utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 14.08.2020. u 20:00 Živojin Rakočević
Sedamnaest godina od ubistva dece iz Goraždevca

Čuješ li me, Ivane sine!

Парастос у Гораждевцу (Фото Танјуг)

Krvave, kružne mrlje na zemlji, ugašena vatra na kojoj se pekao kukuruz, ostavljeni bicikl i mnogo dečje obuće, to je slika sa vira na reci Bistrici u Goraždevcu kod Peći. Pre sedamnaest godina nju je „naslikao” ubica koji je na desetine devojčica i dečaka ispalio 87 metaka i ubio Ivana Jovovića (17) i Panta Dakića (12), a teško ranio Draganu Srbljak, Đorđa Ugrenovića, Bogdana Bukumirića i Marka Bogićevića.

Goraždevac je tog kobnog 13. avgusta 2003. godine bio hermetički zatvoreni geto čuvan od vojnika Kfora koji su imali punktove, patrole, pa čak i baze u njegovoj neposrednoj okolini. Deca nisu prešla granicu geta, to su imanja njihovih očeva, kukuruz koji su pekli oni su sejali. Ubica je pratio život, ušao u zatvoreni svet goraždevačkih Srba i zauvek ga fatalno obeležio.

Mesto igre, idilični vir, reka Bistrica, istražitelji i poruka, tadašnjih, međunarodnih vlasti da će „prevrnuti svaki kamen da pronađu zločince” već odavno ne postoje. Rečni tok su promenili i Bistricu, na drugi kraj, odveli albanski privrednici koji kopaju pesak, istrage nisu dale rezultata,  stranci su otišli, a propala pravda ostavljena je kosovskim vlastima. U visokoj travi samo retki ljudi mogu pronaći kamen na mestu ubistva i reći: „Ovo je mramor Ivana Jovovića!”

Juče je lice njegove majke Senke ličilo na taj kameni beleg. Ona svoj bol od prvog dana nosi gospodski.  Jedino kada nasloni glavu na Ivanov spomenik, vidi se majčino srce, ona počinje da govori samo njemu i to je ta tužbalica, u kojoj se najčešće ponavlja: „Čuješ li me, Ivane sine!? Moj prazni dane! Toliko toga imam da ti kažem, ali kad dođem ovde srce mi se stegne. Plašim se da neću dočekati da vidim ko te ubio.”

Goraždevac je i pre ubistva dece na Bistrici ličio na neku vrstu zatvora, a zločin, posledice i nepravda postali su deo života male izolovane sredine. Spoljni pritisak, jednoličnost, depresija, odsustvo grada, kadrova koji imaju nove ideje i nezaposlenost doveli su ovu zajednicu od 1.000 ljudi u stanje prevelike osetljivosti. Svaka unutrašnja nejednakost, nepravda, korupcija ili neostvarena želja pretvorila se u emotivne sukobe, posvađanost i atmosferu zatvorskog očaja. Nisu se mogli dogovoriti ni oko postavljanja spomen-ploče na mestu ubistva i ranjavanja dece.

Jasno je da se ključ goraždevačkog zatvora nalazi u rukama ubice dece sa Bistrice, ali se ne može poreći da bi svakoj porodici trebalo pružiti prihvatljivo rešenje i minimalnu nadu da žrtve imaju smisla. Za ovu, i spolja i iznutra, izmučenu grupu ljudi, unutrašnja nepravda presuđuje u odluci da li treba ostati ili „pobeći” odavde. Ranjenu devojčicu Draganu Srbljak odavde je izbacivala teška trauma, gips koji su joj na prostrelnu ranu u pećkoj bolnici stavili lekari Albanci, ali je konačno otišla jer nije imao ko da prepozna njene mogućnosti i žrtvu. Ona je diplomirani psiholog i njene usluge u ovom getu bile su dragocene. Na poruku kako si, odgovara: „Samo fizički nisam tamo. Upeklo sunce kao 2003.”, piše iz Beograda. Njena majka Mirjana ispred Crkve Rođenja Presvete Bogorodice kaže da na današnji dan „čuje sirene, vrisku, metež i nesreću”, pamti aplauz i radost kojom su ranjena deca dočekana u bolnici u Peći. Ona se od očaja i zatvorskog života brani radom. Uspešno proizvodi ajvar, slatko od jagoda i pekmez. Ideju o proizvodnji jagoda pokrenuo je ubijeni Oliver Ivanović i iz zatvora brinuo sade li se jagode u Osojanu, Goraždevcu i Metohiji.  Mirjana Srbljak nas do svoje lepe kuće i iznosi slatko od jagoda: „Jagode proizvodi Đorđe, a ja pravim slatko”. Đorđe je Ugrenović, dečak koji je teško ranjen na Bistrici, zajedno sa Draganom Srbljak. On je juče je na parastos i na grobove svojih drugova došao sa ćerkom i suprugom, ima troje dece. Korača pažljivo ispod ogromnih hrastova, nečujan obilazi oko humki i ljubi fotografije svojih drugara. Osedeo je, govori kratkim rečenicama, kao starac: „Napali su na golu i nevinu decu.”

Pandemija virusa korona ove godine je sprečila meštane i goste da u većem broju dođu na parastos koji su ispred hrama služili goraždevački paroh Nenad Našpalić i sveštenik iz Peći Dragan Radovanović. Zamenik direktora Kancelarije za KiM Zoran Bojović prvi je pre parastosa položio venac na spomenik goraždevačkim žrtvama i nije prisustvovao službi i pomenu. Predsednik Privremenog organa Opštine Peć Miloš Dimitrijević je izjavio da je bol težak, da se situacija teško podnosi. „Na sreću ima onih koji misle ovde da žive i opstanu, ali nažalost ima mladih, i to njih 67, koji su otišli da rade u Beograd, za dnevnicu. To je tužno, jer mi nismo mogli da nađemo adekvatno rešenje za te ljude, mlade bračne parove”, kaže Dimitrijević.

Sedamnaest godina geto-života skupilo se u dan nepravde i zločina. Vojnici iz jednih kola Kfora,  čija su lica pokrivena maskama, čekaju da se Srbi raziđu. To su bili jedini stranci na parastosu. Misija Euleksa zadužena za pravdu je 2011. godine pismom obavestila porodice da se istraga obustavlja i od tada je i formalno zatvoren slučaj ubijene dece.

Poslednje sa grobalja odlaze majke Gordana Dakić i Senka Jovović. U rukama nose slatkiše i sve tone u tišinu zatvora i geto sveta koji trpi i čeka mala rešenja i slobodu.

Komentari1
7fa59
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavica Krsmanovic,glumica
Ustani Srbijo. Dogodine u Prizrenu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja