Prokuplje – U prokupačkom selu Vlasovo nakon pola veka održano je venčanje, a odluku da započnu zajednički život doneli su Stojanka Đukić rodom iz Bosne i meštanin Nenad Babić. Oni su se upoznali u Beogradu, ali im je trenutna situacija sa koronom na neki način pomogla u odluci da se vrate u Nenadov rodni kraj i tu započnu zajednički život.

Crkveno venčanje održano je u crkvi brvnari Lazarica koja je nedaleko od Prolom Banje sagrađena u 19. veku, a građansko u svom porodičnom domu, nakon što je grad Prokuplje za ovu priliku poslao matičara kako bi poštovali volju mladenaca, ali i preventivne mere koje su uvedene zbog virusa korona. Uz najuži broj zvanica mladenci su, posle venčanja, za svoje najbliže organizovali i svečani ručak u selu sa samo nekoliko kuća, bez škole i prodavnice.

Ipak, Stojanki i Nenadu to nije smetalo da se odluče i započnu zajednički život, okruženi čistim vazduhom, lepotom prirode Radan planine, na čijim obroncima se nalazi Vlasovo, koje je jedno od najudaljenijih sela na teritoriji Prokuplja.

Iako je, kako kažu, bilo lakše da se venčaju u Beogradu, gde su se i upoznali i gde im je sva rodbina, imali su želju da se ono obavi u staroj crkvi Lazarici gde su se, prema predanju, pričestili vojnici pred kosovski boj.

– Suprug je ovde proveo detinjstvo i oduvek je hteo da se vrati u selo. Poslednja svadba u ovoj porodičnoj kući bila je kada se svekar ženio. Ovo nam je prilika da sebi produžimo život, tako što ćemo se vratiti prirodi i svojim korenima, daleko od grada – priča nevesta Stojanka, po struci negovateljica.

Povratak u Vlasovo koje je 40 kilometara udaljeno od Prokuplja, značajno će promeniti njihov dosadašnji život, jer umesto stalnog posla i gradske vreve, ova porodica planira da se bavi stočarstvom i već sada imaju baštu u kojoj uzgajaju voće i povrće.

– Ono što je prioritet da bi ljudi u ovom kraju mogli koliko-toliko normalno da žive je put koji je izuzetno loš, zimi neprohodan, a sada jedva da služi svrsi. Kada bi bio bolji, bilo bi mnogo lakše, jer bismo uvek mogli da siđemo do banje, odemo do prodavnice i kupimo šta nam treba. Ljudi i danas vole da dođu leti u Vlasovo, ali se zbog loših uslova ipak vraćaju u grad – objašnjava Stojanka.

Njen suprug Nenad radeći „trbuhom za kruhom” van svog sela, dodaje da odavno mašta da se vrati na svoje ognjište i da započne novi život.

On apeluje na gradske službe da ulažu u zapuštena sela i podstiču mlade da žive na selu jer, kako tvrdi, mnogi žele da se vrate, a infrastruktura i podsticaj države da tu i ostanu su prvi preduslov za tako nešto.