ponedeljak, 25.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 17.08.2020. u 20:15 Branka Vasiljević
DEO ISTORIJE NA TRGU REPUBLIKE

Kompjuter otkriva tajne Virtembergove palate

Tri de prikaz uradili stručnjaci okupljeni u Centru za urbani razvoj – mr Marko Bogdanović, istoričar umetnosti, Rade Milić, arheolog, i Dušan Nikolić, arheolog koji se bavi izradom digitalnih arheoloških rekonstrukcija
Цртеж из Де Спаровог атласа настао у 18. веку

Kako je izgledala Virtembergova palata koja je nekada zauzimala centralni deo grada, da li je imala toliko prozora koliko ima u godini dana, kako je opevano u narodnim pesmama, kog oblika je bila... može se sada videti u digitalnom formatu. Naime, nedavno je završen tri de model ove kasarne, odnosno palate iz 18. veka čiji su delovi otkriveni prilikom obnove Trga republike. Model su uradili stručnjaci okupljeni u Centru za urbani razvoj mr Marko Bogdanović, istoričar umetnosti, Rade Milić, arheolog, i Dušan Nikolić, arheolog koji se bavi i izradom digitalnih arheoloških rekonstrukcija.

– Jedna od najreprezentativnijih građevina u 18. veku bila Virtemberška palata u čiju se izgradnju tadašnji upravitelj Srbije princ Aleksandar Virtemberški toliko uneo da je kasarnu pretvorio u svoju palatu. Zauzimala je prostor između današnje kafane „Ruski car” i Zmaj Jovine ulice sa jedne i Trga republike sa druge strane. Bila je toliko velika da je ušla i u srpsku narodnu pesmu. Pesnik je njenu grandioznost pokušao da dočara stihom: „Koliko je u godini dana, toliko je na njoj okana” – priča Milić i ističe da su u realnosti istraživači izbrojali da je imala nešto manje prozora, oko 312. Jednom od užih strana palata je gledala na Virtemberška vrata, koja su bila glavni ulaz u civilni deo grada. To je prostor gde se nalazio bioskop „Jadran”. Drugom stranom izlazila je na jedan trg, predviđen za postrojavanje vojske. Palata je u osnovi bila pravougaonog oblika, vertikalno podeljena na prizemlje, dva sprata i mansardu. Fasade su bile oblikovane u duhu jedne smirenije, klasičnije varijante baroka.

– Ovakvo oblikovanje fasada proizilazi iz činjenice da je zgrada prvobitno bila predviđena za kasarnu, a tek u kasnijoj fazi promenjena joj je namena u palatu. Sa crteža iz De Sparovog atlasa možemo primetiti da je uža strana palate bila dekorativnije obrađena, dok su duže bile podeljene na tri rizalita, dva bočna i centralni, koji je svojim dekorativnim elementima bio posebno istaknut na sve četiri fasade i na kome su se nalazila četiri ulaza ispod trema sa balkonom. Silueta palate završavala se visoko podignutim krovom, tipičnim za austrijsku arhitekturu, i trbušastim baroknim dimnjacima – objašnjava Bogdanović.

Mnoge Beograđane iznenadilo je otkriće delova kolosalnog baroknog zdanja prilikom radova na rekonstrukciji Trga republike. U prvi mah neki su pomislili da su to delovi Stambol kapije, ali su ih stručnjaci vrlo brzo demantovali.

– Neki sugrađani i danas veruju da su Turci vladali Beogradom 500 godina, što je velika zabluda. Beograd je tokom 18. veka bio poprište sukoba velikih civilizacija, moćnog Habzburškog carstva i Osmanske imperije. Ulaskom trupa princa Eugena Savojskog u Beograd, „princa Evđenija” iz narodne tradicije, oblast centralne Srbije ušla je u sastav Habzburške monarhije kao kraljevina Tribalija. Vest da je Beograd oslobođen odjeknula je Evropom. Nastao je period mira tokom kojeg je narednih decenija od orijentalnog grada Beograd pretvoren u barokni utvrđeni grad na Dunavu – kaže Milić.

Ovu grandioznu građevinu srušili su Turci neposredno pošto su ponovo zauzeli Beograd. Ostalo je zabeleženo da su zvanično već 1743. godine novi vladari Beograda pisali Porti da se veliki zidani „saraj za valije” poruši. I pre nego što je odgovor iz Porte stigao, Turci su ovu moćnu građevinu minirali i sravnili sa zemljom, kao i mnoge druge objekte nastale tokom živopisne i kratke epizode barokne istorije Beograda.

Rad stručnjaka u Centru za urbani razvoj

Pravljenje tri de modela palate prvi je korak u otkrivanju nestalih građevina i nedovoljno poznatog perioda istorije grada koju Centar za urbani razvoj ima nameru digitalno da rekonstruiše i prikaže sugrađanima.

– U planu je da na ovaj način prikažemo Batali džamiju koja se nekada nalazila na mestu današnje Skupštine Srbije. Ime je dobila po tome što su je i Turci „batalili”, odnosno zaboravili jer se nalazila na „kraju” grada. To je bilo žalosno jer je bila jedna od najreprezentativnijih građevina islamske arhitekture. Želimo da prikažemo i Saraj Mehmed paše Sokolovića koji se nalazio na Dorćolu i antičke terme ispred Filozofskog fakulteta, a moguće je i neku od skoro srušenih vila na Vračaru – kaže Nikolić.

Osnovao prvi zoo-vrt u gradu

Princ Aleksandar Virtemberški (1698–1737) ostao je upamćen kao apsolutni vladar Srbije. Kao regent upravljao je Srbijom od 1720. do 1733. godine.

– U narodu je ostao poznat kao neko ko je uživao u kocki, piću, balovima i lovu, neprimerenom trošenju. Lik njegove supruge, princeze virtemberške, pamtimo po sećanjima mladog Vuka Isakoviča iz romana „Seobe” Miloša Crnjanskog. Imao je čudnu narav. Svojoj vojsci naredio je da mu se dovedu divlje zveri iz planina i šuma ondašnje Srbije. Sakupljene životinje držao je u kavezima i tako je nastao prvi mali zoološki vrt u Beogradu. Kad bi rešio da krene u lov, seljaci iz oblasti kroz koje bi prolazio morali su da krče šumu deset dana pre nego što će on projahati – priča Rade Milić i napominje da je Beograd u to vreme dobio prvo pozorište, prve škole za srpsku decu i veliku gradsku bolnicu.

Komеntari7
dba92
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stolek
"област централне Србије ушла је у састав Хабзбуршке монархије као краљевина Трибалија". Zašto srbe uvjek nazivaju po antičkim plemenima,koja su po istoriografiji, već odavno nestala? Jel Netanjahu upravu?
Dragomir Olujić Oluja
"Kraljevinu Tribaliju" (pod "službenim imenom" Kraljevina Srbija) osnovala je Austrija nakon austrijsko-turskog rata i Požarevačkog mira 1717. na teritoriji osvojenog Beogradskog pašaluka, a trajala je 22 godine (1717-1739)...
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...прича Раде Милић и напомиње да је Београд у то време добио прво позориште, прве школе за српску децу и велику градску болницу..." Ех... Шта би било, да је било...?
miami
Turska vlast od 500 godina je komunisticka propaganda.
др Слободан Девић
Ваш неутемељен коментар под окриљем анти-комунизма показује да или сте потпуно историјски необразовани или и на овај начин покушавате да прекрајате историјске чињенице. Турска је потпуно протерана са простора Србије (и других балканских држава) 1912-те. Ако одузмете 5 векова, то је 1412-та. Косовска битка бејаше 1389-те, а Турци су окупирали делове Србије и пре тога. Осим ако не мислите да је Србија само Београд, што је у сагласју са покретом Србија у Београдски пашалук?
Боро
Komunisti brojali i vreme koje su Turci proveli u najjužnijim delovima Dušanovog carstva. Što je današnja Grčka, zapravo.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja