Mogla je da postane vaspitač, pevala je u etno grupi „Dilber”, ali Tamara Dragičević odlučila se za svoju bajku da – postane glumica.
Već smo je gledali na malom ekranu kao jednu od sestara Salom („Miris kiše na Balkanu”), potom kao lepu Eli („Montevideo, Bog te video”), kadetkinju Nadicu („Vojna akademija”), Sonju u „Prvacima sveta”, novinarku Maju u tabloidu „Fleš” („Žigosani u reketu”) a uskoro ćemo i kao pevačicu Silvanu Armenulić u igranom filmu o životu Tome Zdravkovića.
O Tomi Zdravkoviću je napisano nekoliko knjiga, podignuta su mu dva spomenika a sada se, eto, snima i film.
– Nisam imala ovakvu vrstu odgovornosti i uzbuđenja u dosadašnjem izboru filmskih i televizijskih uloga. Stvarno. Sve je počelo u martu. Malo nas je virus korona zaustavio u radu, ali ne žalimo se – kaže Tamara Dragičević
U pauzi snimanja pitamo Tamaru Dragičević koliko je njen lik zastupljen u ovoj romantičnoj drami o „pesniku tuge”:
– Film „Toma” predstavlja biografsku sagu ne samo o životu ovog nesvakidašnjeg umetnika već i o ljudima koji su činili njegov život i inspirisali ga u stvaranju nekih od najpoznatijih ljubavnih pesama koje i danas žive. Silvana Armenulić je Tomu Zdravkovića jako volela i cenila, kao i Toma nju. Njihova ljubav se nikada nije ostvarila. Toma je pesmu „Noćas mi srce pati” napisao i poklonio Silvani pre nego što su se upoznali. Njihov prvi susret je bio u Leskovcu, gde je Silvana jednom prilikom nastupala. Videćete. Lepo su njihovu priču razvili scenaristi Nikola Pejaković i Dragan Bjelogrlić. Oni su pevali iz duše, i za dušu. Voleli su ih svi.
Glumac Milan Marić, koji igra Tomu Zdravkovića, i ja ne pravimo ni kopiju ni imitaciju lika već nastojimo svojim glumičkim sezibilitetom ovim likovima da damo lični pečat
Čujemo da filmska ekipa ovih vrelih avgustovskih dana stalno menja lokacije, trenutno su u Radio Beogradu, kao i to da su na ovom filmskom projektu minule četiri godine ozbiljno radili pevač Željko Joksimović i Dragan Bejlogrlić.
– Nisam imala ovakvu vrstu odgovornosti i uzbuđenja u dosadašnjem izboru filmskih i televizijskih uloga. Stvarno – kaže Tamara Dragičević. – Sve je počelo u martu. Malo nas je virus korona zaustavio u radu, ali ne žalimo se. Imali smo ozbiljan kastig, ozbiljne muzičke probe, ozbiljne probe kostimima, ozbiljne probe šminke... Dragan Bjeloglić i reditelj Zorana Lisinac su o svakom detalju vodili računa. Glumac Milan Marić, koji igra Tomu Zdravkovića, i ja ne pravimo ni kopiju ni imitaciju lika već nastojimo svojim glumičkim sezibilitetom ovim likovima da damo lični pečat. Silvana je bila diva svog vremena. Nažalost, imala je samo 37 godina kada je poginula u saobraćajnoj nesreći. Ja sada, eto, imam 31 godinu i moje godine odgovaraju filmskom periodu u kojem se ona pojavljuje u filmu. Ovo je nesumljivo uloga koju ću pamtiti.
Inače, može se reći da je početak moje karijere kao bajka. Ali..., znate, već kako to ide – svaka bajka ima lep početak, a onda dođe do prepreka, lomova... Istina, kraj je uvek srećan, pa se zato i ja nadam da će i moja bajka do kraja biti prava bajka. To u potaji priželjkujem!
U filmu „Toma” igra i njen suprug Petar Benčina. To nije prvi put da su u istom projektu. Počelo je sa „Žigosanima”...
