četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 14.08.2020. u 20:14 Branko Pejović

Savezničke pilote spasili, slomljenih krila ostali

Dugo prikrivanu četničku operaciju spasavanja 47 savezničkih avijatičara ratne 1944. na Zlatiboru rasvetljava knjiga „Slomljena krila Zlatibora”
Роберт Тис, Џерард Хајники, Томас Диксон, Гордон Бродхед и Роберт Касиди, 1944. година (Фото из књиге „Сло­мље­на кри­ла Зла­ти­бо­ра”)

Užice – Za spasavanje savezničkih avijatičara u misiji „Halijard” u Pranjanima, svuda se zna, a zaboravom su sasvim prekrivena slična dešavanja na Zlatiboru 1944. godine. Javnosti je nedovoljno poznato da su četnici i narod na ovoj planini tada spasili šest posada sa ukupno 47 savezničkih vazduhoplovaca. Ali njihovi potomci iz sveta to ni u ovo vreme ne zaboravljaju.

Te pojedinosti rasvetljava knjiga „Slomljena krila Zlatibora”, u izdanju užičkog Istorijskog arhiva, koja narednog meseca (kao dvojezična, srpska i engleska) izlazi iz štampe. Njen autor Užičanin Dejan Đerić, master inženjer elektrotehnike, posvećeno se upustio u istraživanje ovih davnih događaja. Čiju je istinu, kako za „Politiku” on ukazuje, komunistička vlast decenijama namerno prikrivala od naroda:

– U istoriji koju je pobednik pisao nije bilo mesta za priču o spasavanju savezničkih avijatičara na Zlatiboru u toku zime i leta 1944. godine. Ona se odigrala u dramatičnim uslovima građanskog rata, u vreme kada su saveznici konačno otpisali pokret Draže Mihailovića, a svu vojnu pomoć preokrenuli Titovim partizanima. Na taj način je vojni usud, koji je u toku Drugog svetskog rata uvek bio na strani maršala Broza, ostao uz njega i kad se povela reč o spasenim savezničkim avijatičarima posle završetka rata.

Đerić u knjizi „Slomljena krila Zlatibora” opisuje misiju spasavanja i sudbine ljudi koji su u njoj učestvovali. Podseća na prelete savezničke avijacije 1943. i 1944. preko ovih prostora (iz Italije ka Rumuniji).

– Oštećeni dejstvima nemačke PVO saveznički piloti prinudno su se spuštali padobranima na teritoriju Kraljevine Jugoslavije. Veliki broj njih prihvatale su jedinice Jugoslovenske vojske u otadžbini, četnici Draže Mihailovića. Na teritoriji Zlatibora našlo se šest posada sa ukupno 47 avijatičara. U knjizi je svih 47 poimenično popisano i identifikovano na fotografijama, uz vreme i mesto gde su se spustili, ko ih je prihvatao, u koje su kuće smešteni, kako prebacivani ka Pranjanima odakle su avionima evakuisani u Italiju – otkriva autor, dodajući da su najzaslužniji za uspeh zlatiborske operacije istinu sa sobom odneli u grob, a drugima koji su za nju znali nije bilo dozvoljeno da o tome glasno pričaju.

U knjizi su desetine neobjavljenih fotografija (pa i američkih pilota s kokardama na glavama), dokumenata, sećanja. Autor je pregledao fondove Vojnog arhiva u Beogradu, Arhiva Srbije, podatke Instituta američkog raznog vazduhoplovstva, privatnih arhiva. Posebno je značajna sačuvana lična arhiva Milomira Kolarevića, komandanta Zlatiborske brigade JVuO koji je savezničku posadu prihvatio, čuvao i u Pranjane sproveo. Jedan od spasenih pilota, Gas Braun iz Teksasa, pisao je Kolareviću posle rata: „...Jako se dobro osećam zbog toga što je onaj ko je spasao moj život i dalje živ.” Najlepše utiske o ovom boravku nosio je avijatičar Larvin: „Nikada vam se ne mogu odužiti za uslugu koju ste pružili mom komandiru i meni. Imam mnogo lepih uspomena iz Srbije, posebno sa Zlatibora gde ste nas zbrinuli. Divim se vama i vašem narodu koji je ustao tako hrabro protiv Nemaca pod teretom okupacije bez ičije pomoći.”

Recenzent pukovnik Dragan Krmanović ocenjuje da je u knjizi „Slomljena krila Zlatibora” posebno važna rekonstrukcija montiranog sudskog procesa na kome je glavni pokretač i organizator spasilačke misije, general Draža Mihailović, osuđen na smrt između ostalog i zbog navodnog zločina nad savezničkih vazduhoplovcima. U predgovoru dr Ilija Misailović navodi da pobednici u ratu prisvajaju svu slavu za pobedu, dok pobeđeni čekaju protok vremena da ukažu na svoje „nesporne pobede” o kojima govori i ova knjiga.

