ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 17.08.2020. u 20:33

U Hrvatskoj za godinu dana nestalo više od 73.000 radnih mesta

(Фото Танјуг)

ZAGREB - Samo za godinu dana, od kraja juna prošle do kraja juna ove godine, broj zaposlenih u Hrvatskoj smanjio se za više od 73.000.

Broj nezaposlenih skočio je na više od 150.000, što je nezapamćen nivo nezaposlenosti u Hrvatskoj, piše portal „Indeks”. Smanjenje broja zaposlenih i skok broja nezaposlenih direktne su posledice korona krize, koja je obeležila ovu godinu.

U Hrvatskoj je, prema podacima DZS-a, krajem juna bilo zaposleno 1.512.452 ljudi. To je 73.021, ili 4,6 odsto, manje nego krajem juna prošle godine, kada je u Hrvatskoj, prema konačnim podacima državne statistike, bilo zaposleno ukupno 1.585.473 ljudi.

Drugim rečima, prenosi portal Indeks, gotovo svaki 20. građanin koji je sredinom prošle godine radio, sada više ne radi, a broj zaposlenih u tom periodu smanjio se otprilike za broj stanovnika Zadra.

Istovremeno, broj nezaposlenih znatno je porastao. Naime, krajem juna prošle godine bez posla je, prema konačnim podacima državne statistike, bilo 114.498 građana, a godinu kasnije 150.651, što je skok za gotovo trećinu.

Trebalo bi imati na umu da je ovde reč o ukupnom broju nezaposlenih: stvaran broj ljudi koji su u korona krizi ostali bez posla veći je nego što to na prvi pogled izgleda i doseže oko 50.000, ali kako su pojedine delatnosti čak i u kriznim uslovima zapošljavale, ukupan rast broja nezaposlenih na kraju je ipak manji.

Osim toga, upozoravaju ekonomisti, deo ljudi koji su ostali bez posla i ne prijavljuje se na berzu rada.

„Tu govorimo o sindromu obeshrabrenih radnika koji je u Hrvatskoj od ranije poznat. Deo ljudi koji je ostao bez posla jednostavno ne veruje da će preko berze rada naći novi posao, pa se i ne prijavljuje”, objašnjava za „Indeks” Danijel Nestić iz zagrebačkog Ekonomskog instituta, prenosi Tanjug.

Kako god se razvijala situacija, navodi portal, jasno je da Hrvatsku na tržištu rada u nastavku godine čeka nastavak rasta nezaposlenosti: deo ekonomista kaže i da bi broj od 200.000 nezaposlenih na kraju godine izgledao optimistično.

Već i zvanični podatak da je za godinu dana više od 2.000 hrvatskih preduzeća moralo da stavi ključ u bravu dovoljno govori o ozbiljnosti situacije.

Kretanja na tržištu rada u nastavku godine zavisiće od epidemiološke situacije, ali i od odgovora hrvatskih vlasti na taj izazov kako bi pomogla ekonomiji da se održi iznad vode.

Na kraju, zaključuju ekonomisti, zavisiće i o dubini ambisa u koji je zemlju gurnula korona kriza, a čije bi razmere trebalo da budu uskoro vidljive.

Komеntari9
cbc9f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko
Dobiti će 22 milijarde eura od EU. Što će duplo veća Srbija dobiti od Kine i Rusije? Rakete i dronove sa 30% popusta. Rugala se sova sjenici
ВлаДо
Нестало би и више радних места да нису попунили радници из Србије који су за шаку долара већу плату напустили радна места у Србији и постали гастарбајтери у Хрватској.Но ,није то чудно већ чињеница да су напустили најперспективнија подручја у Србији као Шабац и отишли у најпустији предео Хрватске у Славонију.
Анка
Српски Понос!
Cvrle
A u Srbiji?
Анка
Па ово су све “Југо пропале фирме” кажу моји велики Хрвати. Нема проблема! Швабе требају јефтину радну снагу и обожавају Хрвате...
Muradin Rebronja
Tržište rada određuje cenu svakoga od nas. U zavisnosti od zemlje. Kod nas u Kanadi, u ugostiteljstvu, perač suđa zarađuje 10 dolara na sat, kuvar i/ili konobar 20 a šef kuhinje i/ ili menadžer restorana, 30 dolara na sat. A pošto se niko naučen rodio nije, šef kuhinje je počeo kao perač suđa, onda kao kuvar pa tek onda postao šef kuhinje. Hocu da kažem da mi sami određujemo svoju vrednost. A najbolje je kada šef kuhinje ili menadžet restorana odluče da budu vlasnici svojih restorana. Ako mogu.
Helen
Anka, ima li i jedna zemlja na svijetu, a da ima tržišnu ekonomiju, a koja nije okusila znatan porast broja nezaposlenih zbog pandemije? Uzmite samo ugostiteljstvo i pogledajte koliko je pandemija tu uništila radnih mjesta. Upravo suprotno, da su ovo "jugofirme" i planska ekonomija, novonezaposlenih zbog pandemije ne bi bilo jer bi država pokrivala dugove zbog krize. Dakako to bi bilo moguće samo neko vrijeme dok i sama država ne bi otišla u stečaj, jer novac nigdje ne pada s neba.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja