Svake godine farmaceuti, lekari, tehnolozi, ali i ljudi iz drugih profesija dolaze na padine Rtnja i Ozrena, na manifestaciju „Sveti Jovan Biljober”, kako bi uz vodiče po nekoliko dana učili da prepoznaju razne vrste samoniklog lekovitog bilja.

U julu se ovde birala „Princeza Biljarice”, pravljeni su novi herbarijumi, održavani su Sajam lekovitog bilja i zdrave hrane uz najteži, ali i najatraktivniji deo manifestacije – uspon na vrh Rtnja Šiljak, visok 1.560 metara.

Uz početni kapital i strpljenje

Bavljenje lekovitim biljem kao poslom dosta je zahvalno, za početak nije potrebno skoro nikakvo novčano ulaganje, ali treba znanja i strpljenja. Po rečima jednog od organizatora „Biljobera” Nebojše Stanojevića, predsednika Udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov”, potrebne su oko tri godine da bi se savladalo „gradivo” na terenu i krenulo u proizvodnju. Navodi nam primer učesnika iz Kladova, koji je posle četiri sezone provedene na Rtnju i okolini, počeo da pravi čajeve i tinkture. Neko se zadrži samo na prikupljanju i sušenju, a neko krene i u preradu koja se mnogo više isplati i donosi novca, ali ju je teže započeti zbog registracije delatnosti i procedure.

Stanojević je u ovom poslu pedeset godina i dogurao je do vlasnika jedne od najpoznatijih firmi u ovom poslu – „Adonis”, koja otkupljuje sušeno bilje, prerađuje ga, izvozi i prodaje u svojim apotekama u zemlji. Ono što je važno za posao jeste da je firma blizu berača i na mestu koje je bogato florom.

Sakupljanje iz prirode najviše je zastupljeno na Rtnju, Ozrenu, Suvoj planini, Svrljiškim planinama, Staroj planini. Bogata i ekološki čista područja Homolja, deo oko Svrljiga i Sokobanje danas prednjače u ovom biznisu, a vredni su pomena i Pirot, Knjaževac, timočki i vlaški kraj i naravno Rtanj. Ne treba zaboraviti ni delove Golije, Kopaonika, zapadne Srbije, Valjevskih planina. U Srbiji, u sezoni, procenjuje se, ima oko pet hiljada berača lekovitog i aromatičnog bilja, a s obzirom na to da su u posao uključeni članovi porodica, procenjuje se da taj broj premašuje 12.000.

Šta se najviše traži? Verovali ili ne, na prvom mestu je kopriva, zatim podubica, majčina dušica, kantarion i hajdučka trava, ali i mnoge druge vrste.

Osim samoniklog valja spomenuti i plantažno lekovito bilje koje se najviše gaji u Vojvodini, gde se nalazi četvrtina ukupnih zasejanih površina. Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata.

– Poslednjih decenija i godina, ubrzano raste potražnja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u zemljama EU, Americi i Kanadi. Srbija je veliki izvoznik sirovina lekovitog bilja, ali i uvoznik proizvoda viših faza prerade. Ekstrakcija je u Srbiji nedovoljno afirmisana i potrebna su ulaganja u ovu oblast. Sredstva ostvarena od izvoza ekstrakata i etarskih ulja daleko nadmašuju sredstva od izvoza suvog bilja. Procena je da se proizvodnja etarskih ulja, s obzirom na biološki potencijal, može udesetostručiti, ali je potrebno instalirati destilerije u blizini resursa koji su ekonomski isplativi – ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.

Ove procene ne čude, jer danas lekovito bilje ima široku primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Ono je često dodatak prehrambenim proizvodima, sastojak je u namirnicama za bebe, decu i trudnice, hrane za stare, gojazne, dijabetičare, srčane bolesnike i osobe s psihičkim smetnjama.

Udruživanjem do bolje zarade

Srbija se, ipak, još uvek kotira kao izvoznik sirovina, naročito na evropsko tržište, jer izvozimo od 70 do 80 odsto sakupljenog i proizvedenog lekovitog bilja, a 20 do 30 procenata se prerađuje i plasira na domaće tržište.

Najviše se izvozi u EU

U ukupnom izvozu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u 2019. Srbija najveće učešće postiže izvozom u EU zemlje, koji iznosi 70 odsto ukupnog izvoza (ili 7,6 miliona evra), zatim u zemlje CEFTA regiona sa 28 procenata ukupnog izvoza (3 miliona evra) i u ostale zemlje 2,8 odsto (232 hiljade evra).

Od zemalja EU najviše je izvezeno lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u Nemačku, Mađarsku, Italiju, Hrvatsku.

Antikorona tretman

Nebojša Stanojević otkriva da su prethodnih pet meseci borbe s virusom korona mnogi potražili pomoć od ljudi koji se razumeju u lekovito bilje. Najviše su tražili naročito dve biljke: matočinu i slatki koren glicirize, koje imaju i antivirusno dejstvo.

Matočina, matičnjak ili pčelinja trava koristi se za lečenje više oboljenja, recimo bronhijalne astme, za iskašljavanje, pomaže i kod lupanja srca na nervnoj bazi i smanjuje nervozu.

Slatki koren se tradicionalno koristi za smirenje kašlja i upale grla, kao i kod upala želudačne sluznice, gastritisa i čira na želucu. Koristi se za iskašljavanje kod oboljenja gornjih disajnih puteva, ali i kod herpesa, u vidu gela. Slatki koren sprečava razmnožavanje i širenje virusa u organizmu, pa se koristi kod brojnih virusnih infekcija, uključujući hepatitis, prehladu i grip.

Najisplativije sorte

Da bi se podigao hektar kamilice neophodno je ulaganje od oko 600 evra, a od toga može da se ostvari zarada od 1.000 evra, pa čak i više. I na nani se može dosta zaraditi, u prvoj godini oko 600 evra po hektaru a u narednim i do 1.000 evra. U proizvodnju anisa neophodno je uložiti oko 700 evra po hektaru, a dobit je oko 1.250 evra. Uzgoj bosiljka na hektaru zemlje zahteva ulaganje oko 850 evra, a donosi zaradu od blizu 1.100 evra. Kod belog sleza veća su i ulaganja, ali i zarada, pa je na pomenuti hektar potrebno uložiti oko 2.000 evra što daje 1.250 evra čiste dobiti.

U Srbiji ima 30 do 40 preduzeća koja se bave otkupom lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i ona uglavnom plaćaju berače. Najveći otkupljivači su preduzeća koja se bave preradom lekovitog i aromatičnog bilja, a to su: „Adonis” Sokobanja, „Herba” Beograd, „Fruktus” Bačka Palanka, „Bilje Borča” Beograd, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić”, „Jeligor” d.o.o. Svrljig, „Melisa” Novi Sad.