ponedeljak, 21.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 13.08.2020. u 19:19 Vojislav Lalić

I Francuska šalje brodove na istok Sredozemnog mora

Predsednik Emanuel Makron je podržao Grčku u njenom sporu s Turskom oko razgraničenja u mediteranskoj zoni za koju se veruje da je bogata naftom i gasom
Један од француских бојних бродова у корзиканској луци (Фото EPA-EFE/Michel Luccioni)

Na relaciji Ankara–Atina i obratno poslednjih dana razmenjuju se teške optužbe i zvecka se oružjem, toliko da je napetost prvo morala da smiruje nemačka kancelarka Angela Merkel, da bi sad i francuski predsednik Emanuel Makron najavio da će njegova zemlja pojačati svoje vojno prisustvo u istočnom Sredozemlju.

Povod za novu buru je dogovor između Atine i Kaira o pomorskom razgraničenju u istočnom Sredozemnom moru, dok su uzroci mnogo dublji i nisu od juče. Temperatura je skočila do tačke ključanja kada su krajem prošle sedmice Grčka i Egipat postigli dogovor o razgraničenju u istočnom Mediteranu. Kako je otkriveno, pod tim vodama se kriju ogromna ležišta nafte i prirodnog gasa.

„Taj dogovor je za nas nevažeći i ništavan. Turska ima kapacitet i sposobnost da razbije tu đavolsku alijansu koja je formirana u Sredozemnom moru. Niko ne može da isključi našu zemlju iz Mediterana, koji je vekovima bio pod turskom upravom”, ističu u Ministarstvu spoljnih poslova u Ankari i dodaju da Atina želi da „vodi maksimalističku politiku” u tom regionu, ali da joj Turska to neće dozvoliti.

Turska je u sporno područje uputila istraživački brod „Oruč reis”, koji će nastaviti podvodna bušenja koja je bio prekinuo posle nedavnog posredovanja Merkelove u sporu. Njega prate ratni brodovi. U mobilnom stanju su i grčke pomorske snage. Nakon razgovora s grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom, Makron je pozvao Tursku da se povuče iz spornih voda. Francuska će u istočni Mediteran poslati dva lovca bombardera tipa „rafal” i krstaricu „lafajet”, saopštilo je potom Ministarstvo odbrane vlade u Parizu.

Spor koji je izbio i između Ankare i Kaira dublji je od nalazišta nafte. Počeo je 2013. godine, kada je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan podržao Muslimansku braću i egipatskog predsednika Muhameda Mursija. U Egiptu optužuju Ankaru da preko pripadnika te radikalno islamističke grupe koji su prebegli u Tursku priprema kontrapuč u Kairu kako bi ih vratila na vlast, s koje su svrgnuti.

Sudar Turske i Grčke na Mediteranu počeo je krajem prošle godine, kad je Ankara s vladom Libije u Tripoliju potpisala memorandum o razgraničenju teritorijalnih voda. Tom prilikom zaobiđeni su Krit i druga grčka ostrva kao da ne postoje. U Ankari kažu da su u toku pripreme za podvodna istraživanja nafte i gasa i u tom delu Mediterana.

Ankara ima svoju „logiku”: granice pomorskih ekonomskih zona treba povlačiti od kopna do kopna, odnosno na istoj osnovi se ne mogu u te zone uključivati grčka ostrva, od kojih su neka tik uz maloazijsku obalu. U Atini smatraju da se prilikom utvrđivanja ekonomske zone u Sredozemnom moru ostrva ne mogu zaobići i da je turski stav u suprotnosti s međunarodnim pravom.

Grčka je spor iznela i pred Evropsku uniju, koja podržava njen stav, a u Briselu mogu da se čuju predlozi da se Turskoj uvedu sankcije. Situacija u Mediteranu naći će se na dnevnom redu vanrednog sastanka ministara inostranih poslova zemalja članica EU, na kojem će se raspravljati i o izborima u Belorusiji i krizi u Libanu.

Merkelova je nedavno uspela da na trenutak spusti tenzije između Turske i Grčke, ali je taj dogovor ubrzo prekršen. Pokazalo se da „Nemačka nema dovoljnu političku težinu da bi mogla trajno da utiče na zbivanja u tom regionu”, ocenjuje Štefan Roi, stručnjak za Bliski istok, član Fondacije za nauku i politiku u Berlinu.

Analitičari procenjuju da ova kriza ipak neće dovesti do težih i širih konfrontacija. Pretnjama dve strane očevidno pokušavaju da unapred nametnu svoje stavove za dan kada su budu našle za pregovaračkim stolom. Ključnu ulogu u spuštanju tenzija trebalo bi da, kako se ocenjuje, odigra NATO, pre svega Pentagon.

Komentari7
f4613
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Sakis Economou
Nek pokusa Taj lud I vrati ce se u. MONGOLIU gde pripada.Dosta vise sa nijm I njegove snove ZA otomansku imperiju.Samo da zna da Grcka ratuje vec 2000 Godina I.nece sati nista. Nek izvoli I skupo ce platiti.
Леон Давидович
Полако се ствара коалиција против Турске која се превише осилила. Види се да НАТО не значи ништа јер Грчка и Француска су чланице НАТО као и Турска , а односи су достигли усијање,
Бранислав Станојловић
Да друже Троцки! Повратак Константинопоља се све брже приближава!
Ljubisa
pa koliko se secam i Jermenija i Azerbeidzan u bili i u Varsavskom savezu i u SSSRu pa su zaocele rat aoko Nagorno Karabaha. Vojnopoliticki savezi su ad hoc, traju dok su interesi zajednicki i opasnost zajednicka dok nacionalni interesi uvek na kraju dobijaju na prioritetu.
Бинср
Турке треба ограничити на Азију. Они не припадају Европи и Европа треба да подржи Грке.
Munever Sabanovic
Slazem se ali bi bilo logicno da i Evropa drzi dalje ruke od istoka, zar ne, avioni , brodovi i istocne armije su na svojim pozicijama za razliku od zapadno evropskih drzava
aleksandar_veliki
kaze nas narod: "Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja