utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 21.08.2020. u 12:47 Aleksandra Mijalković
FENOMENI DUGOVEČNOST

Do stote uz optimizam i – uredne fioke

Umesto skupih terapija podmlađivanja, više pomaže druženje, ali i savesnost i obzirnost: ko savlada sopstvenu neurednost i nauči da organizuje bolje svoj prostor i vreme, povećava šanse za dug život
(Фото Пикселс)

Kad je Francuskinja Žana Kalmen izdahnula 4. avgusta 1997. u staračkom domu u Arlu, napunivši 122 godine i 164 dana, bila je to vest dana: umrla je najdugovečnija osoba na svetu.

Njena biografija, ali i svedočanstva drugih stogodišnjaka srušili su mnoge mitove o zdravom i srećnom životu kao uslovu da se živi duže od veka. Neki su zaista bili aktivni ljudi zadovoljni svojim brakom i poslom, bez mnogo stresa, dok su drugi preživeli ozbiljne lične i porodične tragedije. Neki su vodili računa o ishrani i bavili se sportom, drugi su živeli razuzdano...

Mediteranske pouke

Otkrivanje tajne dugovečnosti nekada je bila opsesija vračeva, a danas naučnika. Za receptom za dugovečnost tragala je i Marta Zaraska, novinarka koja piše o nauci, rešena da razotkrije mitove i potvrdi, ili sruši, tvrdnje na kojima se zasnivaju savremene teorije o dugom životu. Kad joj se rodila ćerka, počela je da proučava sve dostupne izvore i istraživanja, na stotine akademskih studija, intervjue, eksperimente s miševima i majmunima, zastrašujuće biološke fenomene kao što su „zombi ćelije” .

Zašla je iza granica zvanične nauke. Posetila portugalski kamp za dugovečnost, poljski salon za grljenje i japanski kurs presovanja cveća. Obigravala prodavnice u potrazi za zdravom, organskom hranom... da bi poduhvat okončala u Francuskoj, postojbini najstarije žene na svetu.

Slučaj Žane Kalmen poslužio je Zaraskoj kao polazna osnova za neka nova otkrića. Na primer, Žana je takoreći do poslednjeg dana bila i fizički i psihički vitalna i dobro se osećala. Za razliku od većine drugih ljudi, „stogodišnjaci” se i u poznom dobu dobro drže. Studije pokazuju da što ste dugovečniji, to je veća šansa da ćete ostati u dobroj kondiciji i umreti dok okopavate baštu ili vozite rolere.

Prosečna osoba provede u proseku 18 odsto života boreći se s raznim bolestima, ali je kod stogodišnjaka to svega pet odsto, navodi za „Gardijan” Zaraska, autorka bestselera „Kako prijateljstvo, optimizam i dobrota mogu da vam pomognu da doživite sto godina”.

Iako je Žana poticala iz porodice dugovečnih, nije to bio glavni razlog njenog dugog života – nasledni faktor na to utiče tek s petinom, ili četvrtinom. Gerontolog koji je proučavao Žanin slučaj veruje da je tu ženu u životu održavalo to što su je novinari obletali, rado im je davala intervjue i pričala o svom boemskom životu, pored ostalog kako je pušila i volela da popije u društvu umetnika – navodno je dobro poznavala Van Goga. Pribegavala je i izmišljotinama i malim lažima da bi zadobila njihovu pažnju. Bila je snažna ličnost, radoznalog i buntovnog duha, nezavisna, društvena i iznad svega – optimista.

Kakve su, onda, šanse onih koji nisu ništa od toga?

(Foto Piksabej)

Nesrećni skraćuju sebi vek

Nije tajna da nesrećni ljudi žive kraće od srećnih, pogotovu oni koji su usamljeni.

To, na sreću svih nas koji smo usled korone već mesecima „na socijalnoj distanci“, nije isto što i biti društveno izolovan. Otkako vlada pandemija, manje se viđamo i neposredno družimo, ali možemo da se dopisujemo i čujemo preko društvenih mreža, i znamo da smo svi zajedno u ovoj situaciji. Usamljenost je nešto drugo: možete biti okruženi gomilom ljudi, a ipak se osećati kao da ste sami – ističe Zaraska u intervjuu „Gardijanu”.

Vraćajući se u daleku prošlost, u sam osvit čovečanstva, ona to povezuje sa strategijom preživljavanja: biti sam tad je značilo biti nezaštićen, izložen napadima zveri i neprijatelja. Danas je mala šansa da će vas, samog, zaskočiti gladan lav, ali stalan stres ima isti uticaj na zdravlje: „poješće” imunitet i otpornost, što vodi u bolest i skraćuje život. Reumatoidni artritis, Alchajmerova bolest, dijabetes, rak – bolesti su koje mogu u velikoj meri biti posledice stresa, osećaja nezaštićenosti i samoće, tj. izdvojenosti iz zajednice.

Primer Žane Kalmen nas uči još nečemu, ukazuje autorka, a to je da mediteranski tip ishrane pogoduje dugovečnosti: zahvaljujući njemu, prosečan Francuz živi četiri godine duže od prosečnog Amerikanca. Nije, međutim, samo u pitanju vrsta namirnica koje jedu, već je presudan način kako ih jedu, a to je – u društvu. Više od dve trećine Francuza u životnoj dobi od 30 do 40 godina obeduje s članovima porodice, za razliku od američkih vršnjaka, od kojih manje od petine ruča ili večera s najbližima.

Mediteranska ishrana zasnovana na povrću, voću i maslinovom ulju smanjuje rizik od prerane smrti 21 odsto, ali širok krug prijatelja obara taj rizik čak 45 odsto, dok će ga dobar brak prepoloviti!

(Foto Piksabej)

Lekovita druželjubivost

Na ovom mestu vredi pomenuti i „Rozeto efekat”. Početkom šezdesetih godina prošlog veka pokazalo se da žitelji mesta Rozeto u Pensilvaniji (SAD) imaju ispotprosečan broj srčanih oboljenja, iako puše, piju alkohol i jedu mesne prerađevine jednako kao drugi Amerikanci. Ono po čemu su se razlikovali, dakle, nije bilo to šta jedu, već kako žive. Kao potomci italijanskih doseljenika, bili su veoma druželjubivi, i mada su ostavili za sobom zdravu mediteransku ishranu, nisu napustili običaje iz domovine, koji uključuju zajedničke obroke s ukućanima, prijateljima, komšijama... Onog trenutka kad su, krajem sedamdesetih, sasvim prigrlili „američki način života”, uklopili su se i u američki prosek srčanih bolesti.

Istraživanja u SAD, Japanu, Švedskoj i Holandiji utvrdila su da ekstrovertne ličnosti uglavnom nadžive one introvertne. Svaki novi prijatelj za neki procenat povećava vašu šansu za dugovečnost. Ali, ni oni kojima sklapanje kontakata ne ide odruke ne moraju da brinu, dovoljno je da se posvete prijateljima koje već imaju. Sem toga, nijedna karakterna osobina nije „uklesana u kamenu“: čovek se može promeniti i prilagoditi, a neke crte ličnosti, pod uticajem okruženja i iskustva, vremenom i same nestanu ili, naprotiv, ojačaju.

Jedna od odlika na koju možemo najlakše i najefikasnije uticati jeste savesnost, naglašava Zaraska. Počnimo od toga da držimo urednim svoju sobu, kancelariju, ormane, fioke s čarapama... Kad savladamo sopstvenu neurednost i naučimo da organizujemo bolje svoj prostor i vreme, spremni smo da to učinimo i sa svojim životom i odnosima s ljudima.

Mnogo novca se u svetu troši na terapije podmlađivanja, a možda je pametnije ulagati u ono što nam provereno pomaže da se osećamo bolje: u druženje, humanitarni rad, optimističko razmišljanje.

Nisam imala srećan dan

Ruskinja Koku Istambulova, za koju su domaći mediji tvrdili da je imala čak 129 godina, ali strani nisu baš u to poverovali, izjavila je, recimo, da u životu nije imala srećan dan. Ratovi, deportacija, gubitak doma i najdražih... Uvek je radila naporno, kopajući u bašti.

„Umorna sam. Dug život za mene nije nikakav božji dar, već kazna”, rekla je Koku, koja je preminula u februaru prošle godine.

(Foto Piksels)

Pet saveta da doživite sto godina

1. Pomažite drugima: kombinujte druženje s fizičkom aktivnošću
2. Ne opterećujte se „zdravom ishranom”: korisnija je kafa s partnerom ili prijateljem nego savršeno uravnoteženi obrok od organskih namirnica
3. Ne zapostavljajte porodicu i prijatelje: bogat društveni život, makar u doba korone, posredstvom društvenih mreža, očuvaće optimizam i otkloniti osećaj usamljenosti
4. Održavajte svrsishodnost: u Japanu, zemlji s najviše dugovečnih ljudi, stariji ljudi uvek imaju pred sobom neki životni cilj (ikigai), makar kao hobi, kako bi stalno bili nečim uposleni
5. Budite uredni, sabrani i samodisciplinovani: to možete postići meditacijom, jogom, vežbama, ali i sređivanjem, recimo, fioke sa čarapama

Sto i kusur leta

Prema poslednjim podacima u Ginisovoj knjizi rekorda na spisku stotinu dokazano najdugovečnijih ljudi (bolje rečeno žena, jer je muškaraca tu svega šest) nalazi se, pored Žane Kalmen, još devet njenih zemljaka, od kojih su dve žene i dalje „u trci”: Lusil Randon sa 116 i Žana Bo sa 115 godina.

Titulu najstarije osobe na planeti trenutno zvanično drži Japanka Kane Tanaka koja je u januaru napunila 117 godina. Na listi savremenih „metuzalema” je još 27 osoba iz Japana, ali brojčano prednjače žitelji SAD, kojih je zabeleženo 41, među njima dve žene koje bi mogle da budu nove rekorderke, Hester Ford i Ajris Vestman, obe, zanimljivo, rođene avgusta 1905. godine.

Komentari3
55136
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

asad
Zaboravili ste da napisete da ta zena sto je umrla sa 122 godine nikad u zivotu nista nije radila, jer je bila iz bogate porodice. Doduse ubijala je dosadu jahanjem, tenisom i okretnim igrama. Pare dosta pomazu da se duze zivi.
Mira
Asad, rad ne mora biti dirincenje za golu egzisteciju. Mnogi koji ne moraju zaradjivati rade da osmisle svoj zivot. Npr. osnivaju i vode fondacije u dobrotvorne svrhe.
nezajazljiva baba
122...malo je to.bar 200-300 godinica...i kad bi moglo da u stotoj budem ko u dvadestoj...da mi naslednici ne stopuju vreme i cekaju kad cu da otegnem papke. na kraju krajeva,kazu-"duzina nije vazna..."

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja