petak, 26.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 17.08.2020. u 22:00 I. Albunović - J. Antelj

Rast štednje u kovid ekonomiji

I u Srbiji kao i u zemljama EU, od izbijanja zdravstvene krize, građani ostavljaju više novca sa strane
(Фо­то EPA-EFE/Olivier Hoslet)

Poput većine stanovnika Evropske unije i građani Srbije štede novac od kada je pandemija promenila gotovo svaki aspekt naših života.

Prema podacima Narodne banke Srbije od 3. avgusta, stanje dinarske štednje građana u bankama iznosilo je 86,1 milijardu dinara, što je za 8,2 odsto više nego krajem 2019. U odnosu na isti period na štednim računima imali su svega 1,8 odsto više deviza.

Veća štednja u domaćoj valuti je inače trend jer se kamata na dinarsku štednju, za razliku od devizne, ne oporezuje, a više su i kamatne stope. U NBS takođe ističu da dinarska štednja ima trend kontinuiranog rasta poslednjih godina.

Ipak, pitanje je i čini se malo verovatnim da će taj rast dostići prošlogodišnje povećanje od 30 procenata. Stručnjaci ističu da je zbog neizvesne budućnosti čuvanje novca sasvim logična posledica kao i da će opreznost sve štedljivijih potrošača potrajati.

To pokazuju i nedavno objavljeni podaci Evrostata prema kojima je, u prvom tromesečju 2020. stopa štednje domaćinstava u evrozoni i EU povećana za 4,3 procenta u poređenju sa četvrtim kvartalom 2019. godine. Najveći porast primećen je u Belgiji, Danskoj i Holandiji, a najniži u Poljskoj, Švedskoj i Češkoj. Za sve države članice, osim za dve, povećanje stope štednje objašnjeno je snažnim smanjenjem pojedinačnih troškova. Kao razloge za obazriviji odnos prema finansijama i smanjenje potrošnje mnogi ispitanici u anketama navodili su: strah od gubitka posla i smanjenja zarade, dok su „porodica i deca” uglavnom bili osnovni motivi za ostavljanje novca sa strane.

Teško je očekivati da će milioni ljudi širom sveta nastaviti da troše jednako kao pre krize posle ekonomske štete koju im je naneo virus korona.

Sasvim je izvesno da će oni koji su najpogođeniji i bez ikakve ušteđevine početi dodatno da se zadužuju. Sa  zebnjom se govori o onima koji su ostali bez posla ili privremeno odlaze na neplaćene odmore.

Nedavno istraživanje portala „Kreditkard.kom” pokazalo je i da gotovo polovina građana Amerike trenutno ima dug na karticama, što je za 43 odsto više nego što je pružila slična analiza početkom marta ove godine. Kako se navodi, najviše su zaduženi vlasnici kreditnih kartica rođeni ranih osamdesetih i ranih dvehiljaditih.

Izveštaji pokazuju da najveći deo kupaca, suočenih sa nesigurnošću zbog pandemije, smanjuju potrošnju gotovo svih proizvoda i drastično menja navike. Biraju  jeftine, uglavnom osnovne namirnice jer su i cene hrane u porastu. Pada tražnja za luksuznijim predmetima, a modna industrija širom sveta beleži gubitke.

„Hafington post” objavio je u maju istraživanje prema kome postoji i ne tako mala grupa potrošača u Americi (17 procenata) koji su na krizu odgovorili – svakodnevnom impulsivnom kupovinom. U bespotrebne kupovine 45 odsto njih odlazilo je jednom nedeljno, a 18 odsto ljudi tokom pandemije je čak trošilo više novca nego ranije. Promenio se i odnos prema javnom prevozu, a 24 odsto se izjasnilo da ne planira da koristi taksi usluge.

Komеntari1
91e56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

fensi denser
Ljudi štede a trebali bi da troše jer ako je nešto sigurno to je da novac neće imati istu vrednost upravo zbog krize. Ko se seća zna da su se deca igrala dinarima SFRJ, a oni pre njih novčanicama Kraljevine Jugoslavije. Šta mislite koliko vredi dinar Jorgovanke Tabaković? Učešće paprinog - gotovog novca u opticaju je zamearljiv u odnosu na elektronski novac koji se umnožio do imbecilnosti... biće para samo nas biti neće...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja