četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 11.08.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Nestašica meda preti Srbiji

Proizvodnja zbog lošeg vremena pala na najniže grane, što bi moglo da poveća uvoz, ali i cene na domaćem tržištu, kažu u SPOS-u
(Фото А. Васиљевић)

U Srbiji se godišnje proizvede od 6.000 tona pa čak i do 12.000 tona meda, ali ova 2020. biće loša, gotovo nezapamćena za domaće pčelare. Tek u aprilu naredne godine pouzdano će se znati koliki je pad zabeležen u pčelarstvu. U Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) okvirno procenjuju da će meda biti manje za 80 odsto u odnosu na prosek, a da proizvodnja neće preći 2.000 tona.

Kako su rekli za „Politiku”, ovo praktično znači da je Srbija „na ivici nestašice meda”, što bi moglo da prouzrokuje rast uvoza, ali i cena na domaćem tržištu. U nekim gradovima med je već poskupeo za 100 do 200 dinara.

– Porasla je cena meda na veliko, a u dobrom delu Srbije i u maloprodaji. To su uglavnom zalihe iz 2019. Cena je solidna, ali nažalost meda ove godine nema dovoljno – izjavio je za naš list predsednik SPOS-a Rodoljub Živadinović.

Razlog za pad proizvodnje su loše vremenske prilike koje su nas zadesile u toku cvetanja bagrema. Bagrem je pao na niske grane, ima ga malo i bilo ga je samo u nekim delovima zemlje. U većem delu Srbije ga gotovo uopšte nije bilo. Taj med, toliko koliko ga bude bilo na tržištu, uglavnom će biti izvezen.

Kaže da je suncokretova paša takođe podbacila i da u proseku neće preći od pet do sedam kilograma po košnici. Kada je reč o livadskoj paši, ne pamti se lošija godina dok je, dodaje, prošla bila verovatno najbolja u istoriji. Ove godine je jedino lipovog meda bilo u pristojnim količinama. Ali ni njega nema dovoljno. U dobrim godinama bude ga svega oko 300, tona što je, kaže, ništa za Srbiju.

– Situacija je katastrofalna. Ljudima pčele gladuju, ko nije hranio ostaće bez pčela. Mnogi nemaju novca. Svega ima na terenu – istakao je Živadinović.

On kaže da o domaćoj potrošnji meda praktično možemo samo da nagađamo. Do tog podatka dolazi se kada od ukupne proizvodnje oduzmemo izvoz. Ako izvezemo od 2.000 do 3.000 tona, a proizvedemo prosečno od 6.000 do 8.000 tona, prosečna potrošnja je upravo od 3.000 do 4.000 tona.

– Mislim da ćemo biti na granici da bude nestašice. Jeste da ima nekih zaliha od prošle godine, ali nisu velike. Ne možemo tačno da znamo koliko je meda kod pčelara u ovom trenutku – kaže naš sagovornik i dodaje da su nedavno pozvani oni pčelari koji imaju šumskog ili livadskog meda od prošle godine da se prijave, ali se vrlo mali broj njih javio. On ističe da postoji problem i zbog pandemije koja je smanjila potrošnju gotovo svih proizvoda.

– Sve se prodaje slabije pa će se i med prodavati manje, kao i svaka druga hrana. Teško je dati procenu da li će ga biti dovoljno ili ne jer nemamo egzaktne podatke – kaže predsednik SPOS-a. Sve što bude moglo da se izveze i što kupci traže otići će na strana tržišta jer je stanje slično, recimo, u Mađarskoj, koja je veliki izvoznik, a koja je imala najgoru sezonu bagremove paše u poslednjih 50 godina. Prema njihovim zvaničnim izveštajima, bagremovog meda uopšte nemaju.

Na pitanje da li će ovakva situacija podstaći uvoznike, on kaže da su „oni počeli da uvoze med i kada ga je bilo dovoljno”. Zbog pada prinosa može se očekivati i rast falsifikata na tržištu, protiv čega moramo da se borimo.

– Njima razlog za uvoz nije nestašica nego profit – naglašava Živadinović. Svakako smatra da domaći med i posle rasta cena, ukoliko ga bude, neće prelaziti od 800 do 1.000 dinara za kilogram. To će zavisiti od ponude i tražnje.

Živadinović je ranije rekao za Tanjug da je zahvaljujući pogonu „Naš med” u Rači, u koji je uloženo milion evra, sada i pčelarima jasno da se može minimalizovati zarada firmi za pakovanje meda. Pčelari će med pogonu „Naš med” moći da prijavljuju tokom cele godine, a puna cena biće im isplaćivana pre nego što med izađe iz njihovih magacina.

Istakao je da naš med na tržište stiže bez posrednika, a da će kupci u Srbiji, kada uskoro med bude počeo da se puni u specijalne tegle, konačno imati punu kontrolu i uvid u to šta kupuju. Onaj ko želi da kupuje šećerne mešavine, moći će da ih kupi u trgovini za 290 dinara, što je jedna od trenutnih cena u Aleksincu.

Zapitao je kako je takva cena moguća kada je otkupna cena bagremovog meda trenutno 4,67 evra. Rekao je i da će med iz pogona „Naš med” do potrošača stizati u teglama koje se proizvode na granici Hrvatske i Slovenije, u hrvatskom Humu na Sutli, jer „jednostavno nema ko da napravi tegle u Srbiji”.

Komentari10
e4384
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Budimir
Ne samo meda vec i voca , Neuki poljoprivrednici i vocari prskaju pesticidima u ogromnim kolicinama , i to onim "jevtinijim" - naravno otrovnijim hemikalijama , poljoprivredne apoteke prodaju i one odavno zabranjene . Nema pcela nema voca !
marta maric
Slovencima i Hrvatima s e isplati praviti tegle, a mi tegle uvozimo, pored fabrike u Paracinu, eeeejjjjj!!!!! Strasno!!!
Vladimir
Ma nema zime za nase vredne pcele i pcelare kuvace se serbet u vecim serpama . Ozna sve dozna a karma naplati.
Igac
Srpska fabrika stakla Paracin pravi tegle sasvim pristojnog izgleda, a Vi pcelari vise povedite racuna o onome sto u tegle stavljate. Ako je med nas a tegla nije dzaba posao!
dusan1
Žao mi je što je med postao 'gorak' . Ne toliko za proizvođače i trgovce nego za opšti utisak o toj namirnici koja bi trebalo da bude lek ! Ako smo došli do toga da treba da se pitaju laboratorije i advokati o kvalitetu hrane onda bolje da 'dignemo ruke' od života po Beogradu i drugim metropolama i vratimo se na selo i svko sam proizvodi ono čime se hrani !

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja