petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 12.08.2020. u 14:00

Dobar rod pšenice i suncokreta - kukuruza i za izvoz 3,5 miliona tona

(Фото А. Васиљевић)

Ovo je dobra godina za poljoprivredu, biće dobar rod kod svih ratarskih kultura, i kod svih ćemo imati viškove za izvoz, a svi koji su dali maksimum nemaju razloga da se žale, rekao je danas u izjavi za Tanjug Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”.

Žetva ranih hibrida suncokreta počela ovih dana u Južnom Banatu a očekivani prinosi između 3 i 3,2 tone po hektaru.

„Suncokret je na oko 220.000 hektara, što je dovoljno za naše prerađivače i standardno da izvezemo nešto preko 100.000 tona. Cenu suncokreta kod nas pre svega određuje ponuda i tražnja na međunarodnom tržištu. Za proizvođače dobro da postoji konkurencija jer su pored uljara tu i izvoznici”, rekao je on.

Uljare znaju da ne smeju dozvoliti da ostanu bez sirovina, i tradicionalno podignu cenu za dinar do dva po kilogramu, iznad izvozne cene, pa je tek ono što ostane posle njihovih kupovina predmet izvoza.

„Ako bi sada na osnovu svetske cene formirali cenu na domaćem tržištu, ona bi sa porezom za proizvođače trebala da se kreće između 32 i 35 dinara po kilogramu”, smatra Saković.

Za kukuruz ovo je godine skoro idealnih vremenskih prilika pa Saković očekuje da rod kukuruza bude veći od 10 do 20 posto u odnosu na prethodnu godinu.

„Treba očekivati 8,8 tona po hektaru, ili preko devet tona - to će biti apsolutni rekord za Srbiju”, kaže on.

Srbija ima gotovo milion hektara pod kukuruzom a rod će biti preko osam miliona tona pa se može očekivati izvoz od 3,5 miliona tona.

Saković je ocenio da je godina i za pšenicu bilja bolja od očekivanja posebno po pitanju kvaliteta.

„Niko ne bi trebalo da bude razočaran. Cene nisu bile loše, kretale su se između 18 i 19 dinara po kilogramu, a poljoprivrednici su očekivali kao i uvek nešto više”, kaže on.

Prosečan prinos pšenice bio je preko 4,5 tona po hektaru, što će sa prelaznim zalihama omogućiti ne samo da se zadovolje domaće potrebe nego i da se realno od 1,5 miliona tona izveze 1,3 miliona tona.

Komentari9
e94fa
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nikola
Nemojmo jesti gmo hranu
Cuka
Nije ovo dobra godina za poljoprivrednika, nego za lopovsku drzavu.
mr
@fefefg, А ти си неки много способан дечак. За твоју информацију треба да знаш да је велики број пољопривредника способно за више заната. Велики број њих је и са факултетима. Велики број њих ради по 2 посла. А као врло способан видим да си се опуштено навукао на фразу спаљивања остатака, а из авиона се види да немаш појма о чему причаш. Није свако спаљивање ни штетно ни забрањено, али ти о томе појам немаш, као што немаш појма ни о субвенцијама ни смислу истих.
fefefg
Ево их српски сељаци се јављају да поново кукају и запомажу и ређају фразе. Зашто се онда бавите земљрадњом? А да, не знате ништа друго. А и то што радите очито радите на своју и туђу штету. Него да вас питам, када ће да почне спаљивање? Мислим, пошто толико нема смисла и не исплати се обрађивати земљу, зашто онда спаљујете и силујете природу и сав нормалан свет? Баталите кад нисте за то. Па ви спалите пола Војводине која са паузама гори од 20. августа до 1. децембра. И хоћете субвенције?
Prikaži još odgovora
Petko Rojs Visnjica
Citam nedavno u nasoj Hrvatskoj stampi da je nasa psenica u Hrvatskoj veoma loseg kvaliteta te moramo uvoziti kvalitetnu psenicu da bi nasi pekari mogli da proizvode kvalitetan kruh. Mozda je vreme da se malo ponizimo i pocnemo da ucimo od Srbije!? Lijep Pozdrav iz Suncanog Zagreba!
Borivoje m
Protein izmedju 12 i 13, Hektolitar preko 82 , a po tebi zito je loseg kvaliteta? Znas li uopste sta je hektolitar i protein u psenici? Za tvoju (Namerno ne Vasu) informaciju prosle godine retko ko je imao hektolitar preko 78!
Nemanja
Petko, i u Srbiji je kvalitet zita katastrofalan. Samo u medijima cvetaju ruze. Ako imate priliku da se provozate Vojvodinom videcete da zita prakticno i nema. Zbog lose cene vec 10ak godina zito seje samo ko mora zbog plodoreda.
Stevan
Mi bogati farmeri znamo sta je Suncokret i Jecam svake godine cena sve veca

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja