Više lepote prirode na manjem prostoru nema nadaleko, zapisao je davno jedan turista opčinjen bajinobaštanskim krajem. Gde se čarobna planina Tara naslanja na lepoticu Drinu, boje i mirisi osvajaju, a pogled s vidikovaca uživa.
– Ja ovako zamišljam raj – reče Etkin Klark, direktor Evropske fondacije za zaštitu prirode i nacionalnih parkova, prilikom boravka u Nacionalnom parku „Tara”.
Uistinu, mirna varoš Bajina Bašta pokraj Drine i državne granice ima okolinu za nezaborav. Čiste reke i impresivni kanjon, jedinstvenu Kućicu na Drini, atraktivna jezera Perućac i Zaovine, nepregledne četinarske šume i privlačne livade, nacionalni park s najviše medveda i Pančićevom omorikom, prastari manastir Raču, najkraću reku zvanu Godina, najposećeniju regatu, čak i jednu – vampirovu vodenicu. Dovoljno da u ovom kraju odmor bude raznovrstan i da se ovde uspori tempo urbane svakodnevice.
Nikad više turista
Zato poslednjih godina – čak i u ovoj nepovoljnoj – sve više turista boravi u bajinobaštanskom kraju. Leto je kad nam more nije dostupno, pa neki otkrivaju njima nepoznate domaće lepote. U ovdašnjoj Turističkoj organizaciji „Tara-Drina” iznenađeni su posetom u ovakvim prilikama:
– Mada je situacija zbog epidemije virusa korona specifična, opština Bajina Bašta verovatno nikad nije imala veću popunjenost smeštajnih kapaciteta. Sav smeštaj na destinaciji Tara – Drina – Bajina Bašta rezervisan je do septembra, a već se popunjavaju termini i u oktobru – kaže za „Magazin” Siniša Spasojević iz TO „Tara-Drina”.
Područje Bajine Bašte, ističe on, može se podičiti izvanrednim uslovima za turizam: planina Tara, reka Drina i dva jezera idealna su za letnji odmor, upotpunjeni drugim prirodnim i kulturnim atrakcijama. Gosti mogu uživati u mnogobrojnim aktivnostima: od vožnji čamcima i brodovima do planinarenja, plivanja, lova, ribolova. Uz tradicionalno srpsko gostoprimstvo, domaću hranu i raznovrsne smeštajne kapacitete: od hotela i luksuznih apartmanskih naselja uz Drinu do vila s bazenima, vikendica i brvnara na planini.
– Prilično je nezahvalno u tako bogatoj ponudi izdvojiti ono što treba obavezno videti. A to su, svakako, čuveni vidikovci u Nacionalnom parku „Tara”, srednjovekovni manastir Rača, reka Vrelo duga 365 metara u podnožju planine Tare, jezera Perućac i Zaovine, ostaci srednjovekovnog zamka Solotnik, prirodni rezervat Crveni potok, stećci Mramorje koji su na Uneskovoj listi zaštićene kulturne baštine, naravno i atraktivna Kućica na Drini kod ulaza u Bajinu Baštu. Reka Drina daje ovde celim svojim tokom divna mesta za odmor, uživanje i ribolov. Pomenuo bih i degustacione centre dve čuvene bajinobaštanske rakije „bb klekovača” i „stara pesma”, koje su zaštitni znak ovog kraja – nabraja Spasojević.
Kao vrlo upečatljive on izdvaja vožnje brodom po jezeru Perućac, kroz kanjon Drine, za koje turisti pokazuju sve veće interesovanje. Ovuda plovi turistički brod „Grizli”, i to sve do ćuprije u Višegradu, između dva nacionalna parka (NP „Tara” u Srbiji i NP „Drina” u Republici Srpskoj), uz povratak u Perućac. Na toj plovidbi dugoj 52 kilometra uživa se u lepoti prirode, staništima retkih biljnih i životinjskih vrsta, ušću reke Žepe u Drinu, najužem delu okomitog kanjona.
Tragom medveda
– Na planini Tari veoma atraktivan program je posmatranje medveda, koji organizuje Nacionalni park „Tara”. Od četiri hranilišta medveda ovde su dva dostupna za turiste. Počinje tako što, nakon multimedijalne prezentacije o Nacionalnom parku „Tara” i programu monitoringa mrkog medveda, čuvari prirode NP „Tara” terenskim vozilima turiste voze duboko u šumu. Po izlasku iz vozila pešači se nekoliko stotina metara do čeke gde se u potpunom miru čeka pojavljivanje medveda – opisuje naš sagovornik.
A kome je do „vampir turizma”, ima ga u bajinobaštanskom selu Zarožju. Tu još uvek postoji vodenica najčuvenijeg srpskog vampira Save Savanovića. On je junak Glišićeve pripovetke koja čuva narodno verovanje da je u davnim vremenima ovom mračnom gudurom kod izvora reke Rogačice vampirovao opasni Sava. Prastaru vodenicu, nekad zarušenu, proteklih godina su obnovili. Do Zarožja se stiže putem od Bajine Bašte prema Valjevu.
Rača centar duhovnosti
Manastir Rača iz 13. veka (udaljen šest kilometara od Bajine Bašte), zadužbina je kralja Dragutina Nemanjića i najznačajniji kulturno-istorijski spomenik u ovom delu Srbije.
– Bio je centar duhovnosti, u njemu je postojala čuvena Račanska prepisivačka škola. Za vreme Drugog svetskog rata ovde je sačuvano Miroslavljevo jevanđelje. A u ovom manastiru deo svog monaškog života proveo je patrijarh Pavle – podseća Siniša Spasojević.
Kućica bez komšija
Kućica na Drini je simbol Podrinja, verovatno najčešće fotografisana atrakcija u Bajinoj Bašti. Pre pola veka grupa mladih Bajinobaštana ju je napravila na izolovanoj steni u reci, kao mesto za odmor i skokove u vodu. Ali je Drina pri većim vodama u više navrata odnosila ovu drvenu kućicu. No, entuzijasti su je uvek iznova (sedam puta) obnavljali. Vremenom pročula se i van naših granica. Godine 2012. „Nacionalna geografija” joj je posvetila jedan svoj broj, a 2013. britanski „Dejli mejl” svrstao je ovu kućicu među 16 najčudnijih kuća na svetu, uz šaljivu opasku „da njeni stanari nemaju problema s komšijama”.
Reka zvana Godina
Ovaj kraj ima i najkraću reku kod nas, dugu svega 365 metara. Ime joj je Vrelo (zovu je i reka Godina zbog jednakog broja njenih metara i dana u godini), a svojim kratkim tokom teče kroz naselje Perućac. Izvire u šumici podno Tare i u Drinu se uliva impresivnim vodopadom, pored koga radi restoran s terasom.
