ponedeljak, 19.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 18.08.2020. u 20:00 Aleksandar Todorović
TEHNOLOGIJA

Crvena planeta može da ostane čista

Na površini Marsa vidi se velika količina crvene prašine, ali će, dolaskom ljudi, ona početi da se koristi u nekom od proizvodnih procesa, ili bar neki njen deo, što će možda uticati na rast stepena zagađenja
(Фото НАСА)

Planine od smeća i plastike kojima su potrebne hiljade godina da se razgrade, naftne mrlje nastale od istraživanja i bušenja dna okeana u potrazi za novim izvorima goriva slikovito opisuju koliko smo za kratko vreme zagadili našu planetu. Pitanje je da li ćemo se isto tako neodgovorno ponašati kada jednog dana sletimo na površinu Marsa. Da li ćemo praviti iste greške koje pravimo na Zemlji i postoji li način da Mars ostane ekološki čista planeta, bez brda smeća?

Pravljenje velikih količina smeća u početku će biti nemoguće jer će ljudi u svojoj istorijskoj misiji poneti samo krajnje neophodnu opremu zbog malog tovarnog prostora u letelici koja će svoj put u jednom smeru završiti posle 11 meseci putovanja.

Stiven Petranek, u svojoj knjizi „Kako ćemo živeti na Marsu”, istakao je da će sve što se bude proizvelo na Marsu biti dragoceno. Prvi istraživači neće dozvoliti da dođe do širenja zagađenja, niti će bacati bilo šta jer će svaka sirovina ili oprema biti potrebne za produžetak života u bazi. On kaže da će se sve reciklirati, barem na početku stvaranja naseobine.

Misija odlaska ka Marsu uveliko traje godinama. NASA je poslala nekoliko sondi koje se uspešno kreću po njegovoj površini i redovno šalju dragocene podatke. Rover „Insajt” nedavno je poslao selfi, a njegov zadatak jeste da odradi 3D mapiranje planete kako bi moglo lakše da se dođe do saznanja o geološkoj istoriji planete.

Međutim, uticaj čoveka na planetu osetiće se tek kada budemo sleteli na našeg suseda, posebno u naporima da se ozeleni površina Marsa i oslobodi kiseonik u njegovu atmosferu kako bi bio moguć život i rad ljudi. Razvojem tehnologije ova ideja uopšte neće biti neizvodljiva, prenosi „Ju-Es-Ej tudej”.

Petranek je istakao da će do problema doći kada Mars bude počeo da liči na Zemlju jer će onda lako moći da se organizuje potraga za resursima. Po njemu, kada to vreme dođe, ljudi na Marsu moći će da biraju da li će da žive u čistom životnom okruženju ili će da ga zagade kao na Zemlji.

Nekadašnji astronaut NASA Lilend Melvin kaže da Mars može da ostane čist, ali da to neće biti lako.

Treba ostvariti balans između razvoja planete i smanjenja zagađenja kako bismo živeli na Marsu bez uništavanja njegove površine, što će u nekim trenucima biti veoma teško, istakao je Melvin. On kaže da moramo da učimo na greškama koje smo učinili na Zemlji kako ih ne bismo ponovili.

Zagađenje na Zemlji ostvareno je za veoma kratko vreme. Iako živimo hiljadama godina, zagađenje je nastalo tek u proteklih nekoliko stotina godina. Svojim delima činimo da Zemlja za ljude postaje negostoljubiva. Lekcije koje smo dobili o štetnosti eksploatacije goriva moramo da shvatimo i da dobro razmislimo da li ćemo se neodgovorno ponašati i na drugoj planeti. Neodgovornim ponašanjem samo ćemo stvoriti iste probleme.

Na površini Marsa vidi se velika količina crvene prašine, ali će, dolaskom ljudi, ona početi da se koristi u nekom od proizvodnih procesa, ili bar neki njen deo, što će možda uticati na rast stepena zagađenja.

Na Zemlji je glavni problem taj što se razbacujemo sirovinama i uništavamo životnu sredinu, a još je veći problem što do dogovora o zaštiti prirodne sredine teško dolazi unutar same zemlje, a pogotovo između više zemalja. To će na Marsu biti nedopustivo jer će opstanak ljudi zavisiti isključivo od sloge i zajedničkih odluka.

Iako na početku života na Marsu zagađenja gotovo da neće biti, to ne znači da ne treba praviti dugoročne planove kako bi tako ostalo i ubuduće.

Komentari2
b7408
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Жељко
Такође је упитно шта значи "загађење" на Марсу. Ако једног дана будемо желели да тераформишемо Марс, свакако ћемо морати да "загадимо" животу средину са додатним угљендиоксодом како би атмосфера била гушћа и погодна за постојање течне воде на површини. Одавно се води дебата да ли уопште људи треба да колонизују Марс или да га оставимо какав јесте јер би људско присуство сигурно населило планету са микроорганизмима. Ја сам апсолутно за колонизацију али многи се не слажу са тим ставом.
Жељко
Загађење Марса може бити велики проблем али не тип загађења у тексту већ биолошка контаминација. Постоји извесна вероватноћа да живот тренутно постоји на Марсу а када људи буду слетели на Марс, скоро је неизбежно да ће га контаминирати са организмима са Земље. Највећа туга би била када би открили да постоји живот на Марсу али да је он изумрео услед конкуренције са Земаљским животом који је контаминирао Марс нашим присуством. Надам се да живот постоји тамо и да га нећемо угрозити.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja