subota, 19.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 21:33 Katarina Đorđević

Trećina majki ima manje prihode tokom epidemije

Tri od četiri mame procenjuju da se dete dobro snalazi u učenju na daljinu, pokazuje istraživanje o uticaju pandemije kovida 19 na porodice sa decom u Srbiji, koje je sproveo Unicef
Током пандемије породице су више времена проводиле заједно (Фото Танјуг)

Polovini domaćinstava sa decom smanjeni su prihodi tokom pandemije virusa korona, a roditelji su u novonastaloj ekonomskoj situaciji pokušavali da uštede pre svega na igračkama i knjigama za decu, grejanju stana, hrani i struji. Osim toga, svako četvrto domaćinstvo sa decom imalo je neplanirane troškove uzrokovane „ korona krizom”, a više od polovine porodica koje žive u prostoru koji nije u njihovom vlasništvu, teže je izmirivala troškove kirije ili kredita nego pre epidemije.

Novonastala situacija uticala je na radni status svake treće majke u našoj zemlji: na plaćeno odsustvo otišlo je osam odsto njih, na neplaćeno tri procenta, šest odsto imalo je skraćeno radno vreme, na prinudni odmor poslato je četiri procenta, a posao je izgubilo tri odsto majki. Osim toga, trećini majki bili su smanjeni prihodi.

Ovo su samo neki od najznačajnijih rezultata istraživanja o uticaju pandemije kovida 19 na porodice sa decom u Srbiji, koje je sprovela kancelarija Unicefa u našoj zemlji, u periodu od 21. do 28. aprila, na reprezentativnom uzorku od 1.823 domaćinstva. Na anketu su odgovarale majke, odnosno staratelji dece uzrasta do 17 godina, a kako je u pitanju longitudinalna studija, ista domaćinstva biće intervjuisana u tri različita vremenska preseka. Prvi deo istraživanja sproveden je u aprilu, drugi u junu, a treći je planiran za avgust. Ovo istraživanje predstavlja sastavni deo praćenja socio-ekonomskih efekata pandemije, a jedan od osnovnih ciljeva jeste poređenje negativnih efekata pandemije na decu različite starosne dobi.

Istražujući materijalni status porodica sa decom u Srbiji, došlo se do zaključka da svaka deseta ne može da priušti obrok sa mesom, ribom ili njegovu vegetarijansku zamenu, polovina domaćinstava ne bi mogla da plati neočekivani trošak od 13.900 dinara, a trećina domaćinstava navodi da u mesecu koji je prethodio pandemiji virusa korona nije bila u mogućnosti da plati račune na vreme zbog finansijskih poteškoća. Kada je u Srbiji proglašeno vanredno stanje, više od polovine domaćinstava imalo je poteškoće da izmiri troškove za kredit ili kiriju nego pre ove pandemije.  U nešto većem riziku od materijalne oskudice našla su se domaćinstva iz južne i istočne Srbije, porodice iz ruralnih sredina i one u kojima su majka, odnosno staratelj deteta nezaposleni.

Bilansirajući pozitivne strane pandemije korone, autori ovog istraživanja došli su do zaključka da je više od polovine majki češće učestvovalo u zajedničkim aktivnostima sa decom, više vremena provodilo sa njima, osluškivalo potrebe članova porodice i pokušavalo da odgovori na njih. Međutim, trećina majki izjavila je da im roditeljstvo teže pada tokom pandemije. Svaka peta majka primetila je pogoršanje mentalnog stanja, a isti procenat njih žali se na pogoršanje fizičkog zdravlja. Oko četiri odsto majki prijavljuje potrebu za psihološkim savetovanjem, a trećina izjavljuje da je imala problem da dođe do te usluge.

Kako je pandemija kovida 19 uticala na decu? Rezultati ove studije ukazuju da je svako četvrto dete predškolskog uzrasta imalo potrebu za zdravstvenim uslugama tokom pandemije, a otprilike trećina te dece nije uspela da ih ostvari. Deca su najčešće bila uskraćena za specijalističke preglede, a potom i druge vrste pregleda u domu zdravlja, uključujući vakcinaciju. Ove usluge najčešće su izostajale jer lekari nisu bili dostupni, a ređe zbog toga što su roditelji oklevali da odvedu dete u zdravstvenu ustanovu. Nemogućnost pristupa potrebnim zdravstvenim uslugama češće je registrovana kod dece predškolskog uzrasta, kao i kod dece iz Beograda. Oko sedam odsto mališana koji su korisnici usluga socijalne zaštite imalo je problem u njihovoj realizaciji tokom vanrednog stanja – najčešće nisu mogli da viđaju drugog roditelja nakon razvoda. Na pitanje koliko vremena su provodili u igri sa detetom, najveći broj roditelja odgovara više od tri sata. Međutim, skoro polovina majki dece do šest godina nije koristila nijedan obrazovni digitalni sadržaj dostupan preko interneta, poput onlajn pozorišnih predstava, knjiga, virtuelnih tura po muzejima...

Analizirajući efekte pandemije na život dece od sedam do 12 godina, Unicefovi istraživači konstatuju da su đaci nižih razreda osnovne škole provodili 4,1 sat dnevno u obrazovnim aktivnostima – u proseku su 2,5 časova provodila u praćenju školskog programa koji je bio emitovan preko televizije, 1,9 sati u digitalnim učionicama i 2,4 sata radeći domaće zadatke. Roditelji su prosečno provodili oko dva sata dnevno sa detetom radi podrške u učenju. Tri od četiri majke procenjuju da se dete dobro snalazi u učenju na daljinu ili da uživa u tome, dok četvrtina smatra da im onlajn nastava ne odgovara ili im stvara stres. Od usluga socijalne zaštite koje deca nižih razreda osnovne škole nisu ostvarila, pre svega se spominje izostanak ličnog pratioca i nemogućnost pohađanja dnevnog boravka za decu sa hendikepom.  Istraživanje svedoči da je svakom petom detetu uzrasta od 7 do 12 godina bila potrebna zdravstvena usluga, a svako treće dete nije uspelo da je dobije, pre svega zato što zdravstvena ustanova nije pružala tu uslugu. Gotovo sva deca ove starosne dobi pratila su onlajn nastavu i u proseku četiri sata dnevno provela u obrazovnim aktivnostima.

Komentari0
87821
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja