ponedeljak, 21.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 12.08.2020. u 15:42

Ponuda na „Kvantašu” raznovrsna, prodaja „onako”

(Фото Д. Јевремовић)

Na Kvantaškoj pijaci Novi Beograd, gde se na otvorenom prostoru prodaje voće i povrće, ponuda je raznovrsna, ali prodaja, prema rečima prodavaca, ide lošije nego prethodnih godina.

Tomislav Ivković, koji na toj pijaci prodaje već desetak godina, kaže da je kupaca sve manje, a kao razlog za to navodi to što se mnogi od njih snabdevaju direktno kod proizvođača, prenosi Tanjug.

Trenutno prodaje lubenice, jer im je sezona i to po ceni od 30 dinara, ali kako kaže, u zavisnosti od kvaliteta cena se kreće od 22 do 30 dinara po kilogramu.

Ivković ponavlja da je kupaca manje, ali da su oni koji pazare uglavnom zadovoljni kvalitetom robe, mada se, kaže, ne može svima ugoditi.

Da je prodaja opala saglasan je i Dragan Bojanović, poljoprivredni proizvođač iz Ivanjice.

„Pala je mnogo, i previše. Kakva je prodaja bila pre 15 godina, to se nikad neće vratiti”, rekao je on i dodao da je prodaja na kvantašu slaba zbog konkurencije, odnosno drugih veleprodaja, ali i velikih marketa.

Bojanović kaže da je problem i to što izloženu robu ne mogu da prodaju na dnevnom nivou, zbog čega ona više nije prve klase, a kupci traže kvalitetno i sveže voće i povrće.

„Ako prođe jedan dan robi, drugi dan ona ide u drugu klasu, a treći u treću... i nema prodaje. Pogotovo ova dva, tri meseca, kada je toplo vreme, roba nam brzo propada, jer kupac samo gleda šta je novo i danas ubrano, a ne možemo da uspemo sve da prodamo za jedan dan”, rekao je Bojanović.

On prvenstveno prodaje krompir čija je cena, kako kaže, najjniža u poslednjih nekoliko godina i kreće se od 25 do 35 dinara.

„Džab džabe, nikom se ne isplati, a narod mnogo ulaže i uzima kredite za poljoprivredu i tu mnogo gube. Kamate rastu, a robi opada cena”, rekao je on i dodao da se na dnevnom nivou baci dosta robe, jer nisu uspeli da je prodaju.

„Što danas propadne, mora da se baci, a ostatak da se prebere i proda, ako može da se proda”, rekao je Bojanović.

Zoran Mijatović iz Uba kaže da robe ima i viška, ali da je prodaja „nikakva”.

„Prvenstveno nas je upropastio uvoz, višak robe iz Albanije i Makedonije, to nas upropasti”, rekao je Mijatović koji prodaje papriku, paradajz, krastavac, tikvice...

Naveo je da se sada cena paprike, u zavisnosti od kvaliteta, kreće od 20 do 40, 50 dinara, a da je, kada je otvorena kvantaška pijaca, papriku prodavao za više od 100 dinara.

Mijatović je rekao da je ova godina bila katastrofalna za proizvodnju bilo čega navodeći da je ranijih godina u svom plasteniku ubirao po 30 kartonskih kutija od banana, a da sada nabere samo po tri, četiri.

„Šta je sve uzrok ovoga, da li je korona da l' nije... ali stojim iza toga da nas je prvenstveno uvoz upropastio. Ovako za seljaka nema oporavka, ovu godinu do jeseni neko će izgurati, neko i neće, a tek za sledeću neće imati da uloži niko”, dodao je Mijatović.

Komentari4
59320
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Matić
Ako u svetu postoji kvantna fizika, kvantna medicina, zašto kod nas ne može da se zove kvantna pijaca?
bambi
Ivane, kakvi realni troskovi seljaka? Pa drzava seljaku plati to zito tek za tri cetiri godine novcem kojim seljak ne moze ni gorivo da kupi za mehanizaciju. Kada kupuje djubrivo npr. drzava odmah trazi uplatu. Drugim recima, postojecim modalitetom je poljoprivreda sistematski unistena zauvek. Ne uvozi drzava vec uvoznik koji je registrovan od strane drzave ako drzava da da se registruje tj. kad uslovi. Drzava regulise i izvoz. Sto je drzava nasim seljacima zabranila izvoz za mnogo vece novce?
b
Zbog cega drzava strogo limitira npr. otkupnu cenu zita tj. cenu preko koje poljoprivrednik moze da proda zito, a recimo nakupce i preprodavce na pijaci ne limitira ni sa cim tj. mogu da prodaju robu po ceni po kojoj hoce? Zasto i cene na pijaci drzava nije limitirala? Osim toga, zasto je drzava uvozila hranu iz inostranstva ako nas seljak proizvodi?
Иван
Питање је на месту. Мада се може гледати из више углова. Лимитирање откупне цене жита, треба гледати кроз реалне трошкове ратара, пре свега. Те реалне трошкове, држава може субвенцијама снизити. Сад колико снижава, то је велико питање. Онда, зашто држава увози храну из иностранства? Не увози држава, већ увозник који је за то регистрован. Али је држава тзв. Споразумом о Стабилизацији и Придруживању са ЕУ оставила сељаке без елементарне заштите. Ипак бих тај споразум замрзнуо на барем 3 године...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja