četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.08.2020. u 16:55 Dragoljub Stevanović
AKTUELNO: GAJENjE LEKOVITOG BILjA

Samonikli biznis

Najviše se traže kopriva, zatim podubica, majčina dušica, kantarion i hajdučka trava: izvoz u zemlje EU velika su privredna šansa Srbije
Ехинацеа и лаванда (Фотографије Пиксабеј)

Svake godine farmaceuti, lekari, tehnolozi, ali i ljudi iz drugih profesija dolaze na padine Rtnja i Ozrena, na manifestaciju „Sveti Jovan Biljober”, kako bi uz vodiče po nekoliko dana učili da prepoznaju razne vrste samoniklog lekovitog bilja.

U julu se ovde birala „Princeza Biljarice”, pravljeni su novi herbarijumi, održavani su Sajam lekovitog bilja i zdrave hrane uz najteži, ali i najatraktivniji deo manifestacije – uspon na vrh Rtnja Šiljak, visok 1.560 metara.

Uz početni kapital i strpljenje

Bavljenje lekovitim biljem kao poslom dosta je zahvalno, za početak nije potrebno skoro nikakvo novčano ulaganje, ali treba znanja i strpljenja. Po rečima jednog od organizatora „Biljobera” Nebojše Stanojevića, predsednika Udruženja za lekovito bilje „Dr Jovan Tucakov”, potrebne su oko tri godine da bi se savladalo „gradivo” na terenu i krenulo u proizvodnju. Navodi nam primer učesnika iz Kladova, koji je posle četiri sezone provedene na Rtnju i okolini, počeo da pravi čajeve i tinkture. Neko se zadrži samo na prikupljanju i sušenju, a neko krene i u preradu koja se mnogo više isplati i donosi novca, ali ju je teže započeti zbog registracije delatnosti i procedure.

Stanojević je u ovom poslu pedeset godina i dogurao je do vlasnika jedne od najpoznatijih firmi u ovom poslu – „Adonis”, koja otkupljuje sušeno bilje, prerađuje ga, izvozi i prodaje u svojim apotekama u zemlji. Ono što je važno za posao jeste da je firma blizu berača i na mestu koje je bogato florom.

Kopriva

Sakupljanje iz prirode najviše je zastupljeno na Rtnju, Ozrenu, Suvoj planini, Svrljiškim planinama, Staroj planini. Bogata i ekološki čista područja Homolja, deo oko Svrljiga i Sokobanje danas prednjače u ovom biznisu, a vredni su pomena i Pirot, Knjaževac, timočki i vlaški kraj i naravno Rtanj. Ne treba zaboraviti ni delove Golije, Kopaonika, zapadne Srbije, Valjevskih planina. U Srbiji, u sezoni, procenjuje se, ima oko pet hiljada berača lekovitog i aromatičnog bilja, a s obzirom na to da su u posao uključeni članovi porodica, procenjuje se da taj broj premašuje 12.000.

Šta se najviše traži? Verovali ili ne, na prvom mestu je kopriva, zatim podubica, majčina dušica, kantarion i hajdučka trava, ali i mnoge druge vrste.

Osim samoniklog valja spomenuti i plantažno lekovito bilje koje se najviše gaji u Vojvodini, gde se nalazi četvrtina ukupnih zasejanih površina. Najveće plantaže su u selu Bavaništu, na jugu Banata.

– Poslednjih decenija i godina, ubrzano raste potražnja za lekovitim biljnim sirovinama i proizvodima, posebno u zemljama EU, Americi i Kanadi. Srbija je veliki izvoznik sirovina lekovitog bilja, ali i uvoznik proizvoda viših faza prerade. Ekstrakcija je u Srbiji nedovoljno afirmisana i potrebna su ulaganja u ovu oblast. Sredstva ostvarena od izvoza ekstrakata i etarskih ulja daleko nadmašuju sredstva od izvoza suvog bilja. Procena je da se proizvodnja etarskih ulja, s obzirom na biološki potencijal, može udesetostručiti, ali je potrebno instalirati destilerije u blizini resursa koji su ekonomski isplativi – ističe Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju Privredne komore Srbije.

Ove procene ne čude, jer danas lekovito bilje ima široku primenu u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Ono je često dodatak prehrambenim proizvodima, sastojak je u namirnicama za bebe, decu i trudnice, hrane za stare, gojazne, dijabetičare, srčane bolesnike i osobe s psihičkim smetnjama.

Stanislav Ivkov na polju miloduha

Udruživanjem do bolje zarade

Srbija se, ipak, još uvek kotira kao izvoznik sirovina, naročito na evropsko tržište, jer izvozimo od 70 do 80 odsto sakupljenog i proizvedenog lekovitog bilja, a 20 do 30 procenata se prerađuje i plasira na domaće tržište.

Najviše se izvozi u EU

U ukupnom izvozu lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u 2019. Srbija najveće učešće postiže izvozom u EU zemlje, koji iznosi 70 odsto ukupnog izvoza (ili 7,6 miliona evra), zatim u zemlje CEFTA regiona sa 28 procenata ukupnog izvoza (3 miliona evra) i u ostale zemlje 2,8 odsto (232 hiljade evra).

Od zemalja EU najviše je izvezeno lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u Nemačku, Mađarsku, Italiju, Hrvatsku.

Nana

Antikorona tretman

Nebojša Stanojević otkriva da su prethodnih pet meseci borbe s virusom korona mnogi potražili pomoć od ljudi koji se razumeju u lekovito bilje. Najviše su tražili naročito dve biljke: matočinu i slatki koren glicirize, koje imaju i antivirusno dejstvo.

Matočina, matičnjak ili pčelinja trava koristi se za lečenje više oboljenja, recimo bronhijalne astme, za iskašljavanje, pomaže i kod lupanja srca na nervnoj bazi i smanjuje nervozu.

Slatki koren se tradicionalno koristi za smirenje kašlja i upale grla, kao i kod upala želudačne sluznice, gastritisa i čira na želucu. Koristi se za iskašljavanje kod oboljenja gornjih disajnih puteva, ali i kod herpesa, u vidu gela. Slatki koren sprečava razmnožavanje i širenje virusa u organizmu, pa se koristi kod brojnih virusnih infekcija, uključujući hepatitis, prehladu i grip.

Najisplativije sorte

Da bi se podigao hektar kamilice neophodno je ulaganje od oko 600 evra, a od toga može da se ostvari zarada od 1.000 evra, pa čak i više. I na nani se može dosta zaraditi, u prvoj godini oko 600 evra po hektaru a u narednim i do 1.000 evra. U proizvodnju anisa neophodno je uložiti oko 700 evra po hektaru, a dobit je oko 1.250 evra. Uzgoj bosiljka na hektaru zemlje zahteva ulaganje oko 850 evra, a donosi zaradu od blizu 1.100 evra. Kod belog sleza veća su i ulaganja, ali i zarada, pa je na pomenuti hektar potrebno uložiti oko 2.000 evra što daje 1.250 evra čiste dobiti.

U Srbiji ima 30 do 40 preduzeća koja se bave otkupom lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja i ona uglavnom plaćaju berače. Najveći otkupljivači su preduzeća koja se bave preradom lekovitog i aromatičnog bilja, a to su: „Adonis” Sokobanja, „Herba” Beograd, „Fruktus” Bačka Palanka, „Bilje Borča” Beograd, Institut za lekovito bilje „Dr Josif Pančić”, „Jeligor” d.o.o. Svrljig, „Melisa” Novi Sad.

Komentari2
e5f1e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Minja
Apsolutno se isplati ulagati u destilerije kad imamo takve sirovine koje se traže. A sve to začinsko i lekovito bije se traži. Znam da u Americi prolaze svi proizvodi, od čajeva do kozmetike i istih u aroma terapiji. Treba kod kuće prerađivati i izvoziti gotov proizvod a ne sirovine. A mi za jeftino izvozimo sirovine pa uzvozimo mnogo skuplji gotov proizvod. To su radile evropske kolonije po Aziji i Africi...
Indijanac
Mnoga od nabrojanih i nenabrojanih preduzeće se bave samo otkupom i izvozom lekovitog bilja. Kupci iz inostranstva uglavnom žele sirovinu, a ne krajnji proizvod. Pošto oni diktiraju uslove nama preostaje da izvozimo sirovinu. Kajmak ostaje njima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja