Mafija krade po Nemačkoj velike građevinske mašine, a policija tome ne uspeva da stane na kraj.

Kada je gospodin Demir u filijali fabrike Cepelin u Koblencu naručio bager, zvučao je kao klasična mušterija. Rekao je da mu je on potreban za gradilište u Vetervaldu. Cepelin je vodeća firma za iznajmljivanje građevinskih mašina, a s obzirom na to da je čovek već imao otvoren račun kao klijent kompanije, bager je isporučen brzo i bez dodatnih pitanja, navodi Špigl, a prenosi Dojče Vele.

Nemački magazin piše da je jedna službenica firme tek tri dana kasnije primetila da bi se moglo raditi o kriminalcu. Naime, videla je mejl jednog kolege iz Bautzena koji upozorava na oprez jer je gospodin Demir upravo ukrao jedan bager. Službenica je odmah pozvala policiju ali kada su se policajci sat kasnije pojavili na gradilištu, već je bilo kasno. Žuti bager od 15 tona – koji nov košta 200.000 evra – jednostavno je nestao. Kako prenosi Špigl, jedan očevidac je kasnije ispričao da je bager utovaren na novi crveni Mercedesov kamion s hrvatskim registarskim oznakama.

Radi se o profesionalnoj bandi koja operiše u velikom stilu, piše nemački list i nastavlja: Velike građevinske mašine, utovarivači i bageri nestaju, a trag bager-mafije vodi na Balkan - u Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

U tekstu se navodi da se mašine prvo skladište u iznajmljenim halama, a onda počinitelji menjaju tipske oznake, broj šasije… Transport preko granice preuzimaju firme iz istočne Evrope. Štete su milionske. Samo u Hamburgu je u poslednje tri godine nestalo 16 Cepelinovih utovarivača.

Lopovi uvek idu na istu foru: predstavljaju se kao obične mušterije, otvore račun i službeno iznajmljuju mašine. U tu svrhu uzimaju identitet uglednih firmi. I gospodin Demir zaista postoji, samo što nije on iznajmljivao mašine, piše Špigl, naglašavajući da se radi o jednom poštenom građevinaru iz Rurske oblasti. Dodaje se i da je banda bacila oko na njegovu firmu zbog toga što ima odličan rejting.

Krađom identiteta početkom godine bio je pogođen i Hajnrih K., vlasnik firme iz Minhena. Kako izveštava nemački list, nepoznate osobe su na njegovo ime naručile bager i druge mašine za gradilišta kod Hamburga. Mašinama se izgubio svaki trag. Špigl navodi da su takvi slučajevi česti.

Gradilišta su često slabo čuvana, a javnost jedva primećuje što se tamo događa. Retko ima svedoka koji su videli osumnjičene i koji ih prijave, piše list, uz konstataciju da bi tehnika mogla pomoći: nadzorne kamere i dži-pi-es odašiljači.

Ali to plaši samo sitne lopove. Profesionalci ih deaktiviraju i ometaju tehnologiju. Nemački list tako citira jednog saradnika Cepelina koji kaže da je to isto što i trka zeca i ježa.

Oštećeni su izgubili nadu da će im policija pomoći.

Naravno da prijavljujemo slučajeve, kažu u Cepelinu, ali službe istražuju samo na lokalnom nivou svaka istraga počinje od nule. A pritom postoji isti obrazac po kojem se radi širom zemlje. Rezultat je, piše Špigl, obustava istrage. Zato firme angažuju privatne detektive: Detektivima je, doduše, pošlo za rukom da u Hrvatskoj i Sloveniji uđu u trag nekoliko mašina.

Tamošnja policija nije oklevala kao nemačka i odmah je zaplenila mašine. Među njima je bio i žuti bager iz Koblenca koji sada, kako kažu u Cepelinu, stoji na jednom parkiralištu uz granicu i čeka da ga vrate u Nemačku. Pre toga nemački istražni organi moraju razjasniti sve formalnosti – a to može potrajati, zaključuje Špigl.