Ime „Slomljena krila Zlatibora” Đerić ovako obrazlaže: – Saveznički avijatičari, pošto su ostali bez krila, iskočili su na nepoznatu teritoriju. Bili su u strahu da će ih neprijatelji ubiti ili zarobiti. Četnici i narod Zlatibora su ih spasili, nahranili i pomogli im da se vrate u svoje jedinice. Tako je avijatičarima omogućeno da ponovo polete, dok su ljudi koji su ih spasili zauvek ostali „slomljenih krila”.

A u ovoj godini, kad se ta povest objavljuje, preminuo je poslednji živi učesnik ove operacije, pripadnik Zlatiborske brigade Radoje Tucović (1924–2020) zvani Dvobanka. On je početkom godine, pred smrt, dočekao da mu Amerikanac Džon Kapelo, predsednik Fondacije „Misija Halijard”, uruči zahvalnicu za učešće u spasavanju savezničkih avijatičara.

Đerić najavljuje da bi promocija knjige „Slomljena krila Zlatibora” mogla biti u septembru, uoči obeležavanja 76. godišnjice misije „Halijard”. S tim što je ideja da se događaj ubuduće obeležava uz prisustvo predstavnika američke ambasade i potomaka spasenih avijatičara. Nezvanično se čuje da u zlatiborskoj opštini Čajetina postoji dobra volja za podizanje spomenika u Sirogojnu povodom ove operacije spasavanja saveznika.

Komentari18
812c1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

S.VUK
U Prvom Svetskom ratu,oficiri i vojnici Atante su imali duboko postovanje prema arpskoj vojsci i njenom komandnom kadru.Tokom drugog Svetskog tata..Cercil i vlada V.Britanije je napustila podrsku cetnickoog pokreta sa Generalom D.Mihajlovicem i podrzala Komunisticki poktret .Cercilov sin je proveo nekoliko meseci sa Titom i njegovim saradnicima.Prema nekim emigrantskim krugovima,preziveli americki piloti koje su spasli cetnici ,su poslali protesno pismo Klintonu protiv bobardovanja Srbije ..
Леон Давидович
Неки људи никада не могу да схвате да се Антихитлеровска коалиција одрекла Драже због сарадње његове ЈВуО са Осовином, првенствено са Италијанима, а касније после капитулације Италије и са Немачком. Дражина тактика чувања територија и тако заштита народа била је повољнија за заштиту народа од тактике НОП-а која је тражила огромне жртве у борби. Да је та Дражина тактика остала без сарадње са Осовином вероватно га савезници не би ни одбацили иако су и од њга тражили веће жртвовање.
Trifun
Problem je sto su Srbi bespogovorno verovali da su im Amerikanci,Englezi,Francuzi..saveznici.A oni su Srbe smatrali za dobro "topovsko meso".To su pokazali 1918.g;1945.g;1991.g;1999.g..,a i sad pokazuju podrzavajuci "nezvisno Kosovo"stvoreno NATO agresijom...Kada se sabere(i oduzme) puno bolje su prosli Hitlerovi saveznici na exYU prostoru:Svi dobise nezavisne drzave koje nikad nisu imali(osim za vreme Hitlera),a sadasnja Nemacka nekima pravi i 2.drzavu na Balkanu(Albancima na KiM)..
iz glave
47 и оних 524 из Прањана, то му дође 571 комат пилота, опет дупло мање него 99( иначе већ показани зенит НАТОа)---е зато смо ми људи и народ који траје ево и 7529г и трајаће бар још толико, а они 200г, а питање да ли ће дочекати 22.век,а титоизам који је све то павелићевским злочинима крио и од тога дебело профитирао ни једну генерацију није трајао
Kiza
''Spasavanje pilota od strane cetnika od marta do septembra '44, nekoliki nedelja pred kraj rata je MALO da bi se kupila saveznicka naklonost, i oprali zlocini pocinjeni od strane tih istih cetnika, a pogotovo ako se uzme u obzir likvidacija 7 britanskih agenata Uprave za specijalne operacije (Special Operations Executive, SOE) koje su streljali cetnici Draze Mihailovica''. Ovo je depesa, BTR_sic 1096 w, koju je Ficroj Maklejn posla Vinstonu Cercilu. (Izvod iz dnevnika Ficroja Maklejna.)
Darko
Sto se tice pomenutih akcija spasavanja amreickih pilota-pricati o njima u kontekstu istorijskih dogadjaja i to je sve.Bez prenaglasenih emocija jer je apsolutno besmisleno.Narocito bez glupavih recenica tipa"srpsko-americko prijateljstvo" ili ne daj Boze "srpsko-englesko prijateljstvo". Razmisliti i o velicini obelezja (ne spomenika) na doticnim mestima. Jer sve sto su nam uradili Amerikanci i Englezi 90-tih,sutra bi ponovili bez razmisljanja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja