sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 19.08.2020. u 20:20 Jelena Stevanović

Tramp odobrio bušenje nafte na Arktiku

Do kraja godine počeće izdavanje dozvola za zakup državnog zemljišta koje je sad prirodni rezervat na Aljasci
Про­тест у Си­је­тлу 2015. го­ди­не због пла­но­ва „Ше­ла” да тра­га за арк­тич­ком наф­том (Фо­то EPA/Matt Mills McKnight)

Američka administracija je dozvolila bušenje nafte i gasa u zaštićenom prirodnom rezervatu na Aljasci, u arktičkom krugu, što je poslednja u nizu mera vlade za oživljavanje industrije fosilnih goriva. Iz Vašingtona najavljuju da će do kraja godine početi da daju u zakup državno zemljište u najvećem zaštićenom rezervatu prirode u Americi, javlja Javni nacionalni radio. Odluka se nadovezala na ranija nastojanja predsednika Donalda Trampa da oživi industriju fosilnih goriva, oličena u ukidanju brojnih regulativa.

Vest da deo rezervata više neće biti zaštićen od komercijalne eksploatacije uznemirila je ekologe i zaštitnike divljine. Reč je o delu Aljaske s netaknutom prirodom i domu polarnih medveda, bizona, orlova... Prema upozorenjima stručnjaka, divlje životinje bi mogle da ostanu bez staništa, zagadiće se besprekorno čisti vazduh, voda i zemljište, a ne može se isključiti ni mogućnost opasnih izlivanja u more.

Iako se u drugim delovima Aljaske odavno ispumpava nafta, proizvodnja je poslednjih godina znatno smanjena zbog slabije potražnje. U ovoj saveznoj državi javnost je podeljena na protivnike tog posla, koji smatraju da je neprihvatljivo uništiti rezervat i pogoršavati klimatske uslove, i njegove podržavaoce, koji se raduju oživljavanju ekonomije. Isto je i među autohtonim stanovništvom – neki ne žele cevovode u netaknutoj prirodi, drugi se raduju prilici da dobiju bolji posao.

Ne očekuje se da će kompanije početi da buše naftu još najmanje deset godina, ali bi mogle da počnu da istražuju oblast čim dobiju koncesije. Prema proceni vlade, reč je o regiji sa deset milijardi barela rezervi ili najvećem netaknutom izvoru u Severnoj Americi. Kako je proizvodnja crnog zlata na Aljasci godinama u padu, i kako je glad za ovim energentom još više opala tokom epidemije virusa korona, nije najjasnije koliko će korporacije biti zainteresovane. Moraće da računaju i na sudske procese sa ekološkim grupama i organizacijama autohtonog stanovništva, koje su najavile tužbe protiv vlade. Administracija je prvo procenjivala da će država od zakupa zaraditi 1,8 milijardi dolara za deset godina, ali je kasnije prepolovila iznos.

Trampovi kritičari ističu da predsednik želi da naftnim kompanijama obezbedi pristup Arktiku pre kraja svog prvog i možda jedinog mandata. Iako je demokratski predsednički kandidat Džo Bajden obećao da će preinačiti odluku ako pobedi, analitičari ocenjuju da nije lako oduzeti koncesije.

Insistiranje aktuelnih vlasti na fosilnim gorivima u suprotnosti je i sa promenama u javnom mnjenju, koje je uglavnom postalo osvešćenije kad je reč o zaštiti životne sredine. Istraživanje univerziteta Jejl pokazalo je da 67 odsto birača sa Aljaske ne podržava pretvaranje zaštićene prirodne zone u ekonomsku. Pod pritiskom javnosti, banke poput Džej Pi Morgan Čejsa i Goldman Saksa istakle su da neće pozajmljivati novac kompanijama koje budu tražile tečno zlato na Arktiku.

Eksploatacija polarnog pojasa je preokupacija i drugih država arktičkog kruga, što je primetio i američki državni sekretar Majk Pompeo kad je nedavno ocenio da je na Severnom polu zavladao takmičarski duh. Stejt department procenjuje da se na Arktiku nalazi 13 odsto neotkrivenih nalazišta nafte, 30 odsto gasa, mnoštvo uranijuma, retkih minerala, zlata i dijamanata, prenosi „Politiko”.

I šef Kremlja Vladimir Putin je istakao da deset odsto ruskih investicija odlazi na Arktik, a jedan od primera je i proizvodnja tečnog gasa na poluostrvu Jamal. Zbog zapadnih sankcija i povlačenja stranih energetskih kompanija, Moskvi je poslednjih godina bilo teško da realizuje pojedine planove u polarnom krugu. Takav je bio posao i sa teksaskim gigantom „Ekson mobil”, koji je pre dve godine napustio zajednički projekat sa Rusima na Arktiku.

Prema oceni magazina „Nju ripablik”, Trampova odluka će biti loše dočekana u Kremlju jer šef Bele kuće istovremeno otežava eksploataciju ruskog i olakšava eksploataciju američkog dela Arktika. Kako se naftašima iz Teksasa pruža prilika da buše naftu i u dosad zabranjenoj zoni na Aljasci, popustiće i pritisak da se ukinu sankcije Rusiji. 

Komеntari0
1f112
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja