četvrtak, 15.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 19.08.2020. u 12:48 Julijana Simić-Tenšić
NA DEPONIJI U VINČI

Gradilište najveće i najvrednije u Beogradu

Trenutno posao obavlja više od 300 radnika, a biće ih do 500 u narednim mesecima. – Model saradnje javnog i privatnog sektora koji bi trebalo mnogo više da se koristi u budućnosti
Пројекат ће бити реализован по најновијим домаћим и европским стандардима у области управљања отпадом (Фото: Беоинфо)

Gradilište glavnog objekta budućeg postrojenja za preradu komunalnog otpada u Vinči, jedno od najvećih i najvrednijih u našem gradu, juče su obišli Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, i Filip Tijel, izvršni direktor kompanije „Beo čista energija”.

– Na ovom mestu već 46 godina grad ostavlja svakog dana 1.500 tona otpada. Pre 46 godina ovo je bila uvala, a danas je otpad naslagan otprilike do visine „Beograđanke”, više od 80 metara, i ovo je jedna od najvećih neuređenih deponija u Evropi. Mi pored toga što otpad odlažemo na neuređenoj deponiji, svake godine sipamo u naše reke, Savu i Dunav, zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija. U blizini je jedno od naših najvažnijih arheoloških nalazišta, blizu je reka, prošle godine smo morali da radimo novu branu da bismo zaustavili klizanje deponije, tako da sam zahvalan partnerima iz Francuske i Japana, kao i svim kreditorima što su stali iza ovog projekta i što će Beograd konačno upravljati svojim otpadom kao i drugi evropski gradovi – kazao je Vesić.

Izgradnja postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada i postrojenje za energetsko iskorišćenje deponijskog otpada biće završena do avgusta 2022. godine 

On je zahvalio Vladi Republike Srbije na podršci i istakao da se radi o najvećem javno-privatnom partnerstvu u ovom delu Evrope.

– Ovde se nalazi postrojenje iz kojeg će se proizvoditi struja iz otpada i toplotna energija, grad već uveliko radi na toplodalekovodu od toplane Konjarnik do Vinče, koristićemo gasove deponije za grejanje Beograda i time rešiti i problem požara na staroj deponiji. Dakle, do kraja godine imaćemo novu deponiju, postrojenje za preradu građevinskog otpada, neće više biti „divljih” deponija u Beogradu i Srbiji jer će se ovde prerađivati i građevinski otpad. Nakon toga, sledi zatvaranje stare deponije i konačno više nećemo imati ekološku bombu u centru Beograda – naveo je Vesić, a prenosi Beoinfo.

Ana Brnabić, Goran Vesić i Filip Tijel na gradilištu budućeg postrojenja (Foto: „Beo čista energija”)

Ana Brnabić istakla je da je ovo jedan od najznačajnijih i najvećih projekata ne samo u Beogradu, već i u Srbiji u oblasti zaštite životne sredine. Paralelno sa njim sprovode se slični projekti širom Srbije.

– Ovo je posebno važan projekat za celu zemlju jer njime rešavamo višedecenijski problem čvrstog otpada u Beogradu. I jedan je od najznačajnijih projekata zaštite životne sredine i projekat koji najavljuje, možda simbolično, mnogo veću pažnju i veća ulaganja u zaštitu životne sredine u Srbiji – rekla je Brnabić.

Treći aspekt važnosti ovog projekta je, kako je ocenila, to što je najveći projekat javno-privatnog partnerstva trenutno u Srbiji.

– To je model saradnje javnog i privatnog sektora koji bi trebalo mnogo više da koristimo u budućnosti jer on omogućava da pored značajnih javnih, državnih investicija u kapitalne projekte imamo dodatne, privatne investicije za javno dobro. Ovaj projekat je dobar primer kako možemo da podstaknemo privatne investitore da rade sa državom ili lokalnom samoupravom kako bi imali veći učinak u manjem vremenskom periodu – istakla je Brnabić i napomenula da je projekat važan i za BDP jer je vredan 370 miliona evra.

Filip Tijel istakao je da je ovo jedan od najkompleksnijih i najizazovnijih projekata u oblasti upravljanja otpadom, i zahvalio svima koji naporno rade na njemu od 2015. godine.

– Ovo je vrlo kompleksno javno-privatno partnerstvo i ono funkcioniše samo kada svi zajedno radimo na njemu, uz uzajamno razumevanje i poštovanje. Konačno, 6. maja ove godine zatvorili smo finansijsku konstrukciju kada je omogućeno da nastavimo radove koji su započeti 2019. godine – naveo je Tijel, prenosi Beoinfo.

On je podsetio da su građevinski radovi počeli 1. oktobra 2019. i nisu prestajali u toku mera ograničenja i zaštite povodom pandemije virusa kovid-19.

Trenutno na gradilištu radi više od 300 radnika i taj broj će rasti do 500 u narednim mesecima. Prva postrojenja za preradu biće završena do kraja ove godine. Takođe, biće završena i nova sanitarna deponija sa postrojenjem za ponovno korišćenje biogasa, postrojenje za preradu procednih voda, kao i postrojenje za preradu građevinskog otpada koje će proizvoditi građevinski materijal, odnosno sirovinu za izgradnju puteva. Izgradnja postrojenja za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, kao i postrojenje za energetsko iskorišćenje deponijskog otpada biće završena do avgusta 2022. godine. Ova postrojenja proizvodiće toplotnu energiju koja će se isporučivati u beogradskim elektranama, kao i u nacionalnu mrežu. Sve ovo dovešće do otvaranja 120 novih radnih mesta – poručio je on, naglasivši da će ovaj projekat biti realizovan po najnovijim domaćim i evropskim standardima u oblasti upravljanja otpadom.

Komеntari3
77281
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad Filipović
Zašto se svako grdilište predstavlja kao najveće do sada ?? A mi smo jedna siromašna zemlja, koje smetlište gradi na najstarijem lokalitetu u Evropi, a možda i šire !!!
Mihailo Vuković
Šta je ova vlast čekala 7 godina da započne ovo važno postrojenje. Zar Srbija ima ikakav standard za upravljanje otpadom. Kolika će biti zarada od proizvodnje toplotne i električne energije i recikliranog građevinskog materijala.
Beogradjanin - Schwabenländle
На чију сте зараду овде мислили ?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja