademaca ostala uskraćena i za to. Takođe, mnogi resursi čije korišćenje ulazi u cenu školarina nisu mogli da se koriste. Studenti su u prethodnoj godini plaćali nešto što nisu dobili i upravo zato su mnogi svetski univerziteti obezbedili umanjenje školarina. Svetsko istraživanje iz maja pokazuje da je to učinilo 85 univerziteta, a broj je sada uvećan – naglašava Arsenić i dodaje da polovina inicijatora pripada budžetskim studentima i solidariše se sa kolegama.

Prikupljanje potpisa organizovano je u okviru tima „Kreni – promeni”, uz podršku Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, sa kojim već razmatraju mogućnosti pokretanja masovnih tužbi ukoliko im zahtev ne bude uslišen, prema ugledu na američkog studenta koji je zbog iste stvari već tužio Jejl univerzitet u državi Konektikat. Druga mogućnost, navodi Arsenić, su organizovani protesti akademaca.

Ukoliko studentska peticija preraste u zvaničan zahtev konačnu odluku o njemu doneće svaki fakultet pojedinačno, naglašava prof. dr Petar Bulat, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu. Dodaje da razume tešku finansijsku situaciju u kojoj su mnogi akademci, ali navodi da njihov zahtev nije utemeljen na realnim činjenicama, naročito zbog toga što se zamerke odnose na akademsku godinu za nama, a nižu školarinu traže u predstojećoj.

– Verujem da bi i druge peticije sa sličnim, popularnim zahtevima, prikupile ogroman broj potpisnika. Zamislite, broj potpisnika da hleb bude besplatan za sve građane jer su pogođeni pandemijom. Prema najavama političara ne očekuje se da će Srbija biti zahvaćena ozbiljnom ekonomskom krizom te je zahtev za umanjenje školarina u ovom trenutku preuranjen. A ukoliko pandemija dovede do ekonomske krize razmotriće se i ta mogućnost. Naši fakulteti imali bi ozbiljne finansijske probleme ukoliko bi se školarine smanjile jer ih poslednjih godina uglavnom nisu znatnije povećavali. Napominjem da su u minulih deset godina poskupeli struja, voda, energenti i komunalne usluge a da pri tom veliki broj fakulteta u tom periodu nije podizao cenu školovanja – kaže Bulat.

Prorektor na najvećem univerzitetu u zemlji naglašava da su samofinansirajuće studije, u stvari, sufinansirajuće jer ne pokrivaju ni deo troškova. Prosečna cena studija na UB-u je između 80.000 i 100.000 dinara, sa izuzetkom softverskog inženjerstva koje je oko 180.000, što je daleko manje od iznosa koji se za takvo obrazovanje plaća u inostranstvu. Tvrdnju potkrepljuje i primerom da samofinansirajući studenti na Mašinskom fakultetu plaćaju školarinu oko 70.000 dinara i da je to dosta ispod ekonomske cene studija i približno košta kao savladavanje vozačkog ispita. Dodaje i da su gotovo svi vidovi neuniverzitetskog obrazovanja, koje uglavnom ne nude doktori nauka, mnogo skuplji. Kao primer navodi cenu mesečnog kursa engleskog jezika koja u cenjenijim ustanovama staje oko 8.400 dinara, što prevedeno na deset „akademskih” meseci košta koliko i prosečno studiranje u Srbiji.

– Pri poređenju ovih iznosa treba imati u vidu da na kursu dobijate znanje iz samo jednog predmeta. Iz ovog podatka proizilazi da bi realna cena za prosečnih sedam predmeta na kojima student stekne znanje u toku jedne školske godine na fakultetu bila gotovo 600.000 dinara – naglašava Bulat, koji je i profesor na Medicinskom fakultetu.

Novosadski studenti su 16. aprila samostalno pokrenuli peticiju za umanjenje školarine od 50 odsto i za nju do juče po podne prikupili blizu 3.300 potpisa.

Komentari4
602b3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Bivši student
Rešenje je besplatno školstvo.
bane
Nepotpun zahtev bez da se traži i ocena više.
Goranko Ilić
Školovanje na državnim univerzitetima mora biti besplatno. Prodekan mora tražiti novac od Vlade, a ne od studenata.
Julijan
Potpuno nerealni zahtevi. "Teška ekonomska situacija" isto tako teška je i za fakultete i za sve zaposlene na njima. Kao što neko već reče, ovo je lov u mutnom.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja