nedelja, 20.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.08.2020. u 18:00 Danijela Davidov-Kesar
GLAS PACIJENATA

Kad lekari misle da pacijent umišlja bolest

Pored svih bolova, konstantne mučnine i učestalog povraćanja, opstipacije koja je trajala i po dve nedelje, uspela sam da završim srednju školu u Boru i upišem Filološki fakultet u Beogradu
Светлана Николић, Удружење за Кронову болест и улцерозни колитис Србије (Фото лична архива)

Moja priča sa Kronovom bolešću počela je 2004. godine, kada sam bila na kraju osmog razreda osnovne škole. Tada sam imala nepunih 14 godina. Prvi simptom bila je pojava jedne krvave stolice, a ista situacija ponovila se nakon nekoliko dana. Desetak dana pre prijemnog ispita za srednju školu, javili su mi se jaki bolovi u stomaku, povraćanje i niska temperatura. Za nepunih 10 dana izgubila sam pet kilograma. Kako u Boru, mom rodnom gradu, nije bilo mogućnosti za dalje ispitivanje, dobila sam uput za Institut za majku i dete u Beogradu. Nakon pregleda u prijemnoj ambulanti, lekari su preporučili da ostanem na odeljenju gastroenterologije kako bi uradili sve analize i ustanovili uzrok mojih tegoba koje su se povremeno i dalje javljale.

Od svih parametara koji pokazuju zapaljenske bolesti creva, jedino je parametar CRP bio abnormalno visok. Svi ostali parametri su bili u potpunosti uredni. Na osnovu dobijenih analiza, gastroenterolog je postavio dijagnozu Crohn colica non specifica i dobila sam terapiju koja je za Kronovu bolest tada bila jedino dostupna. Pre samog otpuštanja iz bolnice i pre nego što sam krenula sa terapijom, tegobe su se spontano smirile sve do početka trećeg razreda srednje škole. Te 2006. javili su se jaki bolovi u stomaku koji su se širili ka leđima, povišena temperatura, povraćanje posle svakog obroka, gubitak kilaže i zatvor. Uprkos tegobama i vidno lošem stanju, svi parametri su bili u redu, kolonoskopija i PH nalaz su bili uredni, a osim anemije, krvna slika nije ukazivala na bilo kakvo pogoršanje.

Posle dužih ispitivanja, čiji se rezultati nisu poklapali sa mojim tegobama, lekari su počeli da sumnjaju da izmišljam. Da sam tremaroš, perfekcionista, karijerista, emotivac i da su sve moje tegobe na psihičkoj bazi. Pored svih bolova, konstantne mučnine i učestalog povraćanja, opstipacije koja je trajala i po dve nedelje, uspela sam da završim srednju školu u Boru i upišem Filološki fakultet u Beogradu. Tegobe su aktivne sve vreme i sve više sam gubila na kilaži. Na drugoj godini fakulteta izgubila

sam menstrualni ciklus i od tada lečenje kreće u drugom pravcu. Nakon pregleda kod ginekologa, zbog mojih povraćanja posle svakog obroka i male kilaže, profesorka sa Ginekološko-akušerske klinike u Višegradskoj je dijagnostikovala anoreksiju i uputila me psihologu za osobe sa poremećajima u ishrani. Četiri godine su me vodili sa dijagnozom anoreksije. Uredno sam vodila dnevnik ishrane, pila antidepresive i svu ostalu propisanu terapiju.

Međutim, moje stanje se pogoršavalo iz dana u dan, dok u jednom momentu nisam imala 35 kilograma. Tada su me poslali na Kliniku za psihijatriju u Pasterovoj. Nakon pregleda i razgovora sa psihijatrom rečeno mi je da sam životno ugrožena, propisana mi je veća doza antidepresiva od kojih sam se osećala sve lošije. Iako su svi simptomi trajali aktivno tokom celog mog studiranja, uredno sam polagala sve ispite, bila na budžetu, živela u studentskom domu.

Jedne večeri mi je jako pozlilo, bolovi su mi kidali celu utrobu i nisam mogla da prestanem da povraćam. Majka je uspela da me odvede do Urgentnog centra gde me je primio dežurni gastroenterolog – prvi lekar koji je saslušao pažljivo svaku moji reč i poverovao da ne foliram, da mi je zaista loše i da nemam anoreksiju. Te noći, dobila sam uput za bolničko lečenje na gastroenterološkom odeljenju KCS-a, a dežurni gastroenterolog Urgentnog centra dr Ivan Jovanović mi je doslovno spasao život. Nakon dva meseca ispitivanja, magnetnom rezonancom su utvrđene multiple stenoze (suženja) na tankom crevu koje su bile rezultat dugogodišnjeg upalnog procesa i neadekvatnog lečenja i potvrđena mi je Kronova bolest. Usledila je operacija na Prvoj hirurškoj klinici. Nakon operacije, bolest se vraćala u više navrata praćena dijarejom, pojavom krvi u stolici, mučninama, temperaturom, povraćanjem. Kako nisam reagovala na standardne oblike terapije, bila sam idealan kandidat za biološku terapiju. Od kada sam na biološkoj terapiji bolest je u mirnoj fazi i moj kvalitet života se znatno poboljšao u svim sferama.

Godine 2017. odlučujem da se priključim Udruženju za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis sa ciljem da podelim svoje iskustvo i time pomognem drugim ljudima koji se suočavaju sa istim izazovima. Živeti sa zapaljenskim bolestima creva nije nimalo jednostavno. Kako su u pitanju autoimune, sistemske bolesti, koje utiču na celokupni organizam, neretko se javljaju mnoge nuspojave koje utiču na kvalitet života i samopouzdanje svakog pojedinca. U udruženju sam upoznala divne ljude koji su mi pored porodice i prijatelja, velika podrška i oslonac. Posebno bih istakla značaj psihološkog savetovališta koje je besplatno za članove udruženja, a koje je meni mnogo pomoglo da prihvatim svoju bolest i prevaziđem gomilu izazova na svom putu.

Komentari5
a3c57
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

posmatrac
Covjek radio godinama fizicke poslove i pocne da ga boli rame. Doktori ga posalju na snimanje tog djela, normalno zbog rada ima promjena, posalju ga na terapije, dobije tablete za bolove ali nije bolje. Nakon mjesec dana njemu pozli i na hitnu tu mu urade CT kompletan i otkriju da ima veliki tumor zlocudni u stomaku upetljan medju organe i nemoze operacija. Pokusali terapijama bezuspjesno nazalost.SAD. Neke stvari doktore odvedu na krivi put.
LaCosta
Doktori u sve sumnjaju osim u svoju strucnost. Neverovatno je koliko oni znaju da budu sujetni ljudi. Ne mozemo ih optuzivati jer imaju veoma odgovornu profesiju ali da cesto grese, to je cinjenica.
Саша Микић
@Киза Министарство здравља и РФЗЗ су прописали да лекар у ДЗ има 10 минута за сваког пацијента. Поред тога што мора да све унесе у компјутер исто мора да напише и у картон. Није предвиђено да мери притисак, иако се пацијент лечи од притиска и још друге ствари које су некад биле обавезне при сваком лекарском прегледу. Многе добре докторе су претворили у административце, али многи доктори, који нису никакви дијагностичари су то доживели као олакшање, па само штанцују упуте за специјалисте.
Киза
Види, овако... Зидаш нову кућу. Мајстори раде, али пословођа не слуша шта му ти причаш. Каже да он зна шта ради. Заврше кућу, ти се уселиш и она се после два дана сруши! Да ли би рекао: "...Ne mozemo ih optuzivati jer imaju veoma odgovornu profesiju..." или би им све по списку?!? Једино оправдање за лекаре су ненормалне норме које им намеће држава и недовољан број запослених, па зато велика већина пацијента посматра само као број! Да је у реду - није, да треба да се мења - треба! Само кажем....
Божидар
То је онако написано па изгледа још позитивно! Да кажем шта мислим - гомила оних који не знају да према симптомима одреде дијагнозу! Не знају и тачка!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